Република Србија ОСНОВНИ СУДУ ЗРЕЊАНИНУ Број: 19.П1.415/2012 Дана: 07. 03. 2013.Г.З р е њ а н и нУ ИМЕ НАРОДА !Основни суд...
2дисциплински поступак против тужиоца је незаконит јер се у закључку наводи да јетужилац због извршења повреде забране нас...
3сумње да је извршио повреду забране насиља из чл. 45. ст. 2. Закона о основама системаобразовања и васпитања тиме што је ...
Након одржане расправе тужилац се обратио Просветној Инспекцији због изузећаПраштало Зорана, те је Инспекција захтев доста...
5одредбама чл. 35. истог Закона у ставу 1. предвиђено је да о изузећу службеног лицаодлучује руководилац органа, у конкрет...
of 5

Presuda nadjivan zoltan

Published on: Mar 4, 2016
Source: www.slideshare.net


Transcripts - Presuda nadjivan zoltan

  • 1. Република Србија ОСНОВНИ СУДУ ЗРЕЊАНИНУ Број: 19.П1.415/2012 Дана: 07. 03. 2013.Г.З р е њ а н и нУ ИМЕ НАРОДА !Основни суд у Зрењанину, по судији Нађиван Золтану, као судији појединцу, управној ствари тужиоца ВУКОТИЋ ДУШАНА из Зрењанина, против тужене ОШ„БРАНКО ЋОПИЋ" Лукићево, коју заступа адв. Поповић Зоран из Зрењанина, радипоништаја одлуке о дисиплинској мери престанак радног односа, након одржане изакључене усмене и јавне главне расправе дана 07. 03. 2013.г. донео је, и дана 15. 03.2013.г. јавно објавио, следећуП Р Е С У Д УУСВАЈА СЕ тужбени захтев тужиоца ВУКОТИЋ ДУШАНА из Зрењанина.ПОНИШТАВАЈУ СЕ као незаконита решења тужене ОШ „БРАНКО ЋОПИЋ"Лукићево бр. 158/12 од 27. 09. 2012.г. којим је тужиоцу изречена дисциплинска мерапрестанак радног односа, као и решење школског одбора тужене бр. 188/12 од 29. 10.2012.г. по приговору тужиоца.ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужена да у року од 8 дана, а под претњом принудног извршења,врати тужиоца на рад.Свака странка сноси своје трошкове спора.О б р а з л о ж е њ еТужилац је дана 29. 10. 2012.г. поднео тужбу суду против тужене, ради поништајарешења о изрицању дисциплинске мере отказа и враћања на рад, наводећи да је каораднику тужене распоређеном на радно место наставник физичког васпитања удисциплинском поступку који је вођен против њега изречена дисциплинска мерапрестанак радног односа, која је назаконита из више разлога, наиме, закључак директоратужене којим је покренут
  • 2. 2дисциплински поступак против тужиоца је незаконит јер се у закључку наводи да јетужилац због извршења повреде забране насиља из чл. 45. став 2. Закона о основамасистема образовања и васпитања тиме што је дана 09. 11. 2010.г. песницом ударио угрудни кош директора школе, а због којег се покреће дисциплински поступак, а закључакје потписао директор школе који је оштећени у дисциплинском поступку и не може донетизакључак о покретању поступка. Надаље, због тога што је поменути директор оштећени упоступку није могао да овласти друго лице за вођење дисциплинског поступка, као што јесекретар школе Поповић Саво, који је водио дисциплинску расправу 20. 04. 2011.г., а да јетужилац тражио његово изузеће на расправи које није прихваћено од стране истог лица,да је другу расправу дана 04. 10. 2011.г. поново по овлашћењу директора водио ПоповићЗоран адвокат, који није радник школе и чије је изузеће поново тужилац тражио, али јеисто лице одбило захтев за изузеће, надаље, да је на трећој дисциплинској расправи двапута тражио изузеће лица за вођење поступка кога је овластио школски одбор, чијеизузеће је тужилац у два наврата тражио на расправи, али је он сам оба пута одлучио озахтеву за изузеће одбивши захтеве, а које лице је незаконито обуставио испитивањетужиоца и истог изузео из расправе и одстранио са расправе прекинувши исту и дарасправа више није заказивана, те је поменуто лице донело оспорену дисциплинскуодлуку, те да му је због тога ускраћено право на правично суђење, надаље, иако јеписменим путем предложио доказе у дисциплинском поступку у виду саслушања сведока,исто је одбијено, те сматра да му није омогућено право на одбрану, те због свега наведеногје оспорено решење незаконито, истовремено је истакао приговор застарелости вођењадисциплинског поступка против њега јер је прошло више од две године од покретања дозавршетка поступка.