1
POJAM I ZNAČAJ NABAVKE
Nabavka predstavlja skup aktivnosti, mere i zadatke
koji se obavljaju radi kupovanja (nabavke...
2
POJAM I ZNAČAJ NABAVKE
Obezbeñuje kontinuitet procesa reprodukcije
Povezuje proizvodnju i tržište
Često mora na t...
3
CILJEVI I ZADACI NABAVKE
Osnovni cilj nabavke je redovno snabdevanje
proizvodnje uz što niže troškove (pravi
materi...
4
CILJEVI I ZADACI NABAVKE
Zadaci koje nabavka treba da izvrši:
1. Prikupljanje i analiza informacija internog
i ekst...
ORGANIZACIJA NABAVNE SLUŽBE
5
Kompatibilna ukupnoj organizaciji preduzeća
Model organizacije traje dok traju okolnost...
ORGANIZACIJA NABAVNE SLUŽBE
6
Interni faktori:
- vrsta delatnosti preduzeća
- obim i struktura nabavki
- asortiman n...
ORGANIZACIJA NABAVNE SLUŽBE
7
Unutar proizvodnog preduzeća, nabavka može
biti organizovana na nekoliko načina:
Neposr...
ORGANIZACIJA NABAVNE SLUŽBE
8
Kriterijumi značajni pri izbori oblika
organizovanja nabavke:
1. Veličina preduzeća
2....
9
ORGANIZACIJA NABAVNE SLUŽBE
Centralizovani oblik nabavke
Objedinjuje sve zahteve
za nabavkama od svih
delova predu...
ORGANIZACIJA NABAVNE SLUŽBE
10
Centralizovani oblik nabavke
Prednosti centralizovanog oblika nabavke:
Koncentracija m...
ORGANIZACIJA NABAVNE SLUŽBE
11
Centralizovani oblik nabavke
Nedostaci centralizovanog oblika nabavke
Nije pogodan kad...
ORGANIZACIJA NABAVNE SLUŽBE
12
Decentralizovani oblik nabavke
Primenjuju ga velike kompanije, holding i franšizing
si...
13
UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA NABAVKE
Osnovni tipovi unutrašnje organizacije
nabavne službe:
1. predmetni
2. funkcionaln...
UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA NABAVKE
Predmetni oblik unutrašnje organizacije nabavke
14
Podrazumeva podelu referada po mate...
UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA NABAVKE
Predmetni oblik unutrašnje organizacije nabavke
15
Šematski prikaz predmetnog
oblika o...
UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA NABAVKE
Funkcionalni oblik unutrašnje organizacije nabavke
16
Podrazumeva mikroorganizaciju pr...
UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA NABAVKE
Funkcionalni oblik unutrašnje organizacije nabavke
Odelj.za
nabavku
repromat.
17
Šem...
UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA NABAVKE
Teritorijalni oblik unutrašnje organizacije nabavke
Uglavnom orijentisan na podelu rada...
UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA NABAVKE
Kombinovani oblik unutrašnje organizacije nabavke
19
Kombinacija svih oblika organizac...
20
ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA
Nabavka svoj osnovni zadatak (u proizvodnom
preduzeću to je kontinuirano snabdevanj...
ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA
Saradnja nabavke i proizvodno-tehničke funkcije
21
1. Sastavljanje plana nabavki (po ko...
ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA
Saradnja nabavke i proizvodno-tehničke funkcije
Saradnja se ostvaruje i na sledećim polj...
ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA
23
Saradnja nabavke i prodaje
Nabavka i prodaja posluju sa istim resursima (novac i
r...
ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA
24
Saradnja nabavke i prodaje
Ostali oblici saradnje:
Utvrñivanje optimalne kombinaci...
ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA
25
Saradnja nabavke i finansija
Planiranje nabavki (odstupanja od plana zbog nedostata...
ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA
26
Saradnja nabavke i kadrovskog odeljenja
Zajedničko planiranje kadrova nabavke,
nji...
ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA
27
Saradnja nabavke i opšteg sektora
Stručnjaci iz opšteg i pravnog sektora vrše
prip...
28
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE
Integralni deo poslovne politike preduzeća, usmerena ka
osnovnom cilju preduzeća
Poslov...
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE
29
Poznavanje tržišta nabavke
Smanjuje troškove nabavke i rizike pri nabavci
Istraživanje ...
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE
30
Poznavanje tržišta nabavke
Teorijski, najbolja varijanta nabavke je: kvalitetan
materija...
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE
Poznavanje kvaliteta i asortimana
31
Osnovna karakteristika proizvoda je kvalitet (diferenci...
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE
Poznavanje kvaliteta i asortimana
Mere zaštite nabavke od materijala nedovoljnog
kvaliteta: ...
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE
33
Poznavanje nabavne cene
Cena – količina novca koja mora da se
plati pri kupovini jedinic...
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE
34
Poznavanje nabavne cene
Na nabavne cene može se uticati:
1. Eksterno (objedinjavanjem il...
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE
35
Izbor logistike nabavke
Logistika nabavke podrazumeva izbor
optimalnog dobavljača, optim...
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE
36
Politika zaliha
Zalihe su sve “rezerve” koje kompanija treba da ima radi
premošćavanja m...
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE
37
Politika zaliha
Velike zalihe vezuju kapital, zauzimaju prostor, traže
ulaganja u održav...
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE
38
Politika zaliha
Zalihe se (u zavisnosti od vrste, veličine,
namene i zadatka) mogu podeli...
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE
39
Politika zaliha
NEDOVOLJNE ZALIHE
obezbeñuju ritam proizvodnje na donjoj
granici;
nem...
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE
40
Politika zaliha
ZAŠTITNE ZALIHE
Obezbeñuju preduzeće od rizika zastoja proizvodnje ili
...
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE
41
Politika zaliha
SIGNALNE ZALIHE
Racionalne, vremenski ograničene, obezbeñuju
proizvodnj...
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE
42
Politika zaliha
TEHNIČKE ZALIHE
Nabavka celokupnog materijala za poručenu
proizvodnju i...
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE
43
Politika zaliha
KONJUKTURNE ZALIHE
U poremećenim tržišnim uslovima
(nestašica materijal...
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE
44
Politika zaliha
PROSEČNE ZALIHE
Ekonomski pokazatelj, obračunska veličina
Polazna osno...
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE
45
Politika zaliha
OPTIMALNE ZALIHE
Najkvalitetnije; baza za upravljanja zalihama
Izmeñu ...
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE
46
Politika zaliha
Optimalne zalihe su u ustvari hipotetička veličina
kojoj preduzeće teži ...
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE
47
Politika zaliha
MAKSIMALNE ZALIHE
Gornja granica zaliha; pomažu da se utvrde optimalne
...
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE
48
Politika zaliha
NEKURENTNE ZALIHE
Nastaju usled jakih tržišnih poremećaja kada
preduzeć...
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE
49
Ciklus nabavke
Proizvodnjom dolazi do promene strukture
zaliha (iz zalihe materijala u z...
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE
50
Ciklus nabavke
Koeficijent obrta zaliha – izražava odnos izmeñu
potrošnje materijala u o...
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE
51
Modeli praćenja zaliha
Razvijeno puno modela i metoda za
praćenje zaliha
Grupe modela:...
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE
52
Modeli praćenja zaliha
- Model ABC -
U preduzećima koja imaju širok
proizvodni program ...
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE
53
Modeli praćenja zaliha
- Model ABC -
Grupa A – najskuplji artikli čija pojedinačna
vred...
POSLOVNA POLITIKA NABAVKE
54
Modeli praćenja zaliha
- Model ABC -
Kontrola zaliha se usmerava na grupu A
(najvrednij...
55
TROŠKOVI NABAVKE
Ukupni troškovi nabavke mogu se
podeliti u dve osnovne grupe:
1. Troškovi nabavke u užem smislu
...
56
TROŠKOVI NABAVKE
Troškovi nabavke u užem smislu
Jedan deo troškova nabavke (troškovi
transporta, utovara, pretovar...
57
TROŠKOVI NABAVKE
Troškovi nabavke u užem smislu
Na smanjenje ovih troškova nabavke
mogu uticati i prodavac i kupac...
58
TROŠKOVI NABAVKE
Troškovi nabavke u užem smislu
Drugi deo troškova nabavke ima
karakter fiksnih troškova, ne može ...
59
TROŠKOVI NABAVKE
Troškovi skladištenja
Odnose se na troškove čuvanja zaliha i
skladištenja robe
Troškovi skladiš...
60
TROŠKOVI NABAVKE
Troškovi skladištenja
Troškovi skladištenja se mogu podeliti prema
nosiocima na:
1. Troškove osn...
61
PLANIRANJE NABAVKE
Planom nabavke utvrñuju se konkretne smernice i
zadaci nabavke
Pripremne radnje pri izradi pla...
