NARONA VID
 Narona je bilo rimsko naselje na području  današnjeg sela Vid kod Metkovića.  Jezikoslovac A. Mayer izvodi toponim "Na...
Povijest Smatra se da je u vremenu 4.-2. st. pr. Krista na području Narone bilo naselje i trgovište sa grčkim i grecizi...
 U 1. st. pr. Kr. ovo naselje postaje Colonia Iulia  Narona – rimska kolonija Narona. Narona postaje  vojno, upravno, s...
 Narona se vjerojatno protezala u opsegu od 25  hektara, što znači na dobar dio današnjega močvarna  predjela.  Imale ...
 Vrijeme je to raspada Zapadnog Rimskog  Carstva kada značenje Narone zasigurno slabi.  Kako je stanovništvo Narone rea...
Narona i Rimski imperij 
 U početku rimske vladavine Narona je bila  conventus civium Romanorum (zajednica rimskih  građana), te municipij (opći...
 Narona je bila u provinciji Dalmaciji Conventus Naronitanus - Naronitanski konvent: sudsko i upravno središte...
Istraživanja
 Naronu je prvi sustavno počeo istraživati austrijski arheolog Carl Patsch krajem. 19. i početkom 20. stoljeća. Utvrdi...
 Otkriven je u središtu Vida mozaik uz forum,  istraživane su obrambene zidine i djelomično  otkopana bazilika iz trase...
 Na forumu, gdje su se nalazile Plećaševe štale,  otkopano je 16 hramskih kipova, cara Augusta i  njegove obitelji, te ...
 Na mjestu nekadašnjeg foruma, 18. svibnja  2007. je otvoren Arheološki muzej Narona, prvi  muzej u Hrvatskoj koj...
Zanimljivosti
 Kuriozitetan podatak je da je sredinom 1. st. pr.  Kr. Ciceron pisao namjesniku Ilirika sa molbom da  mu pronađe u Nar...
KRAJ  Ivan Dugandžić
Narona vid 2003
of 18