Суд је решењем од 05. 11. 2012..г. вратио примерак тужбе тужиоцу због тога штоиста није садржала све што је било потребно да се по њој поступи, у смислу чл. 98. ст. 3.у вези чл. 101. ст. 1. ЗПП-а, те је тужилац вратио исправљену тужбу и прецизирао тужбенизахтев као у изреци пресуде.Тужена је, у одговору на тужбу, оспорила све наводе из тужбе тужиоца ипредложила да суд исту одбије и обавеже га на плаћање трошкова, наводећи да је противтужиоца закључком директора покренут дисциплински поступак због сумње да је учиниоповреду забране из чл. 45. ст. 2. Закона о основама система образовања и васпитања, дапо спроведеном поступку лице овлашћено за вођење поступка и изрицање мере по одлуцишколског одбора закључило да је тужилац извршио поменуту повреду која му се ставља натерет и својом одлуком га огласио кривим и изрекао му дисциплинску меру престанакрадног односа, на које решење је тужилац поднео приговор школском одбору, а који је каоисти као неоснован одбио, потврдивши првостепену одлуку.Суд је извео доказивање читањем писмена наведених у решењу са расправеодржане дана 07. 03. 2013.г., као и саслушањем тужиоца у својству парничне странке, теје на основу свих изведених доказа утврдио следеће чињенично стање:На основу копије решења о распоређивању од 01. 09. 2000.г. суд је утврдио да јетужилац код тужене распоређен на послове професора физичког васпитања почев од2000. године па до отказа.Дана 22. 11. 2010.г. под бројем 219/10 директор тужене је донео закључак опокретању дисциплинског поступка против тужиоца због основане
  • 3. 3сумње да је извршио повреду забране насиља из чл. 45. ст. 2. Закона о основама системаобразовања и васпитања тиме што је у холу школе дана 09. 11. 2010.г. ударио песницому грудни кош директора школе, при чему је исти задобио повреду грудног коша.Директор туженог је истог дана под бројем 220/10 донео и решење о удаљењутужиоца са рада због покретања дисциплинског поступка против њега због повредезабране из чл. 45. ст. 2. поменутог Закона, које траје до окончања дисциплинскогпоступка.Закључак и решење о удаљењу је уручено истог дана тужиоцу на радном месту, стим што је он одбио да потпише наведена документа, али их је узео.На основу изјаве тужиоца, као и увидом у образложење решења републичкогинспектора рада од 18. 01. 2013.г., суд је утврдио да је након доношења закључка опокретања дисциплинског поступка против тужиоца, прва дисциплинска расправа јеодржана 20. 04. 2011.г., коју је водио секретар тужене Поповић Саво, по писменомовлашћењу директора тужене који је у овом поступку учествовао у својству оштећеног.На расправи је тужилац затражио изузеће Поповић Саве пошто је исти сведок упрекршајном поступку који се води против тужиоца, што је исти и прихватио и отказаорасправу.Друга расправа поводом дисциплинске одговорности тужиоца одржана је 04. 10.2011.Г. коју је водио адвокат Поповић Зоран, пуномоћник тужене, поново по писменомовлашћењу директора школе, те је на истој тужилац поново тражио изузеће истог, који језахтев за изузеће одбио.Трећа расправа поводом утврђивања дисциплинске одговорности тужиоцаодржана је 31. 08. 2012.г. коју је заказао и водио Праштало Зоран, наставник код тужене,а по овлашћењу школског одбора, за вођење дисциплинског поступка и доношење одлуке,а истовремено је директор тужене као оштећени у поступку изузет од даљег вођењапоступка, тужилац је био писмено обавештен позивом 23. 