62
PLANIRANJE NABAVKE
Nakon pripreme, sledi operacionalizacija plana
Izrada materijalnog bilansa ili materijalnog
pl...
63
PLANIRANJE NABAVKE
Materijalni bilans (ili materijalni plan) se sastoji
iz sledećih stavki:
- Nomenklaturna šifra ...
64
PLANIRANJE NABAVKE
Plan nabavke se može izraziti kao:
Pn=Pm+Zs-ZP
Pn – plan nabavke; Pm – plan materijala (materij...
65
PLANIRANJE NABAVKE
Razrada plana nabavke po grupama materijala
– taktička rešenja:
- Alternativno odreñene grupe m...
66
PLANIRANJE NABAVKE
Plan nabavke može se dalje razrañivati prema
raznim kriterijumima (vrsta materijala u odnosu
na...
67
PLANIRANJE NABAVKE
Količina nabavke kod koje je zbir troškova
nabavke i skladištenja, uključujući tu i troškove
za...
68
PLANIRANJE NABAVKE
Matematičku relaciju za rešavanje problema optimalne
količine nabavke, dao je nemački autor Mell...
69
PLANIRANJE NABAVKE
Osnovni problemi u primeni Mellerowitz-ove
relacije: parametri nisu eksplicitni
nego se moraju ...
70
PLANIRANJE NABAVKE
U trgovini nabavka postoji radi prodaje
Izmeñu nabavke i prodaje mogu da se
urade samo neznatn...
71
KADROVI U NABAVCI
Broj zaposlenih u nabavci zavisi od veličine preduzeća,
organizacione forme, širine proizvodnog p...
METODI I KANALI NABAVKE
72
Direktna nabavka
Podrazumeva da izmeñu nabavke i prodavca
nema posrednika - najkraći put u...
METODI I KANALI NABAVKE
73
Direktna nabavka
Ako nabavku inicira kupac, ona je za njega aktivna
direktna nabavka, ako ...
METODI I KANALI NABAVKE
74
Direktna nabavka
Koristan kanal i za prodavca i za kupca
Prednosti direktne nabavke:
- E...
METODI I KANALI NABAVKE
75
Indirektna nabavka
Nabavka putem posrednika
Jedan ili više posrednika u lancu nabavke
V...
METODI I KANALI NABAVKE
76
Indirektna nabavka
Sa stanovišta prodavca (dobavljača), indirektna nabavka
se primenjuje a...
“JUST IN TIME” (JIT) NABAVKA
JIT nabavka podrazumeva nabavku u kojoj se materijal iz
77
transportnog sredstva prebacuj...
“JUST IN TIME” (JIT) NABAVKA
78
Koristi od JIT nabavke za kupca:
- Niži troškovi nabavke, transporta, zaliha, skladišt...
“JUST IN TIME” (JIT) NABAVKA
79
Koristi od JIT nabavke za dobavljača:
- Poznat kupac
- Sigurnost isporuke i naplate
...
80
EVIDENCIJA NABAVKE
Danas se za čuvanje i obradu svih relevantnih
podataka potrebnih za planove, analize,
izveštaje...
81
EVIDENCIJA NABAVKE
Evidencija dobavljača
Posebno za postojeće, posebno za potencijalne
dobavljače
Često se dobav...
82
EVIDENCIJA NABAVKE
Evidencija dobavljača
Jedan od načina voñenja evidencije dobavljača
je “program ranga” ili “mod...
83
EVIDENCIJA NABAVKE
Evidencija dobavljača
Drugi model evidencije dobavljača se zasniva
na matrici opštih i specifič...
84
EVIDENCIJA NABAVKE
Matrica za izbor dobavljača
2
1
3
3
1
2
1
3
1
3
2
Dobavljači za isti materijal
Dobavl...
85
EVIDENCIJA NABAVKE
Evidencija materijala
Evidencija se mora voditi precizno i efikasno
Koji materijal i koliko ma...
86
EVIDENCIJA NABAVKE
Evidencija nabavnih cena
Moraju se evidentirati svakodnevno, a u odreñenim
intervalima se anali...
87
EVIDENCIJA NABAVKE
Evidencija ugovora i narudžbi
Svi ugovori se moraju precizno evidentirati
Mora se obezbediti m...
88
EVIDENCIJA NABAVKE
Evidencija reklamacija
Reklamacije na kvalitet, količinu ili na odredbe ugovora;
moraju se prec...
89
EVIDENCIJA NABAVKE
Evidencija rokova i novčana plaćanja
Vodi se da bi se poštovali ugovoreni
rokovi i načini plaća...
90
ANALIZA NABAVKE
Skup aktivnosti kojima se ukupne potrebe za
materijalom u odreñenom vremenskom periodu
porede sa s...
91
ANALIZA NABAVKE
Kvalitativna analiza – opisuje stanje,
parametri mogu biti izraženi u relativnim
brojevima (%); mo...
92
ANALIZA NABAVKE
Izvori podataka za analizu nabavke mogu
biti interni (unutar preduzeća) i eksterni (van
preduzeća)...
93
ANALIZA NABAVKE
Analiza politike nabavke
Da li je nabavka ostvarila zacrtanu politiku ili ne;
zašto politika nabav...
94
ANALIZA NABAVKE
Analiza istraživanja tržišta
Da li je urañeno planirano IT
Utvrditi status i nivo konkurentnosti;...
95
ANALIZA NABAVKE
Analiza plana nabavke
Analizom plana nabavke utvrñuju se odnosi nabavke po osnovu:
plana materijal...
96
ANALIZA NABAVKE
Analiza troškova nabavke
Troškovi koji nemaju karakter zavisnih troškova nabavke moraju
se evident...
97
ANALIZA NABAVKE
Analiza nabavnih cena
Pokazatelj uspešnosti rada nabavne službe;
ukazuje na to koliki je udeo naba...
98
ANALIZA NABAVKE
Analiza nabavnih cena
Nabavne cene je neophodno analizirati pojedinačno po
dobavljačima, po vrstam...
99
ANALIZA NABAVKE
Analiza zaliha
Zalihe se mogu analizirati po mestima,
nosiocima, strukturi
Za analizu zaliha po ...
100
ANALIZA NABAVKE
Analiza zaliha
Osnovni indikatori za analizu zaliha:
a) vrednost nekurentnih zaliha / ukupna vred...
