28
Nasle|e
Nasle|e28
^ASOPIS ZA KWI@EVNOST, JEZIK, UMETNOST I KULTURU
Journal of Language, Literature, Arts and Culture
GODINA XI ...
­САДРЖАЈ
5
НАУЧНИ РАДОВИ
Владимир­Р.
­Поломац­/
­Тамара­Н.
­Лутовац
ДВА ПИСМА ТУРСКОГ СУЛТАНА МУРАТА II ДУБРОВНИКУ
(ТЕКСТОЛО...
6
Никола­М.
­Ђуран
COMPARISON OF CERTAINTIES OF LIFE AND DEATH IN TWO
POEMS: “EURYDICE’S ELEGIES” BY PIERRE EMMANUEL A...
НАУЧНИ­РАДОВИ
811.163.41’282
091=163.41“14“
Оригинални научни рад
Nasle|e 28 • 2014 • 9-24
9
Владимир­Р.
­Поломац1
Тамара­Н.
­Лу...
Владимир Р. Поломац / Тамара Н. Лутовац
10
(у даљем тексту Ст. 814); и (5) Писмо Дубровчанима којима се заклиње да
ће и...
ДВА ПИСМА ТУРСКОГ СУЛТАНА МУРАТА II ДУБРОВНИКУ (ТЕКСТОЛОШКА И ЈЕЗИЧКА АНАЛИЗА)
Nasle|e 28 • 2014 • 9-24
11
2. Ст. 811
...
Владимир Р. Поломац / Тамара Н. Лутовац
12
Разлике у односу на издање Љ. Стојановића (1934: 227–228): (а) графе-
ма o п...
ДВА ПИСМА ТУРСКОГ СУЛТАНА МУРАТА II ДУБРОВНИКУ (ТЕКСТОЛОШКА И ЈЕЗИЧКА АНАЛИЗА)
Nasle|e 28 • 2014 • 9-24
13
људи очи на ...
Владимир Р. Поломац / Тамара Н. Лутовац
14
Сада чух како сте пошли да зидате град на земљи мога вернога и
препоштенога ...
ДВА ПИСМА ТУРСКОГ СУЛТАНА МУРАТА II ДУБРОВНИКУ (ТЕКСТОЛОШКА И ЈЕЗИЧКА АНАЛИЗА)
Nasle|e 28 • 2014 • 9-24
15
Ранија издањ...
Владимир Р. Поломац / Тамара Н. Лутовац
16
Да узнаје племенитство ви јере посла |8 господство ми многовернога скла-
ва ...
ДВА ПИСМА ТУРСКОГ СУЛТАНА МУРАТА II ДУБРОВНИКУ (ТЕКСТОЛОШКА И ЈЕЗИЧКА АНАЛИЗА)
Nasle|e 28 • 2014 • 9-24
17
Луг – село и...
Владимир Р. Поломац / Тамара Н. Лутовац
18
Један број маркантних фонетских и морфолошки особина писама
сведочи о дифере...
ДВА ПИСМА ТУРСКОГ СУЛТАНА МУРАТА II ДУБРОВНИКУ (ТЕКСТОЛОШКА И ЈЕЗИЧКА АНАЛИЗА)
Nasle|e 28 • 2014 • 9-24
19
војних замен...
Владимир Р. Поломац / Тамара Н. Лутовац
20
Литература
Vidoeski 2007: Božidar Videoski, Dijalektologija na makedonskiot ...
ДВА ПИСМА ТУРСКОГ СУЛТАНА МУРАТА II ДУБРОВНИКУ (ТЕКСТОЛОШКА И ЈЕЗИЧКА АНАЛИЗА)
Nasle|e 28 • 2014 • 9-24
21
Polomac 2012...
Владимир Р. Поломац / Тамара Н. Лутовац
22
Прилог­1
Писмо турског султана Мурата II Дубровнику од 10. VII 1430. године ...
ДВА ПИСМА ТУРСКОГ СУЛТАНА МУРАТА II ДУБРОВНИКУ (ТЕКСТОЛОШКА И ЈЕЗИЧКА АНАЛИЗА)
Nasle|e 28 • 2014 • 9-24
23
Владимир Р. Поломац / Тамара Н. Лутовац
24
Прилог­2
Писмо турског султана Мурата II Дубровнику од 09. VI 1431. године (...
Nasle|e 28 • 2014 • 25-37
25
Маша­З.
­Петровић1
Филолошко-уметнички факултет
Универзитет у Крагујевцу
Бојана­Д.
­Ту...
Маша З. Петровић / Бојана Д. Тулимировић
26
конкретнију дефиницију нуди Бранка Тафра, која парониме описује као
речи ис...
ПРИДЕВСКИ ПАРОНИМИ У СРПСКОМ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У ШПАНСКОМ ЈЕЗИКУ
Nasle|e 28 • 2014 • 25-37
27
питањем да ли...
Маша З. Петровић / Бојана Д. Тулимировић
28
као полазиште у нашем раду узети првобитно наведену дефиницију
Рајне Драгић...
ПРИДЕВСКИ ПАРОНИМИ У СРПСКОМ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У ШПАНСКОМ ЈЕЗИКУ
Nasle|e 28 • 2014 • 25-37
29
ки / симболск...
Маша З. Петровић / Бојана Д. Тулимировић
30
и уметничке вредности […] (“La aparición del conjunto arquitectónico de
gra...
ПРИДЕВСКИ ПАРОНИМИ У СРПСКОМ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У ШПАНСКОМ ЈЕЗИКУ
Nasle|e 28 • 2014 • 25-37
31
ском језику и...
Маша З. Петровић / Бојана Д. Тулимировић
32
налног коришћења [...], које бисмо превели као [...] hasta el giro efectivo ...
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
Nasledje28
of 330

Nasledje28

Published on: Mar 3, 2016
Source: www.slideshare.net


Transcripts - Nasledje28

  • 1. 28 Nasle|e
  • 2. Nasle|e28 ^ASOPIS ZA KWI@EVNOST, JEZIK, UMETNOST I KULTURU Journal of Language, Literature, Arts and Culture GODINA XI / BROJ / 28 / 2014 Volume XI / Issue / 28 / 2014 Filolo{ko-umetni~ki fakultet Kragujevac Faculty of Philology and Arts Kragujevac
  • 3. ­САДРЖАЈ
  • 4. 5 НАУЧНИ РАДОВИ Владимир­Р. ­Поломац­/ ­Тамара­Н. ­Лутовац ДВА ПИСМА ТУРСКОГ СУЛТАНА МУРАТА II ДУБРОВНИКУ (ТЕКСТОЛОШКА И ЈЕЗИЧКА АНАЛИЗА) 9 Маша­З. ­Петровић­/ ­Бојана­Д. ­Тулимировић ПРИДЕВСКИ ПАРОНИМИ У СРПСКОМ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У ШПАНСКОМ ЈЕЗИКУ 25 Дивна­М. ­Рулић­О НЕКИМ АСПЕКТИМА ПРЕВОЂЕЊА КЊИЖЕВНОСТИ ЗА МЛАДЕ 39 Mилан­Д. ­Mилановић­/ ­Aна­Д. ­Mилановић USING THE CEFR TO PROVIDE TEST SPECIFICATIONS FOR ASSESSING VOCABULARY FOR ESL/EFL ACADEMIC WRITING: POTENTIALS AND LIMITATIONS 57 Маја­Р. ­Луковић AN AGENDA FOR RESEARCH OF ESP VOCABULARY ACQUISITION 79 Весна­Д. ­Симовић­/ ­Селена­М. ­Станковић L’ENSEIGNEMENT DU FRANÇAIS À L’UNIVERSITÉ DE NIŠ : DANS LE PASSÉ ET AUJOURD’HUI 95 Александра­А. ­Јанић СУБЈУНКТИВНЕ РЕЛАТИВНЕ КЛАУЗЕ У СРПСКОМ И БУГАРСКОМ ЈЕЗИКУ 111 Славко­Ж. ­Станојчић ЈЕЗИЧКА ПОРУКА – КРОЗ ОПИС СТРАНЧЕВЕ ПЕРЦЕПЦИЈЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА ЛИКОВА У НАРАТИВНОМ ДИСКУРСУ 123 Тања­Ј. ­Танасковић ТЕРИТОРИЈАЛНО РАСЛОЈЕНА ЛЕКСИКА У РОМАНИМА ПЕТРИЈИН ВЕНАЦ И ГОРИ МОРАВА ДРАГОСЛАВА МИХАИЛОВИЋА 129 Ивана­Б. ­Палибрк НЕОБИЧНО ГРАФИЧКИ И НЕВЕРОВАТНО САВРЕМЕНО 145 Веселина­В. ­Ђуркин СЛОЖЕНИ ВЕЗНИЦИ НАЧИНСКОГ И ПОРЕДБЕНОГ ЗНАЧЕЊА 165 Владимир­Ј. ­Карановић EL JUEGO CARNAVALESCO Y LA SUBVERSIÓN SOCIAL EN LA HISTORIA DE LA VIDA DEL BUSCÓN DE FRANCISCO DE QUEVEDO 185 Снежана­С. ­Башчаревић РЕЦЕПЦИЈА ПЕРСОВСКИХ СИМБОЛИЧКИХ ЗНАКОВА У РАИЧКОВИЋЕВОЈ ПЕСМИ „ДАЛЕКО ОСАМЉЕНО ДРВО“ 197
