POLJOPRIVREDNA STRUČNA
SLUŽBA LESKOVAC
dipl. ing. Igor Ristić
ZEMLJIŠTE
Podela zemljišta prema proizvodnoj
vrednosti:
• Normalna zemljišta (zemljišta na kojima
nema ograničavajućih činilaca za b...
• Anormalna ili defektna zemljišta
(zemljišta sa različitim nedostacima i
ograničenjima u biljnoj proizvodnji. Ta
ograniče...
Značaj pojedinih elemenata u ishrani
rartarskih i povrtarskih biljaka
Prema zastupljenosti u biljkama neophodni
elementi s...
O, H i C biljke u prirodi obično nalaze u
dovoljnim količinama pa samim tim ovi
elementi retko ograničavaju visinu prinosa...
A Z O T
“Pokretač” rastenja biljaka
N -utiče na rastenje stabla i korena,
obrazovanje lisne površine, otpornost
biljaka pr...
Do pojave nedostatka N najčešće dolazi na
peskovitim,šljunkovitim,skeletnim
zemljištima siromašnim u humusu kao i na
onim ...
Suvisak N takodje nepovoljno utiče na prinos
biljaka i za razliku od nedostatka preobilna
ishrana N se teško uočava.Visoke...
Do nedostataka P obicno dolazi na krečnim alkalnim ili
ekstremno kiselim i intenzivno korišcenim
zemljištima.Prvi znaci ne...
Nedostatak K obično se javlja na
peskovitim, krečnim I glinovitim
zemljištima. Prvi vidljivi znaci nedostatka K
mogu se uo...
Značaj hemijske analize zemljišta
Đubriva u troškovima biljne proizvodnje
učestvuju između 10 do 30%
-Uzorkovanje zemljišt...
Klasifikacija zemljišta po sadržaju CaCO3
Sadržaj CaCO3 % Klasa zemljišta
0 Beskarbonatno
0-5 Slabo karbonatno
5-10 Srednj...
Klasifikacija zemljišta na osnovu njihove Ph vrednosti
Grupa zemljišta Ph u N KCl Reakcija zemljišta
I >7,2 Alkalna
II 6,5...
Potrebna Ph za normalan rast i razvoj
Vrsta useva Ph
-Pšenica 5,5-7,0
-Kukuruz 5,0-7,0
-Jabučasto voće 5,2-7,7
-Koštičavo ...
Klasifikacija zemljišta po sadržaju humusa
Sadržaj humusa %
Grupa Zemljište
Peskovita Ilovasta Glinovita
I Visok >2,5 >4,0...
Sadržaj lakopristupačnog fosfora
Za grupu zemljišta gde je Ph ispod 6,0
-ispod 6 mg/100 gr. zemlje Vrlo nizak
-od 6-10 mg/...
Za grupu zemljišta gde je Ph iznad 6,0
-ispod 10 mg/100 gr.zemlje Vrlo nizak
-od 10-15 mg/100 gr.zemlje Nizak
-od 15-25 mg...
Sadržaj lakopristupačnog kalijuma
Z E M LJ I Š T E
K2O mg/100 gr.zemlje Glinovita Ilovasta Peskovita
-Nizak 15 12 8
-Sredn...
Organska đubriva
-Stajnjak -voda 75%, N 0,5% (5kg u 1000 kg.) P 0,25% , K 0,60%
-Osoka -N 0,2-0,25 % - P 0,05-0,08 % K -0,...
Mineralna đubriva
Azotna đubriva
-KAN 27% N
-UREA 46 % N
-Amonijum sulfat 20-21 % N
-Amonijum nitrat 33-35 % N
Ova đubriva...
Fosforna đubriva
-Tripleks 42-45% P
-Super fosfat 17-19 % P
-Tomasovo brašno 16-22 % P
-Dikalcijum fosfat 30-35 % P
Ova đu...
Kalijumova đubriva
- Kalijum hlorid 58-62 % K2O
- Kalijum sulfat 48-51 % K2O
- Kalijum magnezijum sulfat 26-30 % K 9-12 %M...