of 100

Nabavka prezentacija

Pojam i značenje nabavke u preduzećima
Published on: Mar 3, 2016
Published in: Business      
Source: www.slideshare.net


Transcripts - Nabavka prezentacija

  • 1. 1 POJAM I ZNAČAJ NABAVKE Nabavka predstavlja skup aktivnosti, mere i zadatke koji se obavljaju radi kupovanja (nabavke) materijala za reprodukciju, mašina, ureñaja, pribora i alata, kako bi se nesmetano odvijao proces rada (prva metamorfoza novca u robu, početna robna faza procesa reprodukcije) U trgovačkom preduzeću, nabavka predstavlja početnu fazu razmene – kupovina proizvoda koji uglavnom služe za dalju prodaju
  • 2. 2 POJAM I ZNAČAJ NABAVKE Obezbeñuje kontinuitet procesa reprodukcije Povezuje proizvodnju i tržište Često mora na tržištu da odluči o izboru adekvatnih zamena u odnosu na zahteve (nabavka supstituta) Da bi nabavka bila rentabilna mora voditi računa o optimalnim količinama i zalihama; ekonomičnost postiže iznalaženjem jeftinijih dobavljača i materijala i pokrivanjem troškova nabavke rabatom Doprinosi boljem imidžu preduzeća ako ima dobar odnos sa dobavljačima, korektno prima i predaje nabavljenu robu, redovno komunicira sa tržištem nabavke
  • 3. 3 CILJEVI I ZADACI NABAVKE Osnovni cilj nabavke je redovno snabdevanje proizvodnje uz što niže troškove (pravi materijal u pravoj količini, pod pravim uslovima, u pravo vreme, iz pravih izvora, sa pravom uslugom, na pravom mestu) Izvedeni (derivatni) ciljevi nabavke: 1. Rentabilne i ekonomične nabavke 2. Držanje zaliha na optimumu 3. Minimalni troškovi nabavke
  • 4. 4 CILJEVI I ZADACI NABAVKE Zadaci koje nabavka treba da izvrši: 1. Prikupljanje i analiza informacija internog i eksternog karaktera 2. Permanentno istraživanje tržišta nabavki 3. Prosleñivanje informacija sa tržišta drugim službama u preduzeću 4. Izbor najpovoljnijih dobavljača 5. Formulisanje dugoročne strategije nabavki 6. Podizanje stepena likvidnosti preduzeća
  • 5. ORGANIZACIJA NABAVNE SLUŽBE 5 Kompatibilna ukupnoj organizaciji preduzeća Model organizacije traje dok traju okolnosti koje su bile premisa za njegovo postavljanje (promene u cilju adaptiranja novim okolnostima) Osnovne grupe faktora koji utiču na organizaciju nabavne službe: 1. interni (na njih projektanti organizacije uglavnom mogu uticati) 2. eksterni (složeniji i na njih projektanti organizacije ne mogu u potpunosti uticati)
  • 6. ORGANIZACIJA NABAVNE SLUŽBE 6 Interni faktori: - vrsta delatnosti preduzeća - obim i struktura nabavki - asortiman nabavki - oblici, putevi i način nabavki - poslovna politika preduzeća - kadrovi koji će raditi u nabavci Eksterni faktori: - tržišna konjuktura - mogućnost pristupa informacijama van preduzeća - kreditno-monetarna politika - inflacija - poreska politika - politika cena
  • 7. ORGANIZACIJA NABAVNE SLUŽBE 7 Unutar proizvodnog preduzeća, nabavka može biti organizovana na nekoliko načina: Neposredno vezana za proizvodnju U sastavu komercijale Kao samostalno odeljenje/sektor/služba itd. Organizacija same nabavke može biti u nekom od sledećih oblika: Centralizovani oblik nabavke Decentralizovani oblik nabavke Kombinovani oblik nabavke
  • 8. ORGANIZACIJA NABAVNE SLUŽBE 8 Kriterijumi značajni pri izbori oblika organizovanja nabavke: 1. Veličina preduzeća 2. Organizacija preduzeća 3. Struktura asortimana 4. Geografska struktura delova preduzeća
  • 9. 9 ORGANIZACIJA NABAVNE SLUŽBE Centralizovani oblik nabavke Objedinjuje sve zahteve za nabavkama od svih delova preduzeća Informatička mreža na centralnom mestu prikuplja sve zahteve za nabavkama svih vrsta materijala I - V marketing tok zahtevi za nabavku isporuka nabavki V IV III II I NABAVNA SLUŽBA
  • 10. ORGANIZACIJA NABAVNE SLUŽBE 10 Centralizovani oblik nabavke Prednosti centralizovanog oblika nabavke: Koncentracija materijala po količinama Pravilna raspodela istog materijala Racionalizacija nabavne dokumentacije Niži troškovi transporta i skladištenja Bolja kontrola nabavki i trošenja materijala Moguća tipizacija i standardizacija Smanjuje se administrativno poslovanje, vreme i personal se racionalnije koriste Efikasnija primena integralnog marketinga, naročito istraživanja tržišta nabavke Dobavljači rañe prihvataju jednog velikog kupca Odobrenje većeg rabata (količinski rabat)
  • 11. ORGANIZACIJA NABAVNE SLUŽBE 11 Centralizovani oblik nabavke Nedostaci centralizovanog oblika nabavke Nije pogodan kada delovi preduzeća primenjuju različite tehnologije i koriste različit repromaterijal Nije poželjan kada su delovi preduzeća dislocirani i na velikim udaljenostima Kada deo preduzeća neki materijal može nabaviti u blizini ali to ne čini jer je nabavka centralizovana (gubici u vremenu i troškovima transporta) Ne isplati se kad se radi o robi koja se nabavlja retko ali se mora hitno nabaviti
  • 12. ORGANIZACIJA NABAVNE SLUŽBE 12 Decentralizovani oblik nabavke Primenjuju ga velike kompanije, holding i franšizing sistemi Modifikacije decentralizacije: 1. stroga decentralizacija (svaki deo preduzeća sam za sebe obavlja sve potrebne nabavke) 2. dvostepena decentralizacija (omogućena koordinacija centralne sa isturenim nabavkama i isturenih nabavki meñusobno) 3. trostepena decentralizacija (najsloženija i prihvatljiva u slučaju grupisanja dislociranih delova preduzeća) 4. kombinovana nabavka (deo nabavke obavlja centralna nabavna služba a deo pojedine službe pri preduzećima)
  • 13. 13 UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA NABAVKE Osnovni tipovi unutrašnje organizacije nabavne službe: 1. predmetni 2. funkcionalni 3. teritorijalni 4. kombinovani
  • 14. UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA NABAVKE Predmetni oblik unutrašnje organizacije nabavke 14 Podrazumeva podelu referada po materijalu ili grupama sličnog materijala (npr. referada za nabavku čelika, za lim, za alat, za maziva, za ulja...) Prednosti: 1. referenti postaju specijalizovani stručnjaci i dobri poznavaoci tehnologije, donose kvalitetnije odluke o eventualnim supstitutima 2. duže vreme rada na istim poslovima i sa istim dobavljačima stvara meñusobno poverenje i poštovanje u odnosima izmeñu firmi Problemi: 1. referade rade samo svoj posao, gubi se kolektivan rad i saradnja meñu njima 2. ako neka referada ne nabavi potreban materijal, dopuna ili zamena od strane drugih referada je veoma teška
  • 15. UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA NABAVKE Predmetni oblik unutrašnje organizacije nabavke 15 Šematski prikaz predmetnog oblika organizacije nabavke marketing tok informativni tok rukovoñenje Grupa materijala E Grupa materijala D Grupa materijala C Grupa materijala B Grupa materijala A NABAVNA SLUŽBA
  • 16. UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA NABAVKE Funkcionalni oblik unutrašnje organizacije nabavke 16 Podrazumeva mikroorganizaciju prema odreñanim funkcijama (služba za nabavku repromaterijala, služba za istraživanje tržišta nabavke, služba za informacije, služba za nabavku potreba iz uvoza, služba za nabavku osnovnih sredstava, alata i pribora...) Prednost – moguće izvršiti usku specijalizaciju kadrova
  • 17. UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA NABAVKE Funkcionalni oblik unutrašnje organizacije nabavke Odelj.za nabavku repromat. 17 Šematski prikaz funkcionalnog oblika organizacije nabavke meñusobno informisanje naredbe za nabavku izveštaj o nabavci Odelj. za MIS Odelj. za plan i analizu Odelj.za istraživ.trž. nabavke NABAVNA SLUŽBA Odelj.za nabavku iz uvoza
  • 18. UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA NABAVKE Teritorijalni oblik unutrašnje organizacije nabavke Uglavnom orijentisan na podelu rada prema specifičnim područjima Odeljenja ili referade dele se po geografskim područjima Prednosti – naročito izražene u slučaju kada se nabavke vrše na više stranih tržišta Problem – jedan referenat obavlja nabavku svih potrebnih materijala pa mora poznavati sav materijal koji se nabavlja sa tog tržišta 18
  • 19. UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA NABAVKE Kombinovani oblik unutrašnje organizacije nabavke 19 Kombinacija svih oblika organizacije Potreba za kombinovanjem proistekla iz nedostataka i problema pojedinačnih oblika – npr. kombinacijom teritorijalnog (za jedno jezičko područje) i predmetnog (za odreñene sirovine na tom području) dolazi se do optimalnog modela itd.
  • 20. 20 ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA Nabavka svoj osnovni zadatak (u proizvodnom preduzeću to je kontinuirano snabdevanje svim potrebnim materijalima, u trgovačkom redovna dopuna zaliha) može obaviti na pravi način samo ako uspešno sarañuje sa drugim funkcijama u preduzeću: 1. sa proizvodno-tehničkom funkcijom 2. sa prodajom 3. sa finansijama 4. sa kadrovskim odeljenjem 5. sa opštim sektorom
  • 21. ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA Saradnja nabavke i proizvodno-tehničke funkcije 21 1. Sastavljanje plana nabavki (po količinama, vrstama materijala i dinamici nabavke) u saradnji sa proizvodnjom i tehničkim sektorom 2. Standardizacija i unifikacija (repromaterijala, ureñaja i opreme) u cilju olakšane nabavke i sticanja bonifikacija 3. Priprema i ugovaranje nabavki (pomoć kod pripreme nabavke postrojenja, ureñaja i opreme) 4. Kvalitativno i kvantitativno preuzimanje materijala (uz pomoć stručnjaka iz proizvodno-tehničkog sektora, u slučaju potrebe zajedničko sastavljanje zapisnika o reklamaciji)
  • 22. ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA Saradnja nabavke i proizvodno-tehničke funkcije Saradnja se ostvaruje i na sledećim poljima: Razmena informacija o pojavi novih materijala i o mogućnosti zamene postojećih materijala Sastavljanje nomenklatura za razne materijale potrebne proizvodno-tehničkom sektoru Usklañivanje stvarnih potreba materijala Izrada postupka za trebovanje materijala Utvrñivanje postupaka i uslova za skladištenje materijala 22
  • 23. ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA 23 Saradnja nabavke i prodaje Nabavka i prodaja posluju sa istim resursima (novac i roba) ali se nalaze na suprotnim krajevima toka reprodukcije Osnovna polja meñusobne saradnje: 1. Konsultacije u vezi sa planom nabavke (da li bi kupci prihvatili promenu materijala, nabavne cene materijala...) 2. Saradnja u vezi sa reklamacijom (kvalitet materijala u gotovim proizvocima) 3. Informativni tokovi 4. Odluka “proizvoditi ili kupovati” 5. Zalihe (koordinacija i zajedničko upravljanje nivoom zaliha)
  • 24. ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA 24 Saradnja nabavke i prodaje Ostali oblici saradnje: Utvrñivanje optimalne kombinacije elemenata marketing MIX-a Zajedničko praćenje tržišta Praćenje konjukture Praćenje i primena zakonskih propisa
  • 25. ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA 25 Saradnja nabavke i finansija Planiranje nabavki (odstupanja od plana zbog nedostataka finansijskih sredstava) Saradnja prilikom ugovaranja nabavki (preporuka o načinu plaćanja) Zajednička kontrola dokumentacije nabavke i obračun bonifikacija pri nabavci Obračun troškova nabavke i drugih rashoda; usaglašavanje sa finansijskim mogućnostima preduzeća Analiza zaliha materijala; usklañivanje sa mogućnostima finansiranja Nivelacija cena zaliha Informacije o izmirenim i neizmirenim obavezama prema dobavljačima Saradnja prilikom inventara zaliha; sravnjivanje popisanog stanja sa knjigovodstvenim; priprema odluka o manjkovima i viškovima u magacinima i skladištima
  • 26. ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA 26 Saradnja nabavke i kadrovskog odeljenja Zajedničko planiranje kadrova nabavke, njihova obuka, upoznavanje sa savremenim informacionim tehnologijama, učenje stranog jezika, psihologija nabavke...