  • 5. 6 Никола­М. ­Ђуран COMPARISON OF CERTAINTIES OF LIFE AND DEATH IN TWO POEMS: “EURYDICE’S ELEGIES” BY PIERRE EMMANUEL AND “ORPHEUS IN THE UNDERWORLD” BY BRANKO MILJKOVIĆ 209 Тијана­З. ­Матовић НЕУСПЕХ РИТУАЛНО-МИТСКОГ ОБРЕДА ИНИЦИЈАЦИЈЕ У ДРАМИ ЕДВАРДА ОЛБИЈА КОЗА ИЛИ, КО ЈЕ СИЛВИЈА? (ПРИЛОЗИ ЗА ЈЕДНУ ДЕФИНИЦИЈУ ТРАГЕДИЈЕ) 219 Соломія­В. ­Вівчар­ЕЛЕМЕНТИ МЕТАПРОЗИ У ФАНТАСТИЧНІЙ ПРОЗІ ГОРАНА ТРИБУСОНА 235 Снежана­З. ­Шаранчић Чутура УСМЕНА БАЈКА О ПЕПЕЉУГИ У КЉУЧУ ТРАДИЦИОНАЛНЕ КУЛТУРЕ И ПОЕТИКЕ ВАРИЈАНТЕ (ЗАПИСИ ВУКА КАРАЏИЋА И МИЛИЦЕ СТОЈАДИНОВИЋ) 243 Јелена­Д. ­Достанић­АНАЛИЗА РОДА У РОМАНУ СРАМОТА Џ. М. КУЦИЈА 259 Ведран­М. ­Цвијановић УСПОН КА НЕБЕСКОМ: ХЕРМЕНЕУТИКА ЈОХАНА ГЕОРГА ХАМАНА КАО РАЗОТКРИВАЊЕ СМИСЛА И ИСТИНЕ КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА 273 Снежана­Р. ­Туцаковић ЛИК КРАЉИЦЕ АНЕ У ДРАМИ ОГЊЕНА КУПИНА ЈЕЛИЦЕ ЗУПАНЦ 283 Александар­Ч. ­Вуловић БРОЈАЊЕ И ИЗВОЂЕЊЕ РИТМА НА НАСТАВИ СОЛФЕЂА У СРБИЈИ 297 ПРИКАЗИ Јелена­М. ­Јосијевић­/ ­Неда­М. ­Видановић ОД МЕТОДОЛОГИЈЕ КОНТРАСТИВНИХ ПРОУЧАВАЊА АКАДЕМСКОГ ДИСКУРСА ДО АКАДЕМСКЕ ПИСМЕНОСТИ 307
  • 6. НАУЧНИ­РАДОВИ
  • 7. 811.163.41’282 091=163.41“14“ Оригинални научни рад Nasle|e 28 • 2014 • 9-24 9 Владимир­Р. ­Поломац1 Тамара­Н. ­Лутовац Филолошко-уметнички факултет Универзитет у Крагујевцу ДВА­ПИСМА­ТУРСКОГ­СУЛТАНА­МУРАТА­II­ДУБРОВНИКУ­( ТЕКСТОЛОШКА­И­ЈЕЗИЧКА­АНАЛИЗА) 2 У раду се доноси издање текстова двају писама турског султа- на Мурата II Дубровнику из прве половине XV века, као и преглед њихових најважнијих језичких одлика са аспекта историјске дија- лектологије. Најважнији резултати истраживања могу се свести на следеће: а) писма су писана старосрпским језиком у коме се на- лазе минимални трагови српскословенског језика; б) старосрпски језик писама изграђен је на основици југоисточних српских гово- ра прве половине XV века; в) неколико маркантних фонетских и морфолошких одлика (/о/ и /е/ на месту некадашњег изговорног полугласника, аналитизам падежног система, свођење облика по- казних заменица јд. и мн. на један облик, употреба -ле у мн. м. р. радног глаголског придева) упућује на српско-македонско погра- ничје (призренско-јужноморавске и северномакедонске говоре) као дијалекатско исходиште писарâ писама. Кључне речи: турски султан Мурат II, Дубровник, српска ћи- риличка писма, призренско-јужноморавски говори, севернома- кедонски говори. 1. Уводне напомене Од турског султана Мурата II познато нам је до данас укупно пет писама на старосрпском језику упућених Дубровнику. Писма наводимо хронолошким редом: (1) Писмо којим од Дубровчана тражи да му врате град Сокол и земљу коју им је дао у залог (Једрене, 10. VII 1430. године) (у даљем тексту Ст. 8113); (2) Писмо којим Дубровчанима даје слободу да тргују по свој његовој земљи (Једрене, 6. XII 1430. године) (у даљем тексту Ст. 812); (3) Писмо којим Дубровчанима даје слободу да тргују по свој његовој земљи (6. XII 1430. године) (у даљем тексту Ст. 813); (4) Пи- смо Дубровчанима којим тражи да му врате град Клобук са жупом Врмом и Требиње са Лугом (9. VI 1431. године „на Чоку на планину”) 1 vladimir.polomac@gmail.com 2 Рад је урађен у оквиру научног пројекта Историја српског језика (178001) Министар- ства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. 3 Скраћеница упућује на број документа у издању Stojanović 1934.
  • 8. Владимир Р. Поломац / Тамара Н. Лутовац 10 (у даљем тексту Ст. 814); и (5) Писмо Дубровчанима којима се заклиње да ће им сачувати трговачке повластице уколико му буду верно доносили дарове (Једрене, фебруар 1442. године) (у даљем тексту Ст. 816). Истраживање најважнијих фонетских и фонолошких особина поме- нутих писама – посебно континуаната стсрп. /ѣ/ – проведено у Лутовац 2013 показало је да се ови документи могу разврстати у две групе: (а) Ст. 811 и Ст. 814 одликује екавизам, и (б) Ст. 812, Ст. 813 и Ст. 816 одликује (и)је- кавизам. У предмету нашега рада налази се детаљнија текстолошка и језичка анализа екавских писама – Ст. 811 и Ст. 814. Сужавање предмета рада на ова два писма није предузето само с обзиром на већ примећене фонетске и фонолошке одлике, већ и с обзиром на њихов дипломатички статус. Док Ст. 811 и Ст. 814 представљају несумњиве оригинале, остала три се разликују по свом дипломатичком статусу – Ст. 812 представља оригинал, Ст. 813 службени превод грчког оригинала, а Ст. 816 препис начињен у Дубровнику (уп. Truhelka 1911: 6, 9–11). Израда рада мотивисана је чињеницом да писма турског султана Мурата II, иако науци познатa већ више од век и по (уп. издања тек- стова у Karano-Tvrtković 1840: 185–186, Miklošič 1858: 362–363, 409–411, Truhelka 1911: 4–11 и Stojanović 1934: 227–234), до данас нису ни изда- та на одговарајући начин, а камоли језички проучена. Није уосталом у нашој науци ништа боље ни стање проучености других старосрпских докумената турске канцеларије. Осим већ наведених издања текстова треба поменути и друга издања: Pavlović 1882: 115–117, Ivić 1909: 205–214, 1925: 133–140, Elezović 1931: 7–16, Radojčić 1953–1954: 343–367, Unbegaun 1975: 221–228, као и студију Kostić 1924, која разматра спољашње чинио- це употребе српског језика у дипломатској преписци XV–XVIII века у југоисточној Европи. Из новијег времена располажемо само напоменама о палеографским и правописним одликама једног броја докумената са- општеним у Đorđić 19913: 163–170, као и неколиким општим напомена- ма, углавном на основу претходне литературе, саопштеним у Ivić 1988: 65–66, 92–93. Наше истраживање предузето је са основним циљем да пружи оглед текстолошке и језичке анализе овог типа докумената како би се поста- виле основе за целовитије истраживање графије, правописа и језика, не само писама турског султана Мурата II, већ и других докумената турске канцеларије, што је и коначни наш циљ. Издања текстова приређена су према моделу који је примењен у Mladenović 2003 и 2007, што значи да се у раду доноси издање тексто- ва писама у оригиналној графији (са освртом на ранија издања), затим транскрибовани и језички осавремењени текстови писама (са одгова- рајућим филолошким коментарима), као и фотографски снимци на којима је засновано истраживање (из фонда научног пројекта Историја српског језика Филозофског факултета у Новом Саду).