Orjentacione količine azota,fosfora i kalijuma koje
treba primeniti za postizanje visokih prinosa kod
najvažnijih ratarski...
Najčešći načini primene mineralnih đubriva pri
đubrenju ratarskih i povrtarskih biljaka
Vreme i način Dubina unošenja Udeo...
K a l c i f i k a c i j a
Način korišćenja kalcijuma iz zemljišta i
gubljenje
1. Biljke
-Strna žita ( pšenica ,raž, ječam i ovas )
godišnje iskorist...
• 2.Ispiranjem u dublje slojeve i to Ca koji se
nalazi u vidu CaCO 3 pod uticajem kiseline
u zemljištu prelazi u CaHCO3 (k...
• Pod kalcifikacijom zemljišta
podrazumevamo meru kojoj je cilj da
kiselo zemljište preobrati u slabo kiselo i
normalno. O...
• Osnovna đubriva, pored toga što hrane bilje,
služe i za izgradnju zemljišta, za popravljanje
fizičkih, hemijskih i biolo...
• Među našim glavnim tipovima zemljišta samo
černozem i njemu slična normalna zemljišta
imaju osobinu kulturnih zemljišta....
• Da bi se kalcijumov jon mogao adsorbovati od strane
zemljišta, neophodno je da kalcijumovo jedinjenje bude u
rastvorljiv...
• Pri određivanju potrebne količine kreča
treba uzeti u obzir mehanički sastav
zemljišta, prisustvo organske materije i
po...
• Sredstva za kalcifikaciju su fino samleven
kalcijum-karbonat, laporac, pečeni kreč,
gašeni kreč, saturacioni mulj i drug...
• Kalcifikacija se obavlja kada na njivama
nema useva, najbolje u vreme zaoravanja
strnjike. Ako se kreč zaore sa strnjiko...
• Na području Jablaničkog okruga značajno
su zastupljena zemljišta slabo kisele,
kisele i jako kisele reakcije.Ta zemljišt...
• Kisela reakcija zemljišta, nizak sadržaj humusa i
smanjena pristupačnost dostupnih formi
najvažnijih bijlnih hraniva, pr...
• Neutralisanje kisele reakcije unošenjem
kreča je mera koja se redovno
preporučuje za popravljanje kiselih
zemljišta.I po...
• Pored kisele reakcije ova zemljišta
karakteriše veoma često povećan sadržaj
toksičnih oblika aluminijuma. Na
zemljištima...
• Unošenjem krečnih materijala, pored
smanjenja kiselosti zemljišta obezbeđuje
se kalcijum, povećava se sadržaj
lakopristu...
• Adekvatna primena krečnih materijala u
kombinaciji sa organskim i mineralnim
đubrivima predstavlja najefikasniji način
o...
H V A L A
of 42

Zemljište

Prezentacija za poljoprivredne proizvođače o zemljištu, hranljivim materijama i uloga bitnih elemenata za rast i razvoj biljaka u poljoprivrednoj proizvodnji.
Published on: Mar 4, 2016
Published in: Education      
Source: www.slideshare.net


Transcripts - Zemljište

  • 1. POLJOPRIVREDNA STRUČNA SLUŽBA LESKOVAC dipl. ing. Igor Ristić
  • 2. ZEMLJIŠTE
  • 3. Podela zemljišta prema proizvodnoj vrednosti: • Normalna zemljišta (zemljišta na kojima nema ograničavajućih činilaca za biljnu proizvodnju vezanih za podlogu, sem nepovoljnih posledica klime kao što su velika temperaturna kolebanja u toku vegetacije, loš raspored padavina i sl. U ovu grupu spadaju černozem i njemu slična zemljišta kao što su gajnjača, deluvijalni nanosi, aluvijum)
  • 4. • Anormalna ili defektna zemljišta (zemljišta sa različitim nedostacima i ograničenjima u biljnoj proizvodnji. Ta ograničenja se odnose na nepovoljan mehanički sastav, plitak aktivan sloj, nepovoljna vazdušna i toplotna svojstva, postojanje slojeva koji teško propuštaju vodu, nestabilna struktura, nedovoljna mikrobiološka aktivnost, izražena kiselost kao i štete od erozije, vode ili vetra).