  • 27. ODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJA 27 Saradnja nabavke i opšteg sektora Stručnjaci iz opšteg i pravnog sektora vrše pripremu i sastavljanje ugovora koji će biti sklopljeni sa dobavljačima Pomoć pri tumačenju zvaničnih uputstava o cenama, porezima, obavezama; pomoć u tumačenju nove zakonske regulative Pomoć u slučaju isporuke materijala koji ne odgovara ugovorenim uslovima; sastavljanje zapisnika o reklamacijama; priprema materijalnih dokaza za arbitražu i sudski proces
  • 28. 28 POSLOVNA POLITIKA NABAVKE Integralni deo poslovne politike preduzeća, usmerena ka osnovnom cilju preduzeća Poslovna politika nabavke predstavlja skup principa i mera za ostvarivanje utvrñenih planova nabavki Da bi se ostvarila utvrñena politika nabavke, unutrašnja organizacija mora biti dobro postavljena Za rešavanje osnovnih zadataka nabavke i ostvarivanje definisane poslovne politike nabavke, potrebno je: 1. Poznavanje tržišta nabavke 2. Poznavanje kvaliteta i asortimana 3. Poznavanje nabavne cene 4. Izbor logistike nabavke 5. Zalihe materijala 6. Politika kadrova u nabavci
  • 29. POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 29 Poznavanje tržišta nabavke Smanjuje troškove nabavke i rizike pri nabavci Istraživanje tržišta (IT) nabavke je jedan od osnovnih i najsloženijih zadataka nabavke Okviri za IT nabavke definisani su u politici nabavke (na kom tržištu će se obavljati nabavka; struktura tog tržišta; definisanje tržišta sa aspekta kvaliteta ponude, kvaliteta materijala i cene) Rizik prisutan u svakom segmentu poslovanja pa i u segmentu nabavke Rezultati IT nabavke se ogledaju u produkovanju relevantnih pokazatelja koji rizike pri nabavci svode na najniži nivo Eventualni poremećaji na tržištu nabavke se direktno manifestuju na kontinuitet nabavke – visok nivo rizika se rešava redovnim praćenjem konjukture ili većim zalihama
  • 30. POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 30 Poznavanje tržišta nabavke Teorijski, najbolja varijanta nabavke je: kvalitetan materijal, koji je u isto vreme i jeftin i može se brzo nabaviti, što je u praksi, u složenim tržišnim uslovima skoro nemoguće ostvariti Problem gomilanja nekurentnih zaliha (promašene nabavke u kojima su blokirana finansijska sredstva) Nabavka mora biti efikasna; ciklusi nabavki moraju biti usaglašeni sa ritmom proizvodnje Cena nabavljenog materijala bitan faktor – nabavka na tržištu traži materijal čija cena nije viša od planiranih cena (na osnovu njih je sačinjen plan proizvodnje i definisan ukupan obim sredstava angažovanih u nabavci) jer bi u suprotnom došlo do povećanja cene koštanja proizvoda.
  • 31. POSLOVNA POLITIKA NABAVKE Poznavanje kvaliteta i asortimana 31 Osnovna karakteristika proizvoda je kvalitet (diferencira proizvod u odnosu na konkurentske proizvode) Kvalitet finalnog proizvoda značajno zavisi od kvaliteta input-a koje obezbeñuje nabavka Kvalitet materijala je bitan, ali samo do nivoa koji se traži za konkretan proizvod (različite kategorije kupaca imaju različit odnos prema kvalitetu proizvoda; za neke proizvode nije neophodan visok nivo kvaliteta nego njihova funkcija i cena) Kvalitetan asortiman trgovine podrazumeva asortiman sa razuñenim cenama za iste proizvode različitog kvaliteta (cene za svaku kategoriju potrošača) – nabavka u trgovinskim preduzećima treba da nabavlja iste proizvode ali različitog kvaliteta po različitim nabavnim cenama
  • 32. POSLOVNA POLITIKA NABAVKE Poznavanje kvaliteta i asortimana Mere zaštite nabavke od materijala nedovoljnog kvaliteta: 1.Pravne mere – precizno definisan kvalitet u ugovoru i sankcije za slučaj njegovog kršenja 2.Organizacione mere - reklamacije dobavljaču na kvalitet - pomoć dobavljaču u vezi sa kontrolom materijala koji koristi u proizvodnji - produžavanje roka isporuke u cilju ostvarivanja boljeg kvaliteta materijala u proizvodnji - pomoć dobavljaču u vezi pronalaženja povoljnih izvora nabavke; u privlačenju novih kupaca 32
  • 33. POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 33 Poznavanje nabavne cene Cena – količina novca koja mora da se plati pri kupovini jedinice neke robe Da bi nabavio robu po najnižoj ceni, nabavljač treba da zna koja je najniža cena (cena po kojoj može da se kupi roba zadovoljavajućeg kvaliteta), gde se može kupiti roba po najnižoj ceni i za koje vreme se može realizovati nabavka po najnižoj ceni → istraživanje tržišta
  • 34. POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 34 Poznavanje nabavne cene Na nabavne cene može se uticati: 1. Eksterno (objedinjavanjem ili koncentrisanjem porudžbina; IT i izborom najpovoljnijeg dobavljača; iznalaženjem novog materijala, supstituta postojećem) i 2. Interno (preciznim voñenjem zaliha i njihovim držanjem na nivou koji angažuje najmanje obrtnog kapitala; racionalizacijom utrošaka materijala i ugrañivanjem jeftinijih komponenti ali tako da se ne ugroze kvalitet i asortiman; redovnim plaćanjem faktura i obezbeñivanjem većih bonifikacija)
  • 35. POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 35 Izbor logistike nabavke Logistika nabavke podrazumeva izbor optimalnog dobavljača, optimalnih kanala, puteva i oblika nabavki Ako se neka od aktivnosti u ukupnom procesu logistike nabavke ne izvrši na predviñen način ili u predviñeno vreme, dolazi do konflikata koji se manifestuju kroz: 1. Zakašnjenje u isporuci 2. Gubljenje u kvalitetu materijala 3. Gubitke u proizvodnji zbog nedostatka materijala 4. Povećanje troškova logistike
  • 36. POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 36 Politika zaliha Zalihe su sve “rezerve” koje kompanija treba da ima radi premošćavanja mogućih problema u poslovanju; roba koja se nalazi u skladištima firme; faktor regulacije povećane ponude ili smanjenog obima roba na tržištu Faktori ograničenja vremena zadržavanja materijala i gotovih proizvoda na zalihama: 1. Česte promene tehnologije (zastarevanje proizvoda) 2. Pojava novih proizvoda 3. Rok trajanja proizvoda (npr. prehrambenih) 4. Visina angažovanih finansijskih sredstava 5. Poremećaji na tržištu i prekidi u proizvodnji 6. Platežno sposobna tražnja (kod finalnih proizvoda)
  • 37. POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 37 Politika zaliha Velike zalihe vezuju kapital, zauzimaju prostor, traže ulaganja u održavanje, “moralno zastarevaju”, gube na kvalitetu; Male zalihe mogu prouzrokovati da se tražnji za proizvodom ne može udovoljiti zbog nedovoljne količine zaliha Zalihe se moraju dnevno pratiti (nekad i češće) Zalihama se mora racionalno upravljati Razvijene brojne metode za racionalno upravljanje zalihama Vrsta i veličina zaliha odreñuju koji metod ili koja kombinacija metoda racionalnog upravljanja zalihama će se primeniti u konkretnom slučaju
  • 38. POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 38 Politika zaliha Zalihe se (u zavisnosti od vrste, veličine, namene i zadatka) mogu podeliti na: Nedovoljne zalihe Zaštitne zalihe Signalne zalihe Tehničke zalihe Konjukturne zalihe Prosečne zalihe Optimalne zalihe Maksimalne zalihe Nekurentne zalihe
  • 39. POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 39 Politika zaliha NEDOVOLJNE ZALIHE obezbeñuju ritam proizvodnje na donjoj granici; nemoguće povećati ni obim proizvodnje ni obim prodaje; rizična politika jer u svakom trenutku može doći do zastoja ili u proizvodnji ili u prodaji
  • 40. POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 40 Politika zaliha ZAŠTITNE ZALIHE Obezbeñuju preduzeće od rizika zastoja proizvodnje ili prodaje to su nedovoljne zalihe uvećane odreñenom kvotom Zz=(Pd+Rp)x(V+Rv) Zz – zaštitne zalihe Pd – dnevna potrošnja materijala (u jedinici mere) Rp – rizik proizvodnje (u jedinici mere) V – vreme potrebno za nabavku (u jedinici vremena) Rv – rizik isporuke (u jedinici vremena) Za preduzeća koja oskudevaju u kapitalu a žele da održe kontinuitet proizvodnje i snabdevanja postojećeg tržišta Nije moguće ostvariti penetraciju tržišta ni povećanje proizvodnje