  • 9. ДВА ПИСМА ТУРСКОГ СУЛТАНА МУРАТА II ДУБРОВНИКУ (ТЕКСТОЛОШКА И ЈЕЗИЧКА АНАЛИЗА) Nasle|e 28 • 2014 • 9-24 11 2. Ст. 811 2.1. Издање текста у оригиналној графији4 Овим писмом султан Мурат II обраћа се Дубровчанима и тражи од њих да му пошаљу изасланике како би се упознали и развили прија- тељске односе. Поред тога, Дубровчанима наређује да пошаљу људе који треба да се састану са људима војводе Рaдосава Павловића како би му вратили град Сокол и земљу коју им је дао у залог, али и да плате штету коју су му починили како не би нарушили пријатељске односе. Оригинал издат 10. VII 1430. године (Stojanović 1934: 227 погрешно датира у 1420. годину) у Једрену на хартији димензија 43x16,5cm (уп. Truhelka 1911: 5). Текст распоређен у 34 реда. Тугра долази између четвр- тог и петог реда: Мурат хан, да га Бог сачува (уп. Truhelka 1911: 5). Ранија издања: Truhelka 1911: 5, Stojanović 1934: 227–228. Издање на основу фо- тографског снимка објављеног у Đorđić 19913: 449 и фотографског сним- ка пројекта Историја српског језика Филозофског факултета у Новом Саду (прилог 1). wdq velikoga g%o&sp%o&dara i {vel}ikago amiry sMltana mMrat%q& bega. |2 mnog(o) plemenitem(q). i mno{go}po;tenim(q). prymMdrymq i pryM|3kra[ennimq knezemq i vlastelomq dMbrov;ano|4mq0 mnog(o);estno l}bovno pozdravleniE i radovaniE |5 da priime plemenstvo vi kako po;teni vlasteli. da da |6 bMde vedomM va[emM plemenstvM ery vi po vseh(q) moah%q& zj|7ml]h%q& hodite ter trqgMete i {o vi E potrebno wdq |8 moM zeml} vse imate. a wdq vas(q). nikqdarq ;(lo)v(e)kq nee do|9[el(q) da pozdravi g%o&sp%o&d%st&vo mi i da me vidi. da M;inimo pozna|10niE meg} sebe i da imamo dobro pri]telstvo0 da |11 mnog(o) se ;MdM kako sq vsakimq g%o&sp%o&daremq {w sM sMmegnici |12 s vami imate poznaniE. a g%o&sp%o&d%st&vo mi poznaniE s vami ne |13 imamq0 ni vi so mnomq0 seda ;Mh(q) kako ste po[li da zi|14gete grad%q& na momM vernomM i prypo;tennomM mi voevo|15dM radoslavM zeml}0 i wnq vamq za{w vi ne wstavilq |16 po[le ste ter mM ste lozi] issekli0 i /ita zatrili |17 i inM velikM ;tetM M;inili. da takoi da znate neste |18 nemM niEdnM ;tetM M;inile0 nM mne M;iniste0 j|19ry wnq Estq moi ;(lo)v(e)kq i mne plak] danokq0 za temq |20 pi[M vamq0 ;tetM {w mM ste M;inile da platite0 |21 a zeml} {w mM drq/ite vratete mM wpetq0 a wdq vas(q) |22 ne de dog} dobri vlasteli. da se stane sq voevode rado|23sava l}di w;i na w;i da vidimo meg} vamq {w e pravo. |24 i da M;inimo s vami pri]telstvo kako da znamq da vi hra|25nM wdq nepri]tele0 ako li vi ne dog} poklisi]ri {o |26 da stanete s l}dmi voevoda radosava. takoi da znate |27 dati k} voiske velike. da dog}tq da zapale zeml} {o |28 e na dvorq iz grad%a&. i da vi posekMtq wvoke vse pa;e i da |29 zatvore i gradq0 da da ne bMde greh(q) do mne. za temq |30 pMstihq moga verna vlastelina kara;a da {w Mzre;e va[e|31mM plemenstvM da verMete nemM0 nM grad%q& sokolq i |32 sela i zemli {w e bilq M vasq zalo/ilq voevoda radosav(q) da mM vratite |33 wpetq. i b(og)q vi ves(e)li 5 |34 mes(e)ca IMli]0 denq 0I+0 na adri]nopolq va leto a+ Ml 4 Приликом издавања текстова придржавали смо се следећих начела: (а) надредна слова спуштана су у ред без посебног означавања; (б) скраћенице под титлом разре- шене су у округлим заградама (); (в) скраћивање помоћу наредних слова разрешава- но је у четвртастим заградама []; (г) задржана је оригинална интерпункција; (д) нису примењивана савремена правописна правила о употреби великог слова; (ђ) оштеће- на и тешко читљива места реконструисана су према Stojanović 1934, што је посебно обележено стреластим заградама {}.
  • 10. Владимир Р. Поломац / Тамара Н. Лутовац 12 Разлике у односу на издање Љ. Стојановића (1934: 227–228): (а) графе- ма o погрешно стоји на месту графеме w у следећим примерима: {o 20, 21, 30, 32 (треба {w 20, 21, 30, 32); (б) уместо pryMkra[enimq 3 треба да стоји pryMkra[ennimq 3; (в) пример ne e 8 донели смо састављено nee 8 будући да се овде ради о одричном облику 3. л. јд. през. (стсрп. неје < нѣје); (г) при- мере sq vsakimp 11 и s bami 12 исправили смо према оригиналу у sq vsakimq 11 и s vami 12; (д) пример sqda 13 исправили смо према оригиналу у seda 13; (ђ) у примеру pMstihq 30 (како је у оригиналу) Стојановић изоставља полугласнички знак: pMstih 30. Све примере у којима се на крају речи налази надметнути сугласник сматрали смо скраћеницама, те смо у складу са тим, у овим позицијама у нашем издању редовно реконструисали финални полугласнички знак: mMrat%q& 1, mnog(o)plemenitem(q) 2, mno{go}po;tenim(q) 2, vseh(q) 6, moah%q& 6, zeml]h%q& 7, vas(q) 8, do[el(q) 9, ;Mh(q) 13, grad%q& 14,31, vas(q) 21, greh(q) 29, radosav(q) 32. Скраћеницу ;v=kq 8, 19 разрешили смо као ;(lo)v(e)kq 8, 19, у ослон- цу на бројне примере у којима се на месту стсрп. /ѣ/ у писму налази /е/ (в. т. 2.2). У примеру {vel}ikago 1 оштећени текст је реконструисан према Стојановићевом издању, док је у примеру mno{go}po;tenim(q) 2 у с трела- стим заградама реконструисан очигледно испуштен слог у оригиналу документа. При крају 32. реда документа писар је накнадно написао део текста над редом: voevoda radosav(q), што је у нашем издању спуштено у ред. У ис- том реду писар је највероватније погрешно употребио заменички облик {w e bilq M va[q zalo/ilq voevoda radosav(q) (треба {w e bilq M vasq zalo/ilq voevoda radosav(q), уп. и Truhelka 1911: 5). 2.2. Транслитерисани и транскрибовани текст Од великога господара и великаго амире султана Мурат бега, |2 многопле- менитем и многопоштеним, премудрем и преу|3крашеним кнезем и влас- телом дубровчано|4м, многочесно љубовно поздрављеније и радованије. |5Да приме племенство ви како поштени властели, да, да |6 буде ведому ва- шему племенству јере ви по всех мојах зе|7мљах ходите тер тргујете, и што ви је потребно од |8 моју земљу все имате, а од вас нигдар чловек неје до|- 9шел да поздрави господство ми и да ме види да учинимо позна|10није међу себе и да имамо добро пријатељство. Да, |11много се чуду како с всаким господарем што су сумеђници |12 с вами имате познаније, а господство ми познаније с вами не |13 имам ни ви со мном. Седа чух како сте пошли да зи|14ђете град на, мому верному и препоште- ному војево|15ду Радославу, земљу. И он вам зашто ви не оставил, |16 по- шле сте, тер му сте лозија исекли и жита затрили, |17 и ину велику штету учинили. Да, такој да знате, |18 несте њему ниједну штету учиниле ну мне учинисте је|19ре он јест мој чловек и мне плаћа данок за тем. |20 Пишу вам, штету што му сте учиниле да платите, |21 а земљу што му држите, вратете му опет. А од вас |22 не де дођу добри властели, да се стане с војеводе Радо|23сава