  • 5. Značaj pojedinih elemenata u ishrani rartarskih i povrtarskih biljaka Prema zastupljenosti u biljkama neophodni elementi se dele na makro i mikroelemente: MAKROELEMENTI: C, O, H, N, K, P, Ca, Mg i S MIKROELEMENTI: Fe, Zn, B, Cu, Mn, Cl, Mo i Co
  • 6. O, H i C biljke u prirodi obično nalaze u dovoljnim količinama pa samim tim ovi elementi retko ograničavaju visinu prinosa. N, P i K biljke usvajaju u većim količinama i oni se obično moraju obezbediti u vidu đubriva.
  • 7. A Z O T “Pokretač” rastenja biljaka N -utiče na rastenje stabla i korena, obrazovanje lisne površine, otpornost biljaka prema nepovoljnim uslovima spoljašne sredine i bolestima i kvalitet proizvoda. Presudno utiče na visinu prinosa zbog čega se N-đubriva redovno primenjuju pri gajenju ratarskih i povrtarskih kultura.
  • 8. Do pojave nedostatka N najčešće dolazi na peskovitim,šljunkovitim,skeletnim zemljištima siromašnim u humusu kao i na onim zemljištima koja se intenzivno koriste.Uopšteno se može reći da nedostatak N kod biljaka utiče da one budu niže i sa tanjim stablom od normalno hranjenih biljaka.Pri nedostatku N koren se izdužuje,slabije se grana,skraćuje vegetaciju,smanjuje veličinu plodova i pogoršava njihov kvalitet.
  • 9. Suvisak N takodje nepovoljno utiče na prinos biljaka i za razliku od nedostatka preobilna ishrana N se teško uočava.Visoke doze podstiču rastenje vegetativnih organa na uštrb generativnih.Kod žita povecava bokorenje,listovi su tamno zeleni,širi i duži,koren je kraći,stablo nedovoljno čvrsto zbog čega u kišnim i vetrovitim godinama takve biljke obično su podložne poleganju.Suvišak N produžava vegetaciju,nepovoljno utiče na kvalitet proizvoda,smanjuje otpornost biljaka prema suši niskim temperaturama I biljnim bolestima.
  • 10. Do nedostataka P obicno dolazi na krečnim alkalnim ili ekstremno kiselim i intenzivno korišcenim zemljištima.Prvi znaci nedovoljne ishrane P obično se javljaju sredinom leta, i to na najstarijim listovima.Kod biljaka koje su nedovoljno obvezbedjene P listovi su manji, cesto tamno zeleni , a usled nakupljanja antocijana liska poprima bronzanu, a lisna drska crvenkastu bvoju.U slucaju nedostatka P smanjuje se rast korena, a kod zita je slabije bokorenje.Ratarske i povrtarske biljke intenzivno usvajaju P u najranijim fazama rastenja i razvića kao i u periodu obvrazov anja generativnih organa.P povoljno utice na otpornost biljaka prema niskim tempereturama, bolestima, poleganju tj. Ima suprotno dejstvbo od suviška N. Direkno nepovoljno dejstvo suviška P u prirodi se retko uočava.
  • 11. Nedostatak K obično se javlja na peskovitim, krečnim I glinovitim zemljištima. Prvi vidljivi znaci nedostatka K mogu se uočiti na najstarijim listovima. Oni se javljaju u vidu nekroze, na vrhu lista i duž ivica. Broj nekrotičnih pega, čija boja moze biti različita, žuto mrka ili mrka,postepeno se povećava.U prirodi suvisak K izuzetno retko se javlja a ako do toga dođe nastaje relativni nedostatak Mg i Ca.