  • 41. POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 41 Politika zaliha SIGNALNE ZALIHE Racionalne, vremenski ograničene, obezbeñuju proizvodnju i prodaju Odredi se minimalna količina materijala koja mora biti na zalihama (“mini stok”) i kad se približi toj količini daje se nalog za novi ciklus nabavke Ciklus nove nabavke ne može biti duži od vremena trošenja ovih zaliha do nivoa minimalnih zaliha Zs= Zmin+(PdxV) Zs – signalne zalihe Zmin – minimalne zalihe Pd – dnevna potrošnja (u jedinici mere) V – vreme potrebno za novu nabavku Kad se nabavka i prodaja vrše na lokalnom tržištu
  • 42. POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 42 Politika zaliha TEHNIČKE ZALIHE Nabavka celokupnog materijala za poručenu proizvodnju i njegovo skladištenje sve dok se kompletna porudžbina ne proizvede Obezbeñenje u slučaju moguće nestašice materijala na tržištu i čestih promena nabavnih cena Kod proizvodnje procesne opreme (ugovorom čvrsto regulisani kvalitet, garantni rok i rezervni delovi po ugovorenim cenama) U uslužnim delatnostima (npr. rezervni delovi kod servisiranja vozila)
  • 43. POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 43 Politika zaliha KONJUKTURNE ZALIHE U poremećenim tržišnim uslovima (nestašica materijala, povećanje cena, inflacija) Kada preduzeće ima višak kapitala pa ga plasira u zalihe (očekuje da će doći do pada vrednosti novca ili do povećanja nabavnih cena)
  • 44. POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 44 Politika zaliha PROSEČNE ZALIHE Ekonomski pokazatelj, obračunska veličina Polazna osnova u planiranju obrtnih sredstava Ako je proizvodnja (prodaja) u približno jednakim ciklusima, prosečne zalihe su: Zpros= (Zp+Zk)/2 (Zp – početne zalihe; Zk – krajnje zalihe) Kad ritam proizvodnje (prodaje) nije ravnomeran, prosečne zalihe se računaju: Zpros= (Z1+Z2+Z3+...+Z12)/12 (Zi – stvarne zalihe po mesecima u godini) Mogu se računatri za polugodište, kvartal itd.
  • 45. POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 45 Politika zaliha OPTIMALNE ZALIHE Najkvalitetnije; baza za upravljanja zalihama Izmeñu minimalnih i maksimalnih zaliha Nekad mogu da budu na nivou minimalnih zaliha (kad su troškovi zaliha veći od troškova nabavke) Nekad na nivou maksimalnih (troškovi nabavke značajno veći od troškova zaliha) Nivo optimalnih zaliha zavisi od brojnih faktora – troškova lagerovanja (zaliha), troškova nabavke, tržišne situacije, kontinuiteta procesa proizvodnje... Optimum zaliha važi sve dok se neki od relevantnih faktora ne promeni – tada se mora tražiti novi optimum
  • 46. POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 46 Politika zaliha Optimalne zalihe su u ustvari hipotetička veličina kojoj preduzeće teži u politici zaliha i služe kao indikator analize politike zaliha Ako su potrošnja i dopunjavanje zaliha ravnomerni, optimalne zalihe se računaju na sledeći način: Q0= 2xC K1 K2 Q0 – optimalna količina K1 – fiksni troškovi jedne nabavke K2 – varijabilni troškovi skladištenja C – dnevna količina potrošnje sa zaliha
  • 47. POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 47 Politika zaliha MAKSIMALNE ZALIHE Gornja granica zaliha; pomažu da se utvrde optimalne zalihe U slučaju naglih i ozbiljnih poremećaja na tržištu, optimalne zalihe mogu biti i iznad maksimalnih Često su posledica “tržišne groznice” i špekulativnih stanja na tržištu Primena: 1. u slučaju nestašica na tržištu 2. u svrhu sprečavanja konkurencije da nabavi materijal 3. za stvaranje rezervi u ratnim uslovima Štetne posledice: 1. veći deo zaliha postaje nekurentan, 2. povećani gubici zbog dugog skladištenja (kalo, kvar, lom, rastur) 3. povećavaju se troškovi skladištenja 4. angažovani kapital postaje “mrtav kapital”
  • 48. POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 48 Politika zaliha NEKURENTNE ZALIHE Nastaju usled jakih tržišnih poremećaja kada preduzeće ne stigne da proda robu Često su predmet nekorektne trgovine Najčešće završavaju kao otpis i prodaju se za sekundarne sirovine ili za novu preradu Značaj u preventivi nekurentnih zaliha ima odeljenje razvoja tehnologije i odeljenje za IT
  • 49. POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 49 Ciklus nabavke Proizvodnjom dolazi do promene strukture zaliha (iz zalihe materijala u zalihe gotovih proizvoda) Nabavka i prodaja upravljaju zalihama – nabavka ih povećava, a prodaja smanjuje Ciklus nabavke je prosečno vreme koje protekne od trenutka preduzimanja mera za nabavku do momenta skladištenja robe Ciklus prodaje predstavlja prosečno vreme od prijema narudžbe do momenta isporuke robe Često je teško uskladiti ova dva ciklusa, na to utiču brojni faktori interne i eksterne prirode
  • 50. POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 50 Ciklus nabavke Koeficijent obrta zaliha – izražava odnos izmeñu potrošnje materijala u odreñenom vremenu i prosečnih zaliha materijala za to vreme. Koristi se kao godišnji, polugodišnji, kvartalni, mesečni, dekadni pokazatelj Pi Ko= Zpros Ko – koeficijent obrta zaliha Pi – potrošnja u jedinici vremena (godina, polugodište, kvartal,...) Zpros – prosečne zalihe
  • 51. POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 51 Modeli praćenja zaliha Razvijeno puno modela i metoda za praćenje zaliha Grupe modela: 1. Stohastički 2. Deterministički 3. Statički 4. Dinamički (više o konkretnim modelima praćenja zaliha i zadatke radićemo na vežbama)
  • 52. POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 52 Modeli praćenja zaliha - Model ABC - U preduzećima koja imaju širok proizvodni program ili više dislociranih skladišta U trgovini sa širokim trgovinskim asortimanom ili većim brojem maloprodajnih objekata Suština modela – prema pojedinačnoj vrednosti odreñenih artikala, sve zalihe se podele u tri grupe: A, B i C
  • 53. POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 53 Modeli praćenja zaliha - Model ABC - Grupa A – najskuplji artikli čija pojedinačna vrednost je veća od donje granice koja se utvrdi (čine obično oko 10% ukupnih zaliha u kojima je angažovano oko 75% kapitala) Grupa B – artikli srednje vrednosti čija pojedinačna vrednost je manja od pojedinačne vrednosti artikala grupe A i veća od pojedinačne vrednosti artikala grupe C (oko 25% ukupnih zaliha u kojima je angažovano oko 20% kapitala) Grupa C – artikli niske pojedinačne vrednosti (oko 65% ukupnih zaliha u kojima je angažovano oko 5% kapitala)
  • 54. POSLOVNA POLITIKA NABAVKE 54 Modeli praćenja zaliha - Model ABC - Kontrola zaliha se usmerava na grupu A (najvredniji deo zaliha, ali najmanji po obimu pa kontrola i praćenje iziskuje manje vremena) Reña kontrola grupe B (po strukturi je složenija) Najmanje interesantna za praćenje i kontrolu (u finansijskom smislu) je grupa C, koju treba kontrolisati uglavnom pri redovnim inventarima Ako u grupi C postoje artikli koje je teško nabaviti na tržištu, treba je ipak češće pratiti i kontrolisati
  • 55. 55 TROŠKOVI NABAVKE Ukupni troškovi nabavke mogu se podeliti u dve osnovne grupe: 1. Troškovi nabavke u užem smislu 2. Troškovi skladištenja
  • 56. 56 TROŠKOVI NABAVKE Troškovi nabavke u užem smislu Jedan deo troškova nabavke (troškovi transporta, utovara, pretovara, istovara, čuvanja, pakovanja, obeležavanja, osiguranja, špedicije, kaliranja u robi, rastura i loma) su zavisni troškovi koji imaju varijabilni karakter i direktno zavise od količine koja se nabavlja U kalkulaciji, oni se dodaju nabavnoj ceni i čine osnovu za formiranje ulaza
  • 57. 57 TROŠKOVI NABAVKE Troškovi nabavke u užem smislu Na smanjenje ovih troškova nabavke mogu uticati i prodavac i kupac Prodavac – kada daje bonifikacije u slučaju prodaje većih količina odjednom Kupac – kada koncentracijom nabavke odnosno kupovinom većih količina, smanjuje troškove po jedinici i ostvaruje veće bonifikacije od prodavca
  • 58. 58 TROŠKOVI NABAVKE Troškovi nabavke u užem smislu Drugi deo troškova nabavke ima karakter fiksnih troškova, ne može se pripisati nabavnoj ceni materijala i direktno povećava troškove preduzeća To su: troškovi putovanja (dnevnice, noćenja, takse), troškovi kancelarijskog materijala (putni nalozi, porudžbenice, izjave, specifikacije), PTT troškovi itd.