  • 11. ДВА ПИСМА ТУРСКОГ СУЛТАНА МУРАТА II ДУБРОВНИКУ (ТЕКСТОЛОШКА И ЈЕЗИЧКА АНАЛИЗА) Nasle|e 28 • 2014 • 9-24 13 људи очи на очи, да видимо међу вам што је право |24 и да учинимо с вами пријатељство, како да знам да ви хра|25ну од непријатеље. Ако ли ви не дођу поклисијари што |26 да станете с људми војевода Радосава, такој да знате |27 дати ћу војске велике да дођут да запале земљу што |28 је на двор из града и да ви посекут овоће все, паче и да |29 затворе и град, да, да не буде грех до мне. За тем |30 пустих мога верна властелина Карача да што узрече ваше|31 му племенству да верујете њему. Ну град Сокол и |32 села и земљи што је бил у вас заложил војвода Радосав да му вратите |33 опет. И Бог ви весели. |34 Месеца јулија ден 10. на Адријанопољу ва лето 1430. Графему y употребљену на етимолошком месту у веома малом броју примера (искључиво у лигатури ry: prymMdrymq 2, pryMkra[ennimq 3 и prypo;tennomM 14) прочитали смо екавски у складу са бројним другим примерима у којима је потврђен екавизам: mnog(o)plemenitem(q) 1 (дат. мн.), vseh(q) 6 (лок. мн.), potrebno 7, nee 8 (3. л. јд. през.), vernomM 14, neste 17 (2. л. мн. през.), mne 18, 19, temq 19, 29 (инстр. јд.), vratete 21 (2. л. мн. императива), greh(q) 29, verna 30, mes(e)ca 34, leto 34. Екавски смо прочитали и графему y у примерима у којима је написана на месту етимолошког /е/: amiry 1 (ст- срп. amira, ген. јд.), ery 6, jry 18. Икавизам карактеристичан за ијекавске говоре забележен је само у једном примеру: ter mM ste lozi] issekli0 i /ita zatrili 16 (уп. стсл. zatryti). У писму нису забележени примери писања полугласничког знака на месту некадашњег изговорног полугласника. На месту овога гласа на- лази се само у једном примеру српскословенски рефлекс /а/: va leto a+ Ml 34, док се у знатно већем броју примера налазе континуанти /о/ и /е/: mnog(o);estno 1, so mnomq 13, nee do[el(q) 8/9 (3. л. јд. перф.), seda 13 (стсрп. sqda), danokq 20, denq 0I+ 0 34. Сугласничке групе -;t-, -stn- и -kqd- прочитане су као -шт-, -сн- и -гд-: mno{go}po;tenim(q) 2, po;teni 5, prypo;tennomM 14, ;tetM 17; mnog(o);estno 4; nikqdarq 8, у складу са старосрпским фонетизмом овога периода. У скла- ду са истим овом начелом прочитан је и пример са удвојеним сугласнич- ким графемама issekli 16 [исекли 16]. 2.3. Језички осавремењени текст Од великога господара и великога амире султана Мурат бега многопле- менитим и многопоштеним, премудрим и преукрашеним кнезовима и властелинима Дубровчанима, многочасни љубазни поздрави и изрази радовања. Нека Ваше племенство прими, као и поштени властелини, да, да буде зна- но Вашему племенству јер Ви по мојим земљама ходите и тргујете, и што Вам је потребно од моје земље све имате, а од Вас никад човек није дошао да поздрави моје господство и да ме види, да се међусобно упознамо и да будемо пријатељи. Да, много се чудим како се познајете са сваким госпо- даром с ким сте сумеђници, а моје господство се са Вама не познаје, ни Ви са мном.
  • 12. Владимир Р. Поломац / Тамара Н. Лутовац 14 Сада чух како сте пошли да зидате град на земљи мога вернога и препоштенога војводе Радосава. И зато што Вам он то није допустио, по- шли сте, те сте му виноград исекли и жито затрли, и другу велику штету учинили. Да, тако да знате, нисте њему ниједну штету учинили већ сте је учи- нили мени, јер је он мој поданик и мени плаћа данак за то. Пишем Вам, штету што сте му учинили да платите, а земљу што му држите, вратите му опет. А од Вас ако не дођу добри властелини да се састану очи у очи са људима војводе Радосава, да видимо шта је међу Вама право и да учи- нимо с Вама пријатељство, како да знам да Вас чувам од непријатеља. Ако ли Вам не дођу поклисари који треба да се састану са људима војводе Радосава, тако да знате: послаћу војске велике да дођу да запале земљу која је око града и да Вам посеку воће, такође и да затворе град, да, да не буде мој грех. Затим пустих мога вернога властелина Карача да верујете њему све што буде рекао Вашему племенству. И град Сокол и села и земљу коју је у Вас заложио војвода Радосав, да му вратите опет. И Бог нека вас весели. 10. јула у Адријанопољу у лето 1430. Просопографски подаци: турски султан Мурат II, в. ESN 2008: 707; војвода Радослав Павловић, в. Ivić 1907а: 1–32, 1907б: 24–48; Карач – вла- стелин султана Мурата II, није нам познат из других извора. Установе и важнији термини: амира – арап. āmir, заповjедник, старје- шина (уп. Škaljić 1966: 94), титула османских владара (уп. Leksikon 1999: 11); бег – титула у Османском царству са основним значењем: господин, господар (уп. Leksikon 1999: 135–136); војевода – титула угледне босанске властеле (уп. Leksikon 1999: 96); поклисијари – грч. αποκρισιάριος, у вези са απόκρισις, одговор; посланик, дипломатски посредник, преговарач (уп. RJA X: 516, Leksikon 1999: 538–539); сумеђници – међашници, грани- чари (уп. RJA XVI: 938). Топонимија: Адријанопољ – Једрене, град у Турској, тур. Edirne, грч. Άδριανούπολη (уп. RJA IV: 560); Сокол – тврђава у насељу Дунаве у Кона- влима, око 40 км југоисточно од Дубровника, у близини тромеђе Хрват- ске, Црне Горе и Босне и Херцеговине; уп. потврде у у другим старосрп- ским повељама у RJA XV: 891. 3. Ст. 814 3.1. Издање у оригиналној графији Овим писмом султан Мурат II обавештава дубровачког кнеза и властелу да ће послати Али-бега да узме од Радослава Павловића град Клобук са жупом Врмом, Требиње са Лугом. Оригинал издат 9. јуна 1431. године „на Чоку на планину” на хартији димензија 39x13cm. Текст распоређен у 19 редова. Тугра долази између трећег и четвртог реда: Мурат хан, да га Бог сачува (уп. Truhelka 1911: 7).