  • 12. Značaj hemijske analize zemljišta Đubriva u troškovima biljne proizvodnje učestvuju između 10 do 30% -Uzorkovanje zemljišta Dubina uzimanja uzoraka Vreme uzimanja uzoraka Tumačenje rezultata analize zemljišta-
  • 13. Klasifikacija zemljišta po sadržaju CaCO3 Sadržaj CaCO3 % Klasa zemljišta 0 Beskarbonatno 0-5 Slabo karbonatno 5-10 Srednje karbonatno > 10 Jako karbonatno
  • 14. Klasifikacija zemljišta na osnovu njihove Ph vrednosti Grupa zemljišta Ph u N KCl Reakcija zemljišta I >7,2 Alkalna II 6,51-7,2 Neutralna III 5,51-6,50 Slabo kisela IV 4,51-5,50 Kisela V <4,50 Jako kisela
  • 15. Potrebna Ph za normalan rast i razvoj Vrsta useva Ph -Pšenica 5,5-7,0 -Kukuruz 5,0-7,0 -Jabučasto voće 5,2-7,7 -Koštičavo voće 5,7-7,7 -Jezgrovito voće 6,0-7,0 -Jagodičasto voće 5,1-6,0 -Cvekla i prazi luk 6,5-7,5 -Karfiol 6,2-7,5 -Mrkva 6,2-7,5 -Krastavac 5,2-7,5 -Paprika i paradajz 4,7-7-0 -Krompir 5,o-6,0 -Crni luk 6,5-7,4 -Vinova loza 6,5-7,2 _Lucerka 6,6-7,5
  • 16. Klasifikacija zemljišta po sadržaju humusa Sadržaj humusa % Grupa Zemljište Peskovita Ilovasta Glinovita I Visok >2,5 >4,0 >5,0 II Srednji 1,0-2,5 1,5-4,0 2,0-5,0 III Nizak <1,o <1,0 <2,0
  • 17. Sadržaj lakopristupačnog fosfora Za grupu zemljišta gde je Ph ispod 6,0 -ispod 6 mg/100 gr. zemlje Vrlo nizak -od 6-10 mg/100 gr.zemlje Nizak -od 10-16 mg/100 gr.zemlje Srednje minimalno potreban -preko 16 mg/100 gr.zemlje Visok sadržaj
  • 18. Za grupu zemljišta gde je Ph iznad 6,0 -ispod 10 mg/100 gr.zemlje Vrlo nizak -od 10-15 mg/100 gr.zemlje Nizak -od 15-25 mg/100 gr.zemlje Srednje minimalno potreban -preko 25 mg/100 gr.zemlje Visok sadržaj
  • 19. Sadržaj lakopristupačnog kalijuma Z E M LJ I Š T E K2O mg/100 gr.zemlje Glinovita Ilovasta Peskovita -Nizak 15 12 8 -Srednji 15-24 15-20 8-12 Visok >24 >20 >12
  • 20. Organska đubriva -Stajnjak -voda 75%, N 0,5% (5kg u 1000 kg.) P 0,25% , K 0,60% -Osoka -N 0,2-0,25 % - P 0,05-0,08 % K -0,04-0,5% -Veštački stajnjak -Kompost i -Zelenišna đubriva Opšte karakteristike -Niska koncentracija elemenata -Duže dejstvo -Poboljšavaju fizičke osobine zemljišta -Potpuna su đubriva (mikro i makro elemente sadrže) -povećavaju mikrobiološku aktivnost zemljišta i dr.
  • 21. Mineralna đubriva Azotna đubriva -KAN 27% N -UREA 46 % N -Amonijum sulfat 20-21 % N -Amonijum nitrat 33-35 % N Ova đubriva treba koristiti pre i za vreme vegetacije
  • 22. Fosforna đubriva -Tripleks 42-45% P -Super fosfat 17-19 % P -Tomasovo brašno 16-22 % P -Dikalcijum fosfat 30-35 % P Ova đubriva je najbolje unositi u zemljište pred osnovnu obradu u jesen a mogu se uneti i predsetveno.