Narona vid 2003

Published on: Mar 3, 2016
Source: www.slideshare.net


Transcripts - Narona vid 2003

  • 1. NARONA VID
  • 2.  Narona je bilo rimsko naselje na području  današnjeg sela Vid kod Metkovića.  Jezikoslovac A. Mayer izvodi toponim "Narona" iz  imena rijeke Náron, od korijena ner-/*nar-, u  značenju "roniti", odakle i hrvatsko "noriti" (roniti),  kao u po-nor-nica.  Do 1995. za Naronu je znalo samo lokalno  stanovništvo  doline Neretve, povjesničari i arheolozi.  Tijekom iskapanja od 1995. do 1996. naišlo se na  senzacionalna otkrića, koja su odjeknula svijetom.  Pronađeno je 16 kipova, među kojima je dominirala  statua cara Augusta, prikazanog kao imperatora.
  • 3. Povijest Smatra se da je u vremenu 4.-2. st. pr. Krista na području Narone bilo naselje i trgovište sa grčkim i greciziranim stanovništvom. Naronu prvi spominje grčki povjesničar Pseudo Skilak u 4. st. pr. Kr., pišući da jeNeretva plovna do emporija (pristaništa), koje je očito bilo u Naroni.  Teopomp, o kojemu piše geograf Strabon, kaže da su u Naroni grčki trgovci prodavali keramičke proizvode. Kako se radilo o stanovništvu koje je bilo lojalno Rimu nije čudo da je Narona više puta bila polazište vojnih pohoda Rimljana protiv pobunjenih Delmata o čemu govore povijesni zapisi.
  • 4.  U 1. st. pr. Kr. ovo naselje postaje Colonia Iulia  Narona – rimska kolonija Narona. Narona postaje  vojno, upravno, sudsko i kulturno središte  Naronitanskog okruga.  Uz trgovinu cvjeta graditeljstvo, kiparstvo i slikarstvo.  Nepokorni Delmati tjerali su Rimljane na stalne  vojne pohode, a s vojskom su stizali i trgovci što je  dodatno učvršćivalo položaj Narone kao važna  trgovišta.  U takvu okružju raslo je i bogatstvo pa je logično  da su se u Naroni mogle graditi luksuzne  građevine, podizati skupocjeni kipovi.
  • 5.  Narona se vjerojatno protezala u opsegu od 25  hektara, što znači na dobar dio današnjega močvarna  predjela.  Imale je izgrađene prometnice  prema Saloni i Epidaurumu. Zgrade su podizane od  tesana kamena i opeke, krovna cigla uvozila se iz  Italije (Pansiana, Ambrosiana i dr.). Često se postavlja pitanje kako je propala Narona.  Spominju se kataklizme, provale Slavena i Avara.  Prof. Emilio Marin smatra da se Narona jednostavno  ugasila.  Zna se da je Naronska biskupija postojala još u prvoj  polovini šestoga stoljeća jer je na Saboru u Saloni  (530. i 533.) bio nazočan biskup Narone
  • 6.  Vrijeme je to raspada Zapadnog Rimskog  Carstva kada značenje Narone zasigurno slabi.  Kako je stanovništvo Narone reagiralo na sve te  promjene možemo pretpostaviti na temelju bliske  nam povijesti kada su ratna zbivanja uzrokovala  preseljenja milijun ljudi.  Malo po malo većina stanovnika potražila je  egzistenciju na drugim mjestima, mada je vjerojatno  da je dio njih ostao.  Ne smijemo zaboraviti ni kako su se kršćani, kad je  kršćanstvo ojačalo, obračunali sa poganskim  građevinama i simbolima
  • 7. Narona i Rimski imperij
  • 8.  U početku rimske vladavine Narona je bila  conventus civium Romanorum (zajednica rimskih  građana), te municipij (općina s nepotpunim  rimskim građanskim pravom).  Narona je postala rimska kolonija (Colonia Iulia  Narona), dakle s punim rimskim građanskim  pravom, možda u doba Cezara u 1. st. pr. Kr.  Njome su upravljali quattuorviri (vijeće četvorice),  pa duoviri (kolegij dvojice), birani iz redova  gradskoga vijeća (ordo decurionum).  U središtu grada podiže se trg (forum) s javnim  građevinama – hram, kurija i dr., dok je amfiteatar  vjerojatno bio izvan grada.
  • 9.  Narona je bila u provinciji Dalmaciji Conventus Naronitanus - Naronitanski konvent: sudsko i upravno središte jedne regije. Konvent se protezao područjem mnogih ilirskih plemena i sezao je od jadranske obale, na zapadu do Cetine, pa u unutrašnjost Bosne istočno od Vrbasa, ušće Bosne, a na istoku je prelazio Drinu, uključujući Crnu Goru i dobar dio primorske Albanije.
  • 10. Istraživanja
  • 11.  Naronu je prvi sustavno počeo istraživati austrijski arheolog Carl Patsch krajem. 19. i početkom 20. stoljeća. Utvrdio je postojanje foruma, zidina, cesta prema Naroni i otkrio mnoge epigrafičke spomenike, novce, miljokaze, amfore i dr. O tome je napisao studioznu knjigu "Povijest i tipografija Narone /Zur Geschichte und Topographie von Narona", Beč, 1907.  Nakon II. svjetskoga rata Naronu sustavno počinju istraživati stručnjaci iz Arheološkoga muzeja u Splitu Ivan Marović, Frane Buškariol, te Nenad Cambi.
  • 12.  Otkriven je u središtu Vida mozaik uz forum,  istraživane su obrambene zidine i djelomično  otkopana bazilika iz trase vodovoda prema  Korčuli.  Cambi je pronašao1978. glavu cara Vespazijana,  oko 75. god., od bijela vapnenca, obrađena  rotirajućim svrdlom.  Značajne rezultate u istraživanjima Narone  postigla je ekipa Arheološkoga muzeja u Splitu  pod vodstvom ravnatelja Muzeja Emilia  Marina 1991.-1997.  Istraženi su temelji bazilike ispod crkve Sv. Vida i  otkopan je dobro očuvani krsni zdenac, oslikan  rajskim rijekama, ali je zbog plavna tla morao  opet biti zatrpan.
  • 13.  Na forumu, gdje su se nalazile Plećaševe štale,  otkopano je 16 hramskih kipova, cara Augusta i  njegove obitelji, te ostalih rimskih moćnika i  božanstava.  Svi su bili bez glava, pa se pretpostavlja da je na  tom mjestu podignut hram u I. st. (Augusteum), ali  je u 4. st., kada je kršćanstvo postalo službena  religija u Carstvu, porušen i kipovi su bez glava  zbačeni s postolja.  Dvije glave, boga Merkura i carice Livije, još davno  su završile u Ashmolean muzeju u Oxfordu.  Uz kip je nađen posvetni natpis carskoga  namjesnika Publija Kornelija Dolabele, koji je  vjerojatno postavio Augustov kip 14. godine nakon  njegove smrti.
  • 14.  Na mjestu nekadašnjeg foruma, 18. svibnja  2007. je otvoren Arheološki muzej Narona, prvi  muzej u Hrvatskoj koji je izgrađen na samom  nalazištu
  • 15. Zanimljivosti
  • 16.  Kuriozitetan podatak je da je sredinom 1. st. pr.  Kr. Ciceron pisao namjesniku Ilirika sa molbom da  mu pronađe u Naronu odbjeglog roba.  Nije Ciceronu bilo do roba nego do knjiga koje mu  je taj ukrao i ponio sa sobom.  Zapisano je da se rob zvao Dionizije i da je bio  upravitelj Ciceronove knjižnice.  S povijesnog stanovišta priča je beznačajna, ali je o  svemu tome ostala bogata datirana prepiska na  osnovi koje se može zaključiti kako je namjesnik  Ilirika često i dugo boravio u Naroni, što govori o  značaju toga grada.
  • 17. KRAJ  Ivan Dugandžić

Related Documents