  • 13. ДВА ПИСМА ТУРСКОГ СУЛТАНА МУРАТА II ДУБРОВНИКУ (ТЕКСТОЛОШКА И ЈЕЗИЧКА АНАЛИЗА) Nasle|e 28 • 2014 • 9-24 15 Ранија издања: Truhelka 1911: 6–7, Stojanović 1934: 231. Издање на основу снимка из фонда пројекта Историја српског језика Филозофског факул- тета у Новом Саду (прилог 2). 4 wd%q& velikoga gospodara i velikoga amiry |2 sMlqtan%a&. mMratq bega. mnogo plyme|3nitomM. i mMdromM i vqsekoi ;esti do|4stoinomM. knezM gradM dMbrove;qkomM. |5 i vlastelomq. mnogo pozdravlyniE i heryti|6saniE da ima plemenitqstvo vi. wd%q& gospod|7stva mi. da MznaE plymenitqstvo vi, ery posla |8 gospodstvo mi mnogoverqnoga sklav%a& mi |9 ali bega0 kako da Mzmetq wd%q& radoslava wd%q& |10 pavlovik] tai gradovi0 klobMkq0 i /M|11pomq ko] se zove vrymq. i trybine s lMgo|12mq zaEdno0 i vqsa koliko pi[y mesta. |13 i zeml}. M zakletiE {o smo M;inili. i |14 narM;ihmo imq re;i. sklavM mi ali begM. |15 da za koliko vi ky reki0 da ga verMEte i |16 poslM[iti, i b(og)q vi veselitq 12 |17 meseca i}na0 T= d(e)nq. |18 n= T=0 |19 na ;okM0 na planinM12 Разлике према издању Љ. Стојановића: (а) уместо gospodar 1 треба да стоји gospodara 1; (б) уместо sMltan 2 треба sMlqtan%a& 2 (на снимку се види танко јер, а финално a је реконструисано будући да је слово n написа- но над редом, па представља ознаку скраћивања); в) уместо ;esto 3 треба ;esti 3; г) уместо dMbrovq;qkomM 4 треба dMbrove;qkomM 4; д) уместо vlastelemq 5 треба vlastelomq 5; ђ) пример sklab 8 прочитали смо као sklav%a& 8, с обзи- ром на чињеницу да се финално надредно v може схватити као ознака скраћивања. Посебан коментар захтева пример gospodstvo stvo mi 8, у коме се ог- леда очигледна писарска грешка, што је у нашем издању исправљено: gospodstvo mi 8. Скраћеницу d=nq 17 разрешили смо као d(e)nq у ослонцу на друге примере у којима се на месту изговорног полугласника налази /е/ (в. т. 3.2). Година издања исписана је у виду монограма. Ћ. Трухелка (1911: 7) износи претпоставку да се овде можда крије година ZclT. Исти аутор (Truhelka 1911: 7) писмо датира на основу других докумената Дубро- вачког архива: „Za datiranje ove listine služe ovi momenti, vagjeni iz spisa dubrovačke arkive: 9. decembra 1430. pisali su dubrovački poklisari na Porti u Dubrovnik, da su veziri zaključili slati Alibega haznadara u Dubrovnik; 6. januara 1431. godine bijaše Alibeg već na Drini, 22. januara u Dubrovniku. Po drugi put dolazi Alibeg u julu 1431. u Dubrovnik. Consilium Rogatorum 21. jula 1431. opširno raspravlja o njegovom dolasku i dočeku. 22–25. jula raspravlja se opširno sa Alibegom radi njegove misije a 26. jula zaključi vijeće darovati Alibegu 2000 dukata, ako im on, prema carevoj darovnici osobno predade župe i grad Klobuk. Prema tome izdana je gornja povelja god. 1431.” 3.2. Транскрибовани и транслитерисани текст Од великога господара и великога амире |2 султана Мурат бега много пле- ме|3нитому и мудрому, всекој чести до|4стојному, кнезу, граду дубровечко- му |5 и властелом много поздрављеније и херети|6саније да има племенит- ство ви од господ|7ства ми.
  • 14. Владимир Р. Поломац / Тамара Н. Лутовац 16 Да узнаје племенитство ви јере посла |8 господство ми многовернога скла- ва ми |9 Али бега како да узмет од Радослава од |10 Павловића тај градови Клобук и жу|11пом која се зове Врем и Требиње с Луго|12м заједно и вса ко- лико пише места |13 и земљу у заклетије што смо учинили. И |14 наручихмо им речи склаву ми Али бегу |15 да за колико ви ће рећи да га верујете и |16 послушити. И Бог ви веселит. |17 Месеца ијуна 5. ден, |18 ... |19 на Чоку, на планину. Писмо смо прочитали екавски у ослонцу на бројне примере са /е/ на етимолошком месту стсрп. /ѣ/: mnogoverqnoga 8, mesta 12, re;i 14, reki 15, verMEte 15, meseca 17. О екавизму сведоче и примери употребе графеме y на месту етимолошког /е/: amiry 1, plymenitomM 2, herytisaniE 5, ery 7, pi[y 12 (3. л. јд. през.), ky 15 (3. л. јд. през.). У малобројним примерима упо- требљена је графема y на етимолошком месту (најчешће у лигатури ry): vrymq 11, trybine 11, pozdravlyniE 5. Ни у овом писму нису забележени примери употребе полугласнич- ког знака на месту некадашњег изговорног полугласника. У три примера забележена је промена /ь/ > /e/: vqsekoi 3, ;esti 3, dMbrove;qkomM 4, а у једном примеру и /ь/ > /а/: tai (акуз. јд. м. р.). У српскословенским примерима vqsekoi 3 и vqsa 12 определили смо се за читање [всекој] и [вса], иако ни читање [васекој] и [васа] не би било погрешно. 3.3.­Језички­осавремењени­текст­писма Од великог господара и великог султана Мурат бега многоплеменитом и мудром, сваке части достојном кнезу, граду Дубровнику и властелинима, много поздрава и херетисанија од мога господства. Да зна ваше племенство јер посла моје господство многоверног ми роба Али-бега да узме од Радослава Павловића те градове, Клобук и жупу која се зове Врем и Требиње са Лугом заједно и сва места колико пише и земљу у заклетије што смо учинили. Наручисмо им да кажу мом робу Али-бегу, верујте му и послушајте га. И Бог вас веселио. Месеца јуна, пети дан, на Чоку, на планину. Проспографски подаци: Мурат II – в. т. 2.3; Радослав Павловић – в. т. 2.3; Али-бег – хазнадар султана Мурата II, за друге помене у старо- српским изворима в. т. 3.1. Установе и важнији термини: амира – в. т. 2.3; бег – в. т. 2.3; хере- тисаније – поздрав, грч. χαιρετίςω, поздрављати (уп. RJA III: 594, Vasmer 1944: 63); склав – султанов роб у Османском царству (уп. Leksikon 1999: 671–672). Топонимија: Клобук – средњовековни град у близини Требиња, на граници Херцеговине и Црне Горе (уп. Leksikon 2010: 127–128); Врем – у другим старосрпским изворима Врм (уп. RJA XXI: 524), средњовеков- ни град и жупа у околини Требиња, данас област Корјенићи (уп. Šobajić 1964); Требиње – град у Херцеговини (уп. Tošić 1998: 13–63, посебно 44);
  • 15. ДВА ПИСМА ТУРСКОГ СУЛТАНА МУРАТА II ДУБРОВНИКУ (ТЕКСТОЛОШКА И ЈЕЗИЧКА АНАЛИЗА) Nasle|e 28 • 2014 • 9-24 17 Луг – село и мања област у близини Требиња (уп. Tošić 1998: 42–44); Чока планина – нејасно. 4. Напомене о језику писама са аспекта историјске дијалектологије Оба анализирана писма писана су старосрпским језиком у коме се налазе само малобројни трагови српскословенског језика. Српскосло- венским особинама могу се сматрати: а) пример са наставком -аго у ген. јд. придева: {vel}ikago Ст. 811: 1 (уп. многобројније старосрпске примере: velikoga Ст. 811: 1, moga Ст. 811: 30; velikoga Ст. 814: 1x2, mnogoverqnoga Ст. 814: 8), б) примери са фонетизмом вс- у облицима заменица: po vseh(q) Ст. 811: 6, vse Ст. 811: 8, 28, sq vsakimq Ст. 811: 11, vqsekoi Ст. 814: 4, vqsa Ст. 814: 12; в) примери са формантом -т у облицима 3. л. јд. и мн. презента5: dog}tq Ст. 811: 27, posekMtq Ст. 811: 28 (3. л. мн.), Mzmetq Ст. 814: 9, veselitq Ст. 814: 16 (3. л. јд.) (уп. многобројније старосрпске примере: priime Ст. 811: 5, bMde Ст. 811: 6, 29, vidi Ст. 811: 9, plak] Ст. 811: 19, ima Ст. 814: 6, MznaE Ст. 814: 7, pi[y Ст. 814: 12 (3. л. јд.), dog} 22, 25 (3. л. мн.)), и г) пример са српскословенском вокализацијом полугласника у предлогу: va leto Ст. 811: 34. Примери екавизама наведени у т. 2.2. и 3.2. упућују на то да је старо- српски језик испитиваних писама изграђен је на основици српских југо- источних говора XV века. На ову дијалекатску основицу посебно добро упућују примери екавизма у низу морфолошких категорија: (а) у дат. јд. личне заменице 1. лица: mne Ст. 811: 18, 19 (уп. мене у савременим при- зренско-јужноморавским и косовско-ресавским говорима у Ivić 2009: 167); (б) у инстр. јд. и дат. мн. заменица и придева: za temq Ст. 811: 19, 20 (инстр. јд.), mnog(o)plemenitem(q) Ст. 811: 2, prymMdrymq Ст. 811: 2 (дат. мн.) (за овакве облике у призренско-јужноморавским и косовско-ресавским и говорима уп. Remetić 1996: 492, 494, 496, Mladenović 2010: 277–280, 333– 338, Ivić 1994: 223, 2002: 9, 2009: 65); интересантно је да се у истом кон- тексту јављају и новији облици mno{go}po;tenim(q) Ст. 811: 2 и pryMkra[ennimq Ст. 811: 2/3; (в) у одричним облицима презента глагола Esmq: nee Ст. 811: 8 (3. л. јд.) и neste С т. 811: 17 (2. л . м н.) (за п римере о вога т ипа у г овори- ма призренско-јужноморавског и косовско-ресавског дијалекта уп. Ivić 2009: 167); (г) у 2. л. мн. императива: a zeml} {w mM drq/ite vratete mM wpetq Ст. 811: 20 (ова особина заједничка је делу говора призренско-тимочке дијалекатске области и бугарском и македонском језику, уп. Ivić 2009: 155). У погледу ових црта испитивана писма у великој мери се поклапају са стањем повеља и писама средњовековне Деспотовине (уп. Polomac 2012а: 135–137, 2012б: 345–346). Један забележени икавски пример може бити последица прилагођавања према језику адресата, али и контакта са другим писарима султанове канцеларије. 5 Већим бројем примера и разноврснијим категоријама у којима се јављају анали- тизми истраживана писма знатно се разликују од повеља и писама са територије средњовековне Деспотовине (уп. Polomac 2013).