  • 23. Kalijumova đubriva - Kalijum hlorid 58-62 % K2O - Kalijum sulfat 48-51 % K2O - Kalijum magnezijum sulfat 26-30 % K 9-12 %MgO
  • 24. Orjentacione količine azota,fosfora i kalijuma koje treba primeniti za postizanje visokih prinosa kod najvažnijih ratarskih biljaka Kultura Kg/ha N P2O5 K2O Pšenica 110-130 70-90 50-70 Kukuruz 120-140 80-100 100-120 Šećerna repa 130-150 100-120 160-180 Suncokret 60-80 80-100 100-120 Krompir 110-130 100-120 200-240
  • 25. Najčešći načini primene mineralnih đubriva pri đubrenju ratarskih i povrtarskih biljaka Vreme i način Dubina unošenja Udeo od ukupno Đubrenja u zemljište cm planirane količine P i K N Zaoravanje pri 20-30 2/3-1/2 1/4 osnovnoj obradi Predsetveno i 5-15 1/3-1/2 od 2/4 do 3/4 startno đubrenje Prehranjivanje - - 1/4 (po potrebi)
  • 26. K a l c i f i k a c i j a
  • 27. Način korišćenja kalcijuma iz zemljišta i gubljenje 1. Biljke -Strna žita ( pšenica ,raž, ječam i ovas ) godišnje iskoriste kalcijum iz zemlje 20-40 kg/ha -Grašak i pasulj 40-60 kg/ha -Kukuruz,šećerna repa i krompir 60-120 kg/ha -Duvan, lucerka i detelina 120-150 kg/ha -Kupus 300-400 kg/ha
  • 28. • 2.Ispiranjem u dublje slojeve i to Ca koji se nalazi u vidu CaCO 3 pod uticajem kiseline u zemljištu prelazi u CaHCO3 (kalc.bi karbonat) koji je rastvorljiv u vodi • 3.Spiranjem Ca za zemljišta koja su pod nagibom
  • 29. • Pod kalcifikacijom zemljišta podrazumevamo meru kojoj je cilj da kiselo zemljište preobrati u slabo kiselo i normalno. Ovaj zadatak se postiže unošenjem velike količine kreča u zemljište
  • 30. • Osnovna đubriva, pored toga što hrane bilje, služe i za izgradnju zemljišta, za popravljanje fizičkih, hemijskih i bioloških osobina. Ako se osnovna đubriva po vrsti i količini upotrebe sa ciljem da postignu značajnije kvalitetne promene u osobinama i plodnosti zemljišta, trajnijeg delovanja, tada ta đubriva dobijaju meliorativni karakter i govorimo o meliorativnom đubrenju. Meliorativno đubrenje se izvodi na siromašnim normalnim zemljištima i na anormalnim zemljištima. Na siromašnim normalnim zemljištima izvodi se u cilju obezbeđenosti većeg fonda hraniva, a kod anormalnih zemljišta u cilju popravke fizičkih, hemijskih i bioloških osobina.
  • 31. • Među našim glavnim tipovima zemljišta samo černozem i njemu slična normalna zemljišta imaju osobinu kulturnih zemljišta. Adsorptivni kompleks kod ovih zemljišta je zasićen kalcijum jonom i zato se černozem odlikuje najboljim fizičkim, hemijskim i biološkim osobinama. Kod zemljišta čiji je adsorptivni kompleks zasićen vodonikovim jonima, reakcija je kisela i vodonikovi joni destruktivno deluju na zemljište. Zbog toga na takvim zemljištima treba izvršiti kalcifikaciju, da bi sprečili destruktivne procese, da bi omogućili normalno gajenje kulturnih biljaka i postizanje visokih prinosa.