08. 2012.г., од 22. 08. 2012.године, када је и обавештен да поднесе писмене и друге доказе од значаја за доношењеодлуке, уз позив је тужилац обавештен да дана 28. 08. може извршити увид удокументацију везану за дисциплински поступак. Поменутом приликом је тужилац, наконшто је упознат са чим се терети, дао своју изјаву и након тога затражио изузеће поменутоглица које је водило поступак, а који је захтев тужиоца одбио, након тога је изјаву нарасправи дао оштећени директор школе и саслушана је радника Даринка Панић у својствусведока. Након тога су прочитана писмена документа, извештај лекара специјалисте ипријава повреде на раду за оштећеног, те је тужилац поново, други пут, затражио изузећелица које води поступак, а због пристрасности, који је одбио захтев тужиоца и након тогаобуставио поступак испитивања тужиоца због тога што он није поштовао процесдисциплинског поступка и поред више усмених опомена, пошто је више пута упутиоклевете и неистине на рачун лица овлашћеног за вођење поступка и исто лице је одлучилоо даљем изузећу тужиоца из расправе, те је тужилац обавештен да може да причека ванпросторије ради потписивања записника. Тужилац је одбио да потпише овај деозаписника, јер се није слагао са разлозима напред наведеним. Ово је суд утврдио пореднаведеног и на основу увида у записник са усмене расправе о утврђивању дисциплинскеодговорности од 31. 08. 2012. године.
  • 4. Након одржане расправе тужилац се обратио Просветној Инспекцији због изузећаПраштало Зорана, те је Инспекција захтев доставила школском одбору тужене и исти једана 10. 09. 2012.г. одбацио као неоснован тужиочев захтев за изузеће Праштало Зорана.Након тога није заказивана нова седница дисциплинског органа, те је поменутиПраштало Зоран, лице овлашћено за вођење поступка и доношење одлуке, дана 27. 09.2012.г. донео оспорено решење бр. 158/12 којим је тужиоца прогласио одговорним иизрекао му дисциплинску меру престанак радног односа. Решење је тужиоцу урученопоштом препоручено дана 01. 10. 2012. године.На наведено решење тужилац је благовремено упутио приговор школском одбору08. 10. 2012.г., који је приговор разматрао на својој седници одржаној 29. 10. 2012.г. ирешењем бр. 188/12 одбио исти као неоснован, које другостепено решење је тужиоцууручено препорученом поштанском пошиљком дана 01. 11. 2012. године, са напоменом даје 29. 10. 2012.г. тужилац упутио тужбу суду.На основу коначног решења у дисциплинском поступку директор тужене је дана 14.11. 2012.г. донео решење о отказу уговора о раду, на основу изречене дисциплинске мере,које је тужиоцу уручено 19. 11. 2012.г., а на које је исти уложио приговор школском одбору27. 11. 2012.г., те је школски одбор 07. 12. 2012.г. својим решењем одбио приговор каонеоснован, а које је решење тужиоцу уручено 13. 12. 2012. године.На основу овако утврђеног чињеничног стања, суд налази да је тужбени захтевтужиоца дозвољен, благовремен основан из следећих разлога:У првом реду суд није прихватио приговор тужиоца да је наступила застарелоствођења дисциплинског поступка имајући у виду одредбе чл. 142. ст. 8. и 9. Закона оосновама система образовања и васпитања (Службени Гласник РС бр. 72/09 и 52/11), гдеје наведено да је рок за покретање дисциплинског поступка за повреду забране 1 годинаод дана када је учињена повреда, а вођење застарева у року сд 2 године од покретањадисциплинског поступка, а како је поступак покренут закључком од 22. 11. 2010.г., када јетужиоцу и уручен исти, а завршио се доношењем другостепеног решења школског одборапо приговору тужиоца на првостепено решење у дисциплинском поступку дана 29. 10.2012. године, што значи пре истека рока од две године.