  • 16. Владимир Р. Поломац / Тамара Н. Лутовац 18 Један број маркантних фонетских и морфолошки особина писама сведочи о диференцијацији косовско-ресавског и призренско-јужномо- равског дијалекта у овом периоду, али и о дијалекатској припадности писарâ писама. Посебан коментар најпре заслужују примери /о/ и /е/ на месту не- кадашег изговорног полугласника, наведени у т. 2.2. и 3.2. Примере mnog(o);estno Ст. 811: 1, l}bovno Ст. 811: 4, ;esti Ст 814: 3 нисмо сматрали ре- левантним за процену дијалекатске припадности писарâ будући да се у њима вероватно огледа књишки утицај. Остали примери: nee do[el(q) Ст. 811: 8/9 (3. л. јд. перф.), seda Ст. 811: 13 (стсрп. sqda), so mnomq Ст. 811: 13, denq 0I+ 0 Ст. 811: 34, dMbrove;qkomM Ст. 814: 4 – несумњиво упућују на то да су пи- сари писама припадали дијалекту који су одликовали македонски кон- тинуанти некадашњег изговорног полугласника. С обзиром на чињени- цу да у писмима нису забележене друге ексклузивне западномакедон- ске или централномакедонске особине, а насупрот бројним цртама које раздвајају ове говоре од штокавских: нпр. редовно /у/ на месту назала задњег реда, редовно /у/ на месту иницијалне групе *vъ, епентетско л у примерима типа земља, наставци без форманта -т у 3. л. јд. и мн. пре- зента, наставак -мо у 1. л. мн. презента – највероватнија је претпоставка да су писари припадали северномакедонским говорима, који су са го- ворима призренско-јужноморавског дијалекта везани великим бројем заједничких изоглоса (уп. Ivić 2001б: 156–158, 2009: 161–162). За нашу рас- праву је од највеће важности чињеница да савремене северномакедонске говоре одликује редовно присуство континуаната /о/ и /е/ у афиксалним морфемама, веома ретко и у корену речи, у коме се по правилу налази континуант /а/ (уп. Vidoeski 2007: 80–81). Присуство континуаната /о/ и /е/ одликује и говор Сретечке жупе (уп. Pavlović 1939: 53–58). Потпуно поклапање са северномакедонским стањем показују примери контину- аната полугласника у Ст. 814: у корену tai 11 (ном. јд. показне заменице), у афиксима /е/: dMbrove;qkomM 4. За нијансу је другачије у Ст. 811: у корену налазимо /е/ у примерима seda 13 (стсрп. sqda), denq 0I+ 0 34, док се у афикси- ма налазе и /о/ и /е/: so mnomq 13, nee do[el(q) 8/9 (3. л. јд. перф.), danokq 20. Интересантно је да писар Ст. 811 употребљава штокавски континуант /а/ само у клишеизираној датумској формули у духу српскословенског језика: va leto a+ Ml 34. За процену дијалекатске припадности писарâ писама од посебног значаја је и стање слоготворног л и л на крају слога. Наша писма у погле- ду ове две црте не доносе релевантне податке. У Ст. 814 нема примера у којима би се очекивало слоготворно л или л на крају слога. У Ст. 811 на- лазе се само примери у којима је л на крају слога очувано: nee do[el(q) 8/9, wstavilq 15, sokolq 31, zalo/ilq 32. Претпоставку о српско-македонском пограничју као дијалекатском исходишту писарâ подупиру и морфолошке одлике језика писама. Од највећег значаја је чињеница да су у оба писма потврђени примери ана- литизма падежног система: а) потврђен је општи падеж именица и прис-
  • 17. ДВА ПИСМА ТУРСКОГ СУЛТАНА МУРАТА II ДУБРОВНИКУ (ТЕКСТОЛОШКА И ЈЕЗИЧКА АНАЛИЗА) Nasle|e 28 • 2014 • 9-24 19 војних заменица у Ст. 811: wdq moM zeml} 7/8, kako da znamq da vi hranM wdq nepri]tele 24/25, али и б) примери неразликовања падежа места од паде- жа правца: da zigete grad%q& na momM vernomM i prypo;tennomM mi voevodM radoslavM zeml}0 Ст. 811: 13/14/15, mes(e)ca IMli]0 denq 0I+0 na adri]nopolq va leto a+ Ml Ст. 811: 34, meseca i}na0 T= d(e)nq. n= T=0 na ;okM0 na planinM12 Ст. 814: 17/18/196. Од по- себног значаја су и примери употребе наставка -ле уместо -ли у множини радног глаголског придева: po[le ste ter mM ste lozi] issekli0 i /ita zatrili i inM velikM ;tetM M;inili Ст. 811: 16/17, ;tetM {w mM ste M;inile Ст. 811: 207. У Ст. 814 ова особина није заступљена: M zakletiE {o smo M;inili 13. Ма- кедонски утицај може представљати и неразликовање облика једнине и множине показних заменица у примеру kako da Mzmetq wd%q& radoslava wd%q& pavlovik] tai gradovi0 klobMkq0 i /Mpomq ko] se zove vrymq. i trybine s lMgomq zaEdno0 Ст. 814: 10/11/12 (ова је особина посведочена и у северношарпла- нинским говорима (горанском, прекокамском и сретечком) на југозапа- ду Косова и Метохије (уп. Mladenović 2010: 232–232). На крају, посебан коментар заслужују и неке особине народног јези- ка које немају ужи дијалекатски значај, али сведоче о „ходу историје језика као целине, или историје већих дијалекатских формација” (уп. Ivić 2001а: 138). У Ст. 811 забележени су покретни вокали: po vseh(q) moah%q& zeml]h%q& hodite ter trqgMete 6/7, po[le ste ter mM ste lozi] issekli 16, a wdq vas(q). nikqdarq ;(lo)v(e)kq nee do[el(q) 8/9. У истом писму забележен је пример ме- шања дат. и инстр. мн. заменица: da vidimo meg} vamq {w e pravo 23 (уп. da M;inimo s vami 23), што сведочи о процесу преструктурирања множин- ских падежа након губљења двојине. Двојаки наставци забележени су у 1. л. мн. презента: kako da znamq da vi hranM wdq nepri]tele0 Ст. 811: 24/25, za temq pi[M Ст. 811: 19/20, а наставак -хмо у у 1. л. мн. аориста: i narM;ihmo imq re;i Ст. 814: 13/14. У односу на повеље и писма средњовековне Деспотовине (уп. Polomac 2011), у испитиваним документима забележено је знатно веће присуство одлика старосрпског вернакулара, што се може објаснити световним карактером писама, али и удаљеношћу султанове канцела- рије од најважнијих центара наше средњовековне писмености. Наведене језичке одлике несумњиво упућују на значај и неопходност даљих ис- траживања докумената насталих у канцеларијама турских султана и об- ласних господара, како за историју наше писмености уопште, тако и за нашу историјску дијалектологију. 6 Већим бројем примера и разноврснијим категоријама у којима се јављају анали- тизми истраживана писма знатно се разликују од повеља и писама са територије средњовековне Деспотовине (уп. Polomac 2013). 7 Ову особину која заузима сразмено широк ареал у оквиру призренско-тимочке дија- лекатске области, П. Ивић (2009: 162) објашњава утицајем македонског језика, а до- пушта и могућност да је она раширена миграцијама са македонског тла.