  • 59. 59 TROŠKOVI NABAVKE Troškovi skladištenja Odnose se na troškove čuvanja zaliha i skladištenja robe Troškovi skladištenja mogu biti: 1. Fiksni 2. Relativno fiksni 3. Proporcionalni
  • 60. 60 TROŠKOVI NABAVKE Troškovi skladištenja Troškovi skladištenja se mogu podeliti prema nosiocima na: 1. Troškove osnovnih sredstava u skladištu (amortizacija, kamate na kredite za osnovna sredstva, investiciono održavanje sredstava, troškovi atesta, provera itd) 2. Materijalne troškove čuvanja zaliha (materijal za održavanje skladišta i sredstava, gubici na robi, kamate na obrtna sredstva, usluge drugih lica itd) 3. Plate skladišnog osoblja
  • 61. 61 PLANIRANJE NABAVKE Planom nabavke utvrñuju se konkretne smernice i zadaci nabavke Pripremne radnje pri izradi plana – utvrñivanje i usaglašavanje brojnih parametara plana sa: - Proizvodnjom (tehnički parametri: vrsta materijala, količina, pomoćni materijal, alat, oprema, pribor...) - Prodajom (zajednički nastup zbog boljih bonifikacija i uslova nabavki; IT nabavke, selektiranje dobavljača, informacije o cenama...) u ovom delu ocenjuje se objektivnost i realnost postavljenih planskih zadataka i termina za njihovo ostvarenje
  • 62. 62 PLANIRANJE NABAVKE Nakon pripreme, sledi operacionalizacija plana Izrada materijalnog bilansa ili materijalnog plana - tehnički utrošci materijala po jedinici proizvoda pomnoženi sa planiranim obimom proizvodnje Sastavlja se kao godišnji, ali može se dalje raščlanjivati prema potrebama proizvodnje Služi kao osnova za sastavljanje: operativnog plana nabavke, operativno-finansijskog plana i plana obračuna sredstava
  • 63. 63 PLANIRANJE NABAVKE Materijalni bilans (ili materijalni plan) se sastoji iz sledećih stavki: - Nomenklaturna šifra materijala - Naziv materijala - Jedinična cena materijala - Jedinična mera - Ukupna količina materijala - Ukupna vrednost materijala - Dinamika i rokovi nabavke
  • 64. 64 PLANIRANJE NABAVKE Plan nabavke se može izraziti kao: Pn=Pm+Zs-ZP Pn – plan nabavke; Pm – plan materijala (materijalni bilans) Zs – standardne zalihe; ZP – prenosne zalihe Na ukupan plan nabavke, pored plana materijala i režima zaliha, utiču i nabavna politika, postojeće zalihe, varijacije u nabavnim cenama, politika prodaje dobavljača itd.
  • 65. 65 PLANIRANJE NABAVKE Razrada plana nabavke po grupama materijala – taktička rešenja: - Alternativno odreñene grupe materijala (materijal koji nema stroge tehničke zahteve, može se nabaviti sličan) - Čvrsto odreñene grupe materijala (materijal prema standardima koje propisuje tehnološki postupak ili koje prodaja ugovori sa kupcima) - Slobodan izbor nabavke materijala (proizvodnja i prodaja nemaju precizno definisane uslove ni porudžbine; materijal za proizvodnju koja će tek tražiti kupce; potrebno poznavanje psihologije grupa potencijalnih kupaca)
  • 66. 66 PLANIRANJE NABAVKE Plan nabavke može se dalje razrañivati prema raznim kriterijumima (vrsta materijala u odnosu na namenu proizvoda; odeljenja u proizvodnji; dobavljači; obim pojedinačnih narudžbi) Razrada plana nabavki, po bilo kojem kriterijumu, zahteva da se odredi nivo zaliha sa kojeg se mora lansirati nova narudžba – složen problem zbog dinamičkog karaktera i jakog meñusobnog dejstva većine faktora koji utiču na odreñivanje tog nivoa zaliha
  • 67. 67 PLANIRANJE NABAVKE Količina nabavke kod koje je zbir troškova nabavke i skladištenja, uključujući tu i troškove za obrta sredstva, najniži – ali da se pri tom garantuje nesmetano odvijanje procesa proizvodnje, smatra se optimalnom U trgovinskom preduzeću, optimalna količina nabavke treba da obezbedi kontinuirano snabdevanje tržišta, a da pri tome troškovi nabavke i skladištenja budu minimalni
  • 68. 68 PLANIRANJE NABAVKE Matematičku relaciju za rešavanje problema optimalne količine nabavke, dao je nemački autor Mellerowitz: X= PxPcx(L+K) 2f X – broj nabavki kod kojih je nabavljena optimalna količina P – godišnje potrebe u materijalu Pc – prosečna nabavna cena materijala po jedinici L – troškovi skladištenja po jedinici K – kamata na zalihe po jedinici materijala f – troškovi nezavisni od količine porudžbine (fiksni troškovi) Optimalna količina pojedinačne nabavke (X*): godišnje potrebe materijala (P) podeliti sa brojem porudžbi kod kojih je nabavljena optimalna količina (X) tj. X*=P/X
  • 69. 69 PLANIRANJE NABAVKE Osnovni problemi u primeni Mellerowitz-ove relacije: parametri nisu eksplicitni nego se moraju procenjivati, u ekonomski nestabilnim uslovima rizik od greške još veći Preduslov uspešnog korišćenja ovog i svih drugih metoda – raspolaganje tačnim, pedantnim i efikasnim izvorima podataka, kao i ažurnom evidencijom
  • 70. 70 PLANIRANJE NABAVKE U trgovini nabavka postoji radi prodaje Izmeñu nabavke i prodaje mogu da se urade samo neznatna dorada, pakovanje, obeležavanje – nema promene u strukturi i osobinama robe Planovi nabavke u trgovini zasnovani isključivo na planovima prodaje koji se koriguju za nivo dopune zaliha
  • 71. 71 KADROVI U NABAVCI Broj zaposlenih u nabavci zavisi od veličine preduzeća, organizacione forme, širine proizvodnog programa, širine tržišta Od zaposlenih u nabavci, traži se da: - Poznaju tržište nabavke - Nabave potrebnu količinu repromaterijala, opreme, alata, pribora, itd., zadovoljavajućeg kvaliteta - Poznaju sirovine i tehnologiju proizvodnje proizvoda koji se proizvodi u preduzeću - Poznaju metode i načine kontrole kvaliteta i kvantiteta materijala - Poznaju savremene principe i načine komuniciranja sa poslovnim partnerima, kao i pravila lepog ponašanja
  • 72. METODI I KANALI NABAVKE 72 Direktna nabavka Podrazumeva da izmeñu nabavke i prodavca nema posrednika - najkraći put ugovaranja i isporuke robe Direktnu nabavku mogu inicirati i kupac (nabavno odeljenje) i prodavac (dobavljač), usmenim ili pismenim putem Pisana inicijativa kupca za direktnu nabavku: - Upućivanje upita prodavcu (dobavljaču) - Upućivanje narudžbe (porudžbenice) - Dostava specifikacije Prodavac svoju inicijativu za direktnu nabavku iskazuje dostavljanjem ponude kupcu
  • 73. METODI I KANALI NABAVKE 73 Direktna nabavka Ako nabavku inicira kupac, ona je za njega aktivna direktna nabavka, ako je inicira prodavac, za kupca je to pasivna direktna nabavka Ako su meñusobni poslovni odnosi kupca i prodavca dobri i ako nema poremećaja na tržištu, nije važno koja strana je inicijator nabavke Ako je tržište monopolsko ili doñe do nestašice robe, uslove nabavke diktira prodavac a kupac pokreće inicijativu za nabavku i ulaže napore da sebi obezbedi traženu robu Ako je tržište monopsonsko ili ako postoji obilje robe, prodavac pokreće inicijativu i ulaže napore da proda robu