  • 32. • Da bi se kalcijumov jon mogao adsorbovati od strane zemljišta, neophodno je da kalcijumovo jedinjenje bude u rastvorljivom stanju. Većina kalcijumovih jedinjenja su teško rastvorljiva u vodi (npr: krečnjak, kalcijum-oksid, kalcijum-hidroksid, laporac, dolomit). Od kalcijumovih jedinjenja u vodi je lako rastvorljiv kalcijum hidrokarbonat. Za prevođenje teško rastvorljivih kalcijumovih jedinjenja u kalcijumhidrokarbonat, potrebno je da u zemljištu ima što više ugljen-dioksida. Stoga je poželjno da se posle kalcifikacije izvodi i humizacija, pa se razlaganjem organske materije u zemljištu oslobađa ugljen-dioksid koji sa vodom i kalcijum-karbonatom daje kalcijum-hidrokarbonat. Da bi se kalcijum jon mogao adsobrovati od strane zemljišta, potrebno je da zemljište sadrži u sebi dovoljno glineneih čestica.
  • 33. • Pri određivanju potrebne količine kreča treba uzeti u obzir mehanički sastav zemljišta, prisustvo organske materije i podnošljivost kulturnih biljaka prema kreču. Uzima se da zemljište ispod 5,5 pH i ispod 70% zasićenosti bazama zahteva kalcifikaciju (ispod 50% zasićenosti bazama je velika potreba za kalcifikacijom). Najčešće se za kalcifikaciju na našim zemljištima koristi 5-15 t kalcijum-karbonata, ili 2-4 t kg kalcijum- oksida ili 7-17 t saturacionog mulja.
  • 34. • Sredstva za kalcifikaciju su fino samleven kalcijum-karbonat, laporac, pečeni kreč, gašeni kreč, saturacioni mulj i druga sredstva.
  • 35. • Kalcifikacija se obavlja kada na njivama nema useva, najbolje u vreme zaoravanja strnjike. Ako se kreč zaore sa strnjikom, ima dovoljno vremena za njegov preobra- žaj, i za njegovo mešanje sa zemljištem, do proleća, kada će se obaviti setva. Kreč treba da je dobro isitnjen i ravnomerno raspoređen pre zaoravanja. Dejstvo kalcifikacije traje u proseku 6-7 godina.
  • 36. • Na području Jablaničkog okruga značajno su zastupljena zemljišta slabo kisele, kisele i jako kisele reakcije.Ta zemljišta uglavnom su siromašna do srednje obezbeđena humusom, siromašna u fosforu, srednje do dobro obezbeđena kalijumom. Ova zemljišta čine preko 70 procenata ukupnih obradivih površina.
  • 37. • Kisela reakcija zemljišta, nizak sadržaj humusa i smanjena pristupačnost dostupnih formi najvažnijih bijlnih hraniva, pre svega fosfora i kalcijuma, jesu ograničavajući faktori postizanja visokih i stabilnih prinosa gajenih biljaka.Niski prinosi gajenih kultura na ovim zemljištima jesu rezultat blokade pojedinih hraniva u uslovima kisele reakcije, loše strukture, nedostatka organskih materija kao i nepovoljnog režima vode i vazduha.
  • 38. • Neutralisanje kisele reakcije unošenjem kreča je mera koja se redovno preporučuje za popravljanje kiselih zemljišta.I pored toga što Ministarstvo poljoprivrede već sedam godina finansira nabavku krečnog materijala za registrovana poljoprivredna gazdinstva, široka proizvodnja nije prihvatila neutralisanje kiselih zemljišta krečom kao redovnu meru
  • 39. • Pored kisele reakcije ova zemljišta karakteriše veoma često povećan sadržaj toksičnih oblika aluminijuma. Na zemljištima čija je pH vrednost manja od 4,0 primećeno je opadanje prinosa gajenih biljaka. Te biljke uglavnim se nalaze u stanju stresa i veoma često dolazi do masovnog propadanja useva.
  • 40. • Unošenjem krečnih materijala, pored smanjenja kiselosti zemljišta obezbeđuje se kalcijum, povećava se sadržaj lakopristupačnog fosfora, pospešuje se mineralizacija organskih i žetvenih ostataka, smanjuje se sadržaj toksičnih materija i teških metala u zemljištu
  • 41. • Adekvatna primena krečnih materijala u kombinaciji sa organskim i mineralnim đubrivima predstavlja najefikasniji način otklanjanja nepovoljnih i loših proizvodnih osobina kiselih zemljišta.
  • 42. H V A L A