  • 18. Владимир Р. Поломац / Тамара Н. Лутовац 20 Литература Vidoeski 2007: Božidar Videoski, Dijalektologija na makedonskiot jazik, Skopje: Filološki fakultet „Blaže Koneski”. Đorđić 19913: Petar Đorđić, Istorija srpske ćirilice, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1991. godine (treće izdanje) Elezović 1931: Gliša Elezović, Tursko-srpski spomenici Dubrovačkog arhiva, Južnoslovenski filolog XI, 7–88. ESN 2008: R. Ljušić (ur.), Enciklopedija srpskog naroda, Beograd: Zavod za udžbenike. Ivić 1907: Aleksa Ivić, Radoslav Pavlović veliki vojvoda bosanski, Letopis Matice srpske 245, 1–32. Ivić 1907: Aleksa Ivić, Radoslav Pavlović veliki vojvoda bosanski, Letopis Matice srpske 246, 24–48. Ivić 1909: Aleksa Ivić, Neue cyrillische Urkunden aus der Wiener Archiven, Archiv für slavische Philologie XXX, 205–214. Ivić 1925: Aleksa Ivić, Šest srpskih pisama iz šesnaestog stoleća, Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor V, 133–140. Ivić 1988: Pavle Ivić, Pregled istorije srpskog jezika, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Novi Sad/Sremski Karlovci. Ivić 1994: Pavle Ivić, Srpskohrvatski dijalekti. Njihova struktura i razvoj. Novi Sad – Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Ivić 2001a: Pavle Ivić, Srpski narod i njegov jezik, Novi Sad – Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Ivić 2001b: Pavle Ivić, Dijalektologija srpskohrvatskog jezika. Uvod i štokavsko narečje. Novi Sad – Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Ivić 2009: Pavle Ivić, Srpski dijalekti i njihova klasifikacija, Novi Sad – Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Karano-Tvrtković 1840: Pavle Karano-Tvrtković, Srbskіi spomenicy, Beograd. Kostić 1924: Mita Kostić, Srpski jezik kao diplomatski jezik jugoistočne Evrope XV– XVIII veka, Skoplje: Štamparija i knjigoveznica Stara Srbija. Leksikon 1999: S. Ćirković i R. Mihaljčić (ur.), Leksikon srpskog srednjeg veka, Beograd: Knowledge. Leksikon 2010: S. Mišić (ur.), Leksikon gradova i trgova srednjovekovnih srpskih zemalja, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Lutovac 2013: Tamara Lutovac, Fonetske i fonološke odlike jezika pisama turskog sultana Murata II Dubrovniku (neobjavljen master rad), Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet. Miklošič 1858: Fr. Miklosich, Monumenta serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii. Edit Fr. Miklosich, Vienna. Mladenović 2003: Aleksandar Mladenović, Povelje kneza Lazara, Beograd: Čigoja štampa. Mladenović 2007: Aleksandar Mladenović, Povelje i pisma despota Stefana, Beograd: Čigoja štampa. Mladenović 2010: Radivoje Mladenović, Zamenice u govorima jugozapadnog dela Kosova i Metohije. Beograd: Institut za srpski jezik SANU. Pavlović 1882: Ivan Pavlović, Srpska pisma u francuskim arhivama, Glasnik SUD LI, 115–117. Pavlović 1939: Milivoj Pavlović, Govor Sretečke župe, Srpski dijalektološki zbornik VIII, 1–352. Polomac 2011: Vladimir Polomac, Jezik povelja i isprava despota Stefana Lazarevića i Đurđa Brankovića, Doktorska disertacija u rukopisu, Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet.
  • 19. ДВА ПИСМА ТУРСКОГ СУЛТАНА МУРАТА II ДУБРОВНИКУ (ТЕКСТОЛОШКА И ЈЕЗИЧКА АНАЛИЗА) Nasle|e 28 • 2014 • 9-24 21 Polomac 2012: Vladimir Polomac, O jeziku povelja i pisama despota Đurđa Brankovića sa aspekta istorijske dijalektologije, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku LVI/1, 121–148. Polomac 2012: Vladimir Polomac, Jezik povelja i pisama despota Lazara i Stefana Brankovića sa aspekta istorijske dijalektologije, Srpski jezik XVII, 311–338. Polomac 2013: Vladimir Polomac, O nekim primerima analitičkih tendencija u srpskim poveljama i pismima od kraja XIV i tokom XV veka, Srpski jezik XVIII, 315–329. Radojčić 1953–1954: Nikola Radojčić, Pet srpskih pisama s kraja XV veka, Južnoslovenski filolog XX, 1953–1954, 343–367. Remetić 1996: Slobodan Remetić, Srpski prizrenski govor (I Glasovi i oblici), Srpski dijalektološki zbornik, knj. XLII, Beograd, 319–614. RJA: Rječnik hrvatskog ili srpskog jezika, Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1886–1976. Stojanović 1934: Ljubomir Stojanović, Stare srpske povelje i pisma, knj. II: Dubrovnik i susedi njegovi, Beograd/Sremski Karlovci (fototipsko izdanje, Srpska školska knjiga/ Filozofski fakultet, Beograd, 2006). Tošić 1998: Đuro Tošić, Trebinjska oblast u srednjem vijeku, Beograd: Istorijski institut. Truhelka 1911: Ćiro Truhelka, Tursko-slovjenski spomenici dubrovačke arhive, Glasnik zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini XXIII, Sarajevo. Unbegaun 1975: Boris Unbegaun, Četiri pisma turskog sultana Selima na srpskom jeziku, Xenia Slavica, Papers Presented to Gojko Ružičić, The Hague – Paris: Mouton, 221–228. Vasmer 1944: Max Vasmer, Die grichischen Lehnwörter im Serbokroatischen, Abhandlungen der Preußischen Akademie der Wissenschaften, Jahrgang 1944, Philosophisch-historisch Klasse, Nr. 3, Berlin. Škaljić 1966: Abdulah Škaljić, Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Sarajevo: Svjetlost. Šobajić 1964: Petar Šobajić, Korjenići, Cetinje: Etnografski muzej, 1964. Vlаdimir­Polomаc­/ ­Tаmаrа­Lutovаc TWO­LETTERS­OF­THE­TURKISH­SULTAN­MURAD­II­TO­DUBROVNIK­( A­TEXTUAL­AND­LINGUAL­ANALYSIS) Summary This paper brings the texts of two letters of the Turkish Sultan Murad II to Dubrovnik, from editions dating from the first half of the 20th century, as well as a summary of their most important lingual characteristics from the perspective of historical dialectology. The most important results of research could be reduced to these: 1) The letters were written in Old Serbian, with minimal traces of the Serbo-Slavic language; 2) the old Serbian language of these letters was based on the south-eastern Serbian vernacular from the first half of the 15th century; 3) several conspicuous phonetic and morphological characteristics point to the area around the Serbo-Macedonian border as the dialectological source of the letters' scribe. Keywords: Sultan Murad II, Dubrovnik, Serbian Cyrillic scripts, the Prizren-South Moravian vernacular, North Macedonian vernacular Примљен у мају 2014. Прихваћен у јуну 2014.