Надаље, одредбама чл. 142. ст. 5. Закона о основама система образовања иваспитања предвиђено је да се на остала питања вођења дисциплинског поступка сходнопримењују правила управног поступка.Одредбама чл. 32. Закона о општем управном поступку (Службени Гласник РС бр.30/2010) у ставу 1. тачка 1. је предвиђено да службено лице које решава у управномпоступку изузеће се ако је у поступку странка, а законски заступник односно директоршколе је био оштећени у поступку, те није могао да овласти секретара школе ПоповићСаву, као ни Поповић Зорана, да исти воде поступак против тужиоца.Надаље, одредбама чл. 34. истог Закона предвиђено је да странка може захтеватиизузеће службеног лица из разлога наведених у чл. 32., као и када постоје друге околностикоје доводе у сумњу његову непристрасност, а4и
  • 5. 5одредбама чл. 35. истог Закона у ставу 1. предвиђено је да о изузећу службеног лицаодлучује руководилац органа, у конкретном случају школски одбор.Како је суд на сигуран и поуздан начин утврдио да је расправу 20. 04. 2011.г. водиопо овлашћењу директора тужене Поповић Саво, супротно одредбама чл. 32. Закона оопштем управном поступку јер директор није могао да пренесе своја овлашћења наименованог, исто тако и на расправи 04. 10. 2011.г. на адвоката Поповић Зорана, аимајући у виду да је тужилац тражио изузеће адвоката Поповић Зорана, а који је самодлучивао о изузећу, одбивши захтев тужиоца, те имајући у виду дг је на расправиодржаној 31. 08. 2012.г. тужилац у два наврата тражио изузеће лица који води поступакПраштало Зорана који је сам одбијао захтеве за изузеће, противно одредбама чл. 35.Закона о општем управном поступку, те имајући у виду да је прекинуо дисциплинскурасправу без да је завршио са расправљањем односно није завршио саслушање тужиоца,те да није непосредно расправљано на дисциплинској расправи о предлозима - одбранитужиоца, као што је и списак предложених сведока, са напоменом да је о том списку се усамој дисциплинској одлуци лице које је водило поступак изјаснило, те да поменутом лицуније од стране тужене достављен докуменат који је тужилац доставио школиелектронским путем под називом „Докази у вези дисциплинског поступка од 22. 11. 2010.г.(за Зорана Праштала)", а што је утврдила и Просветна Инспекција, те имајући у видуодредбе чл. 100. ст. 1. Закона о општем управном поступку где је предвиђено да учеснику дисциплинском поступку може бити удаљено тек пошто је претходно опоменуто да ћебити удаљено и пошто су му предочене правне последице такве мере, а у ст. 2. јепредвиђено да ако буде удаљена странка која нема пуномоћника лице које води поступакће позвати лице које се удаљава да постави свог пуномоћника, а ако то не учини можеслужбено лице одложити радњу на трошак лица које је одбило да постави пуномоћника,а може му и само поставити пуномоћника ако је то потребно, те суд сматра да је тимеповређено право тужиоца на одбрану предвиђену чланом 142. ст. 3. Закона о основамасистема образовања и васпитања, где је предвиђено да радник мора бити саслушан удисциплинском поступку, са правом да изложи своју одбрану.На основу свега напред наведеног суд сматра да су у дисциплинском поступку којије вођен против тужиоца учињене повреде напред наведене су такве природе да битноутичу на законитост оспорених одлука и стога је суд одлучио као у изреци.Суд је одлуку о трошковима донео у складу са чл. 153. ЗПП-а имајући у виду датужилац није имао опредељених трошкова.У Зрењанину, дана 07. 03. 2013. године.ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:Против ове пресуде може се уложитижалба Апелационом суду у Новом Саду,у року од 15 дана од дана пријема исте,путем овог суда, у три примерка.

Related Documents