  • 74. METODI I KANALI NABAVKE 74 Direktna nabavka Koristan kanal i za prodavca i za kupca Prednosti direktne nabavke: - Efikasan kanal nabavke - Obezbeñuje najniže troškove nabavke i prodaje - Stvara meñusobno poverenje i dugoročne poslovne odnose - Obezbeñuje direktan odnos pri reklamacijama - Zajednički se stvara sistem zaštite od nelojalne konkurencije - Omogućena zaštita autorskih prava i poslovnih tajni
  • 75. METODI I KANALI NABAVKE 75 Indirektna nabavka Nabavka putem posrednika Jedan ili više posrednika u lancu nabavke Više posrednika → obično veća nabavna cena i nepovoljniji ostali uslovi Kupac indirektnu nabavku primenjuje ako: - Ne poznaje tržište nabavke i dobavljače - Nema izgrañene poslovne odnose sa dobavljačima (ili su ti odnosi poremećeni) - Na tržištu vlada nestašica robe a posrednik poseduje tu robu - Tržište je monopolsko a prodavac uslovljava uključivanje posrednika - Roba je uvoznog porekla a kupac nije registrovan za spoljnotrgovinsko poslovanje
  • 76. METODI I KANALI NABAVKE 76 Indirektna nabavka Sa stanovišta prodavca (dobavljača), indirektna nabavka se primenjuje ako: - ne želi direktan kontakt sa kupcem - je sklopio ugovor sa posrednikom i dao mu pravo ekskluziviteta - sa posrednikom ima i druge poslovne odnose - posrednik ima ono što kupac i prodavac nemaju (nove tehnologije, nove proizvode, vrhunske kadrove) pa je oboma potreban - posrednik prodavcu plaća robu kompenzacijom i to materijalom koji kupac ne može da isporuči - nije registrovan za izvoz i nema iskustva u meñunarodnoj trgovini
  • 77. “JUST IN TIME” (JIT) NABAVKA JIT nabavka podrazumeva nabavku u kojoj se materijal iz 77 transportnog sredstva prebacuje direktno u proizvodnju (smanjuju se troškovi nabavke, zaliha, skladištenja) Karakteristike JIT nabavke: - jedan dobavljač - isporuka po potrebi - fiksna, dogovorena cena - fiksan, dogovoren kvalitet - fiksno, dogovoreno vreme isporuke - retke izmene u isporuci - poverenje izmeñu partnera - poštovanje uslova - nepotrebna kontrola dobavljača - mesečno plaćanje bez obzira na vreme isporuke
  • 78. “JUST IN TIME” (JIT) NABAVKA 78 Koristi od JIT nabavke za kupca: - Niži troškovi nabavke, transporta, zaliha, skladištenja - Brža isporuka, bez zakašnjenja i gubitaka - Veće mogućnosti za dugoročnu i čvrstu saradnju sa dobavljačima - Efikasnije planiranje proizvodnje zbog sigurnosti isporuke - Efikasna komunikacija - Efikasna obrada dokumentacije - Niža prodajna cena finalnog proizvoda - Veća korist za potrošača - Bolja konkurentska pozicija na ciljnom tržištu
  • 79. “JUST IN TIME” (JIT) NABAVKA 79 Koristi od JIT nabavke za dobavljača: - Poznat kupac - Sigurnost isporuke i naplate - Bolje upravljanje kvalitetom - Bolji odnosi u lancu snabdevanja Potencijalne opasnosti JIT nabavke: - Svaka vezanost dovodi do zavisnosti - Prekidom saradnje obe strane “trpe” - Uvek postoji mogućnost da se isporuka ne obavi blagovremeno ili ne u obećanim okvirima - Teško se dolaizi do novih dobavljača, naročito ako je kompanija bila u dugoročnim odnosima sa JIT dobavljačima
  • 80. 80 EVIDENCIJA NABAVKE Danas se za čuvanje i obradu svih relevantnih podataka potrebnih za planove, analize, izveštaje i donošenje poslovnih odluka uglavnom koriste računari povezani u odgovarajuće informacione sisteme U nabavci se obično vode evidencije o: - Dobavljačima - Vrsti i količini materijala - Nabavnim cenama - Porudžbinama i ugovorima - Reklamacijama - Rokovima i načinima plaćanja...
  • 81. 81 EVIDENCIJA NABAVKE Evidencija dobavljača Posebno za postojeće, posebno za potencijalne dobavljače Često se dobavljači za isti materijal dupliraju – jedan je glavni a drugi rezervni (pomoćni) dobavljač Odnos sa dobavljačima može biti jednosmeran (nabavka samo kupuje) i dvosmeran (nabavka kupuje a prodaja plaća kontraisporukom) Izvori podataka o dobavljačima: interni (memorišu se iz dokumenata u nabavci, prodaji, računovodstvu preduzeća) i eksterni (izvori izvan preduzeća: velika udruženja, komore, asocijacije, privredni registri i sudovi, meñunarodni izvori informisanja, web sajtovi...)
  • 82. 82 EVIDENCIJA NABAVKE Evidencija dobavljača Jedan od načina voñenja evidencije dobavljača je “program ranga” ili “model ranga” Program vodi dnevnu evidenciju za sve dobavljače (ako ih nije mnogo), ili npr. za prvih 50 većih dobavljača a za ostale sitne dobavljače evidenciju vodi nedeljno ili mesečno Dobavljači se rangiraju po obimu isporuke, rokovima isporuke, cenama... Svakog dana se izlista spisak dobavljača i prate njihovi rangovi (da li su rangirani na više ili na niže) Pomoću modela ranga mogu se voditi i drugi podaci: koliko je kom dobavljaču plaćeno, kako dobavljač vodi politiku cena itd
  • 83. 83 EVIDENCIJA NABAVKE Evidencija dobavljača Drugi model evidencije dobavljača se zasniva na matrici opštih i specifičnih kriterijuma kojima se vrednuju svi dobavljači za isti materijal Primenjuje se kad se izmeñu više njih želi izabrati jedan, najpovoljniji dobavljač Svaki dobavljač se ocenjuje po istom kriterijumu kvantitativno, na primer od 1 do 3 i kvalitativno, jednom od opštih, opisnih ocena Traženi, najpovoljniji dobavljač se odreñuje na osnovu kvantitativnog zbira i kvalitativne analize najboljeg opisa
  • 84. 84 EVIDENCIJA NABAVKE Matrica za izbor dobavljača 2 1 3 3 1 2 1 3 1 3 2 Dobavljači za isti materijal Dobavljač A Dobavljač B Dobavljač C KRITERIJUMI Kvalitet visok srednji 2 srednji Rok isporuke kratak kratak 3 dug Način isporuke Franko kupac Franko dobavljač 1 Franko kupac Način plaćanja ček ček 1 menica Cena niska srednja 2 visoka Udaljenost mala velika 3 srednja Moguć prevoz sve vrste prevoza voda, kamion 2 kamion Bonifikacije visoke male 1 visoke Asortiman širok srednji 2 mali Količina neograničena neograničena 3 neograničena Pouzdanost visoka niska 1 srednja 3 3 3 1 3 1 3 3 3 3 3 UKUPNO POENA 29 21 22
  • 85. 85 EVIDENCIJA NABAVKE Evidencija materijala Evidencija se mora voditi precizno i efikasno Koji materijal i koliko materijala koristi preduzeće, cene materijala, reklamacije na kvalitet i kvantitet... Može se voditi dnevna, nedeljna, mesečna, kvartalna, polugodišnja, godišnja evidencija Savremeni sistemi voñenja evidencije materijala uz pomoć računara i odgovarajućeg softvera mogu pružiti brojne korisne informacije za donošenje odluka o nabavci; značajne prednosti u odnosu na klasično knjigovodstvo
  • 86. 86 EVIDENCIJA NABAVKE Evidencija nabavnih cena Moraju se evidentirati svakodnevno, a u odreñenim intervalima se analizira tendencija (da li rastu, opadaju, stagniraju) Naročito važno praćenje cena u nestabilnim tržišnim uslovima i u uslovima inflacije Pratiti i način plaćanja (koliko nabavki sa gotovinskim plaćanjem i po kojim cenama, koliko na druge načine i po kojim cenama) Posebna evidencija uvoznih nabavnih cena i načina plaćanja Naročito važno voditi evidenciju posebno za deo fakture koji se plaća u devizama i za deo koji se plaća u dinarima (carina, porezi, akcize, provizije, osiguranje, špedicija itd)
  • 87. 87 EVIDENCIJA NABAVKE Evidencija ugovora i narudžbi Svi ugovori se moraju precizno evidentirati Mora se obezbediti model upozorenja za reagovanje na prispele obaveze po pojedinim ugovorima Ugovori se mogu voditi po: - Abecednom redu dobavljača - Mestima (tržištima) - Zemljama - Robama (materijalima) - Danima (datumima) itd. Potrebna povremena analiza izvršenja ugovora Posebno se evidentiraju ugovori a posebno narudžbe – dobijanje informacija o obliku saradnje sa dobavljačima
  • 88. 88 EVIDENCIJA NABAVKE Evidencija reklamacija Reklamacije na kvalitet, količinu ili na odredbe ugovora; moraju se precizno evidentirati (pokazatelj o dobavljaču) Kupac šalje reklamaciju na materijal prodavcu sa ciljem da ih prodavac otkloni Načini rešavanja reklamacije: - Isporuka novog materijala istog obima i kvaliteta - Isporuka novog materijala nižeg ili višeg kvaliteta a za razliku se priznaje vrednost u novcu ili drugoj robi - Isporuka istog, ali ispravljenog ili popravljenog materijala - Reklamacija se u celosti priznaje u novcu - Delimično priznavanje reklamacije u novcu Način rešavanja reklamacije zavisi od poslovnog odnosa kupca i prodavca, poslovnog morala prodavca, vrste materijala, uzroka nastanka reklamacije Cilj reklamacije je ukazivanje dobavljaču na učinjene propuste kako se oni ne bi ponovili; obeštećenje kupca
  • 89. 89 EVIDENCIJA NABAVKE Evidencija rokova i novčana plaćanja Vodi se da bi se poštovali ugovoreni rokovi i načini plaćanja Neophodna precizna evidencija o prispelim obavezama Uredno izmirenje obaveza utiče na ukupan imidž preduzeća, otvara bolje mogućnosti i uslove nabavke Pored ovoga, vode se i evidencije o odobrenim bonifikacijama svih vrsta
  • 90. 90 ANALIZA NABAVKE Skup aktivnosti kojima se ukupne potrebe za materijalom u odreñenom vremenskom periodu porede sa stvarnim stanjem Cilj je da se uoče slabosti ili pogodnosti u vezi sa kontinuiranim odvijanjem procesa proizvodnje, procesa nabavke, procesa redovnog održavanja zaliha na skladištima Dobra analiza ukazuje na mere i zahvate koje treba preduzeti kako se uočeni problemi ne bi ponovili
  • 91. 91 ANALIZA NABAVKE Kvalitativna analiza – opisuje stanje, parametri mogu biti izraženi u relativnim brojevima (%); može pokazati pravac delovanja u budućnosti kako bi se izbegli propusti iz prošlosti Kvantitativna analiza – ne ulazi u opis stanja nego brojevima izražava stanje; daje pokazatelje koji služe pri donošenju odluka u narednim nabavkama
  • 92. 92 ANALIZA NABAVKE Izvori podataka za analizu nabavke mogu biti interni (unutar preduzeća) i eksterni (van preduzeća) Osnovne faze analize: - Prikupljanje podataka - Sreñivanje podataka - Obrada podataka Dinamički metod analize, statički metod, metod raščlanjavanja, uporedni metod, statistički metod
  • 93. 93 ANALIZA NABAVKE Analiza politike nabavke Da li je nabavka ostvarila zacrtanu politiku ili ne; zašto politika nabavke nije u potpunosti sprovedena; da li su objektivni ili subjektivni faktori doveli do eventualnog odstupanja Kako je politika nabavke delovala unutar službe nabavke, a kako se odrazila na ukupnu poslovnu politiku preduzeća Analizira se i politika izbora dobavljača (rok isporuke, kvalitet proizvoda, nabavne cene, kanali i putevi prodaje, bonifikacije)
  • 94. 94 ANALIZA NABAVKE Analiza istraživanja tržišta Da li je urañeno planirano IT Utvrditi status i nivo konkurentnosti; kakav ugled ima nabavka kod dobavljača i kod konkurencije Na kojim elementima nastupa na tržištu je bilo propusta; mere za budući period Analiza tržišnog ugleda dobavljača; koje metode primenjuje u prodajnoj politici Analiza tržišne strukture postojećeg i novog materijala; šta pojava novog materijala može doneti preduzeću, šta konkurentima Analiza načina komuniciranja i ponašanja osoblja nabavke na tržištu i posebno sa osobljem dobavljača
  • 95. 95 ANALIZA NABAVKE Analiza plana nabavke Analizom plana nabavke utvrñuju se odnosi nabavke po osnovu: plana materijala, broja nabavki, strukture nabavke, plana bonifikacija, plana nabavnih cena itd Neki od indikatora analize plana nabavke: a) vrednost ostvarene nabavke / vrednost planirane nabavke b) vrednost nabavke pojedinog materijala / vrednost ukup.nabavki c) ukupno ostvarena nabavka / broj osoblja nabavke d) ukupno ostvarena nabavka / broj dobavljača e) ukupan obim ostvarene nabavke / nabavka od posrednika f) ukupan obim ostvarene nabavke / ukup.obim nabavke iz uvoza
  • 96. 96 ANALIZA NABAVKE Analiza troškova nabavke Troškovi koji nemaju karakter zavisnih troškova nabavke moraju se evidentirati po mestima i nosiocima i analiziraju se odvojeno od troškova zavisnog karaktera Indikatori analize troškova: a) ukupan obim nabavke / ukupne plate nabavnog osoblja b) troškovi logistike / ukupan obim nabavke c) troškovi putovanja / ukupan broj putovanja nabavljača d) ukupan obim nabavke / ukupni troškovi zavisnog karaktera e) ukup. troškovi zavisnog karaktera / ukup. ostali troškovi nabavke
  • 97. 97 ANALIZA NABAVKE Analiza nabavnih cena Pokazatelj uspešnosti rada nabavne službe; ukazuje na to koliki je udeo nabavljenog materijala u ceni koštanja Ako su nabavne cene planiranih, preduzeće može da snizi prodajnu cenu i da ostvari planiranu dobit; može da zadrži planiranu prodajnu cenu i ostvari više od planirane dobiti Ako su nabavne cene planiranih, razlika izmeñu ovih cena tretiraće se kao izgubljena dobit (neostvarena dobit); ukoliko se prodajna cena može povećati, razlika ovih cena se “prevaljuje” na kupce
  • 98. 98 ANALIZA NABAVKE Analiza nabavnih cena Nabavne cene je neophodno analizirati pojedinačno po dobavljačima, po vrstama materijala, po bonifikacijama Osnovni indikatori pri analizi nabavnih cena: a) nabavna cena / planska cena b) ukupno dobijene bonifikacije / ukupna nabavka materijala c) vrednost reklamacija / ukupna nabavka naterijala d) nabavna cena materijala / prosečna tržišna cena materijala e) ukupno realizovani kasa-skonto / ukupna nabavka materijala f) ukupno plaćena roba u devizama / ukupno ostvarena nabavka
  • 99. 99 ANALIZA NABAVKE Analiza zaliha Zalihe se mogu analizirati po mestima, nosiocima, strukturi Za analizu zaliha po količini i vrednosti pogodan je model ABC Analiza zaliha pruža informacije o robno-novčanim tokovima; o efikasnom ili neefikasnom trošenju finansijskih sredstava, o koeficijentu obrta zaliha
  • 100. 100 ANALIZA NABAVKE Analiza zaliha Osnovni indikatori za analizu zaliha: a) vrednost nekurentnih zaliha / ukupna vrednost nabavki b) vrednost nekurentnih zaliha / vrednost ukupnih zaliha c) vrednost prosečnih zaliha / vrednost optimalnih zaliha d) vrednost zaliha gotovih proizvoda / vrednost uk.zaliha e) vrednost zaliha u maloprodaji / vrednost ukupnih zaliha

Related Documents