  • 20. Владимир Р. Поломац / Тамара Н. Лутовац 22 Прилог­1 Писмо турског султана Мурата II Дубровнику од 10. VII 1430. године (Ст. 811)
  • 21. ДВА ПИСМА ТУРСКОГ СУЛТАНА МУРАТА II ДУБРОВНИКУ (ТЕКСТОЛОШКА И ЈЕЗИЧКА АНАЛИЗА) Nasle|e 28 • 2014 • 9-24 23
  • 22. Владимир Р. Поломац / Тамара Н. Лутовац 24 Прилог­2 Писмо турског султана Мурата II Дубровнику од 09. VI 1431. године (Ст. 814)
  • 23. Nasle|e 28 • 2014 • 25-37 25 Маша­З. ­Петровић1 Филолошко-уметнички факултет Универзитет у Крагујевцу Бојана­Д. ­Тулимировић Филозофско-филолошки факултет Универзитет у Гранади ПРИДЕВСКИ­ПАРОНИМИ­У­СРПСКОМ­И­ЊИХОВИ­ПРЕВОДНИ­ЕКВИВАЛЕНТИ­У­ШПАНСКОМ­ЈЕЗИКУ У раду се анализира девет парова/група придевских паронима у српском и њихових преводних еквивалената у шпанском језику, како би се утврдило да ли једном пару/групи паронима у српском увек одговара пар/група паронима у шпанском. Као полазиште за разграничавање значења одабраних придевских паронима у срп- ском језику коришћени су шестотомник и једнотомник Матице српске. Употреба изабраних паронима је проверена и потврђена у примерима ексцерпираним са веб сајта Пројекат Растко. Ка- снијим превођењем издвојених примера је уочено да пар/група паронима у српском нема увек еквивалентан пар/групу у шпан- ском. Наиме, понекад се пароними у српском преводе једним придевом у шпанском, некада постоји потпуна еквиваленција било да је реч о пару или групи паронима, а некада се за превод појединих придева прибегава одабиру неке друге врсте речи или синтагме, било због адекватнијег превода или услед непостојања еквивалентног придева у шпанском језику. Кључне­речи: пароними, српски, шпански, еквиваленти, превођење. 1. Увод У релевантној литератури, сам покушај проналажења јединстве- не дефиниције термина пароним доводи нас до врло контрадикторних мишљења. Док се, са једне стране, пароними дефинишу као лексеме које имају сличну форму и слично значење (Dragićević 2007: 309), сусрећемо се и са дефинисањем паронима као речи сличног облика, али различи- тог значења (Popović 2009: 383). Шипка их чак дефинише као две лексеме сличне, готово подударне форме у било којој њеној реализацији, и ра- зличитог значења (Šipka 2006: 64). Дефиниције су често врло неодређене, као она коју даје Марузо дефинишући пароним као реч која је блиска другој речи по својој спољашњој форми (Dragićević 1996: 457). Нешто 1 masa.petrovic@yahoo.com 811.163.41-367.623:811.134.2-367.623 811.163.41-373.424:811.134.2-373.424 Прегледни рад
  • 24. Маша З. Петровић / Бојана Д. Тулимировић 26 конкретнију дефиницију нуди Бранка Тафра, која парониме описује као речи истог корена и истог лексичко-граматичког и лексичко-семантич- ког разреда, сличне по изразу и по садржају (Tafra 2005: 254). Упркос чењеници да је паронимија веома ретко обрађивана у хи- спанској литератури, малобројни аутори који су се њоме бавили, као што су Валућ де ла Торе и Верћер Гарсија, дефинишу парониме као речи у чијој се етимологији налази исти корен, или као речи чија фонетска сличност доводи до збуњености у одабиру одговарајуће речи у одређе- ном контексту (Valuć de la Tore, Verćer Garsija 2007: 477). Гутјерес Араус, са друге стране, дефинише парониме као две или више речи које имају различита значења, а врло сличне облике које често разликује само једна фонема (Gutjeres Araus i dr. 2006: 284). Мартинес де Соуса дефинише па- ронимију као појаву када две или више речи имају различито значење, али су међусобно повезане или сличне, било етимолошки или на основу облика и начина изговора (Martines de Sousa 2003: 344). Паронимија је на сличан начин дефинисана и у РШЈ2, као појава у којој су две или више речи међусобно повезане или сличне и то на основу свог порекла или на основу форме и начина изговора. Ове дефиниције нам, наиме, нуде сасвим друго виђење паронима. Тако се паронимима у шпанском сма- трају речи као што су caza („лов”) и casa („кућа”), будући да се у неким дијалектима шпанског „ѕ” и „z” изговарају идентично, као [s], што може довести до конфузије у значењу. Ту су и парови као што су botar („из- бацити, отпустити”) и votar („гласати”), јер „b” и „v” у шпанском језику представљају исти фонем /b/; herrar („поткивати”) и errar („грешити”), јер се у шпанском слово „h” не изговара; jira („излет”) и gira („турнеја”), будући да се шпанско „j” изговара као [h], док се и „g”, када се иза њега нађу вокали „i” и „e”, такође изговара као [h]; pollo („пилетина”) и poyo („камена клупа”), у којима се „ll” односно „y” могу изговорити слично српском „ј”, „љ” и „ђ” у зависности од дијалекта; hierro („гвожђе”) и yerro („грешка, заблуда”), где у обе речи имамо исти глас. Један од разлога због ког је паронимија слабо обрађивана у хиспан- ској литератури може бити чињеница да се неки парови речи који се у српском сматрају паронимима у шпанском заправо могу третирати као синоними. У том случају бисмо говорили о „приближним синонимима„, термину који се односи на парове речи чије се значење међусобно мини- мално разликује на основу неке од разликовних карактеристика (Garsija Peres, Paskual 2008: 120). 2. Проблеми одређења паронима Како би се поменути термин што прецизније дефинисао, неопходно је пре свега разјаснити низ недоумица везаних за овај феномен, а њих нам предочава, а потом и разјашњава, Рајна Драгићевић (2007). Пре све- га, ауторка нас упознаје са бројним неслагањима која постоје у вези са 2 Речник шпанског језика Шпанске краљевске aкадемије
  • 25. ПРИДЕВСКИ ПАРОНИМИ У СРПСКОМ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У ШПАНСКОМ ЈЕЗИКУ Nasle|e 28 • 2014 • 25-37 27 питањем да ли пароними морају имати исти корен или исту творбену основу и наводи да већина аутора сматра да пароними морају бити ис- токоренске речи, али да им се творбена основа може разликовати. Пред- ставља нам и мишљење Вишњакове (из рада Паронимы современного русского языка), која је још рестриктивнија по питању овог феномена, па наглашава да пароними морају имати акценат на истом слогу, мада се овај услов не може применити на српски језик, будући да он посе- дује сложену прозодијску структуру. Неки истраживачи (нпр. Вишња- кова) истичу да пароними морају припадати истој врсти речи и да им се морају подударати граматичке категорије, док насупрот њима Шипка (у Речнику српско-пољских међујезичких хомонима и паронима) заступа становиште да пароними могу бити и лексеме различитих врста речи (Dragićević 2007: 309). Уколико бисмо прихватили становиште да пароними морају бити истокоренске лексеме, поставило би се питање како бисмо у том случају разграничили истокоренске синониме (главурда и главетина) од паро- нима (белети и белити) (Dragićević 2007: 309). Тафра нам нуди одговор на ово питање уводећи термин блискозначност и наглашавајући да она не може бити подврста истозначности, већ да блискозначност заправо представља хрватски (у овом случају додали бисмо и српски) назив за па- ронимију (Tafra 2005: 254). Међутим, ствар се додатно компликује уко- лико ипак прихватимо постојање једнокоренских синонимских блиско- значница, јер би тада било готово немогуће повући границу између њих и паронима. У том случају би било врло тешко разлучити у каквом од- носу стоје лексеме као што су носач и носилац, тј. да ли су им значења до- вољно удаљена да бисмо их сматрали паронимима или довољно слична да бисмо их сматрали синонимима, тако да би нам једино било јасно да су у питању речи истог корена и сличног значења. Рајна Драгићевић пред- лаже да појмовно и терминолошки укинемо истокоренске синониме, по- лазећи од претпоставке да говорници српског језика не би безразложно користили два модела за творбу именица са значењем вршиоца радње, уколико међу њима не постоји бар минимална значењска разлика. То би значило да су носач и носилац заправо пароними (Dragićević 2007: 310). Још једно врло важно својство паронима које је уочила Драгићевић, а које други аутори не исказују експлицитно, односи се на чињеницу да оба члана пара обавезно почињу истом фонемом. Уколико би се нпр. две лексеме разликовале само по префиксу (облетети и одлетети, узлете- ти и одлетети), у паронимском односу би се налазиле само оне чији префикси почињу истом фонемом (облетети и одлетети) (Dragićević 2007: 312). На основу свих разјашњења, Рајна Драгићевић нуди прецизнију дефиницију од оне наведене на почетку, по којој би пароними били ис- токоренске лексеме које припадају истој врсти речи, имају слично зна- чење, имају исту појмовно-логичку саодносност и које нису узајамно за- менљиве у истом контексту (Dragićević 2007: 313). Ми ћемо, међутим,
  • 26. Маша З. Петровић / Бојана Д. Тулимировић 28 као полазиште у нашем раду узети првобитно наведену дефиницију Рајне Драгићевић. Према раније наведеној литератури, у парониме се не убрајају, из- међу осталог, хомоними и хомографи, док се у западној литератури па- роними врло често карактеришу управо као речи које се слично пишу, а имају различито значење, тј. у њих се пре свега убрајају хомографи. То је и разлог због којег се овај феномен врло често повезује са још једним језичким пољем, а то је ортографија. У РСАП3 се наводи да управо паро- ними представљају најчешћи извор ортографских грешака. Ова делимично различита тумачења паронимије у славистици и хиспанистици у великој мери отежавају могућност поређења паронима у српском и шпанском, па се из тог разлога у овом раду креће од паро- нима у српском, како би се потом превођењем истих установили њихови еквиваленти у шпанском језику. Од пронађених еквивалената у шпан- ском се свакако неће очекивати да стоје у односу паронимије. 3. Класификација паронима Парониме је могуће класификовати на основу различитих крите- ријума, па се они тако, према врсти речи деле на придевске, именичке, глаголске и прилошке парониме. Најчешћи су случајеви придевске паро- нимије (Dragićević 2007: 318), и управо њима ћемо се бавити у овом раду. На основу степена типичности, у зависности од тога да ли задовољавају критеријуме које је издвојила Вишњакова (морају припадати истој врсти речи, имати исти корен, припадати истој семантичкој категорији речи, имати различиту форму и различито значење, имати различиту лексич- ку спојивост), пароними се могу поделити и на апсолутне, непотпуне и делимичне (Dragićević 2007: 318). Пароними се могу поделити још и на основу морфема које их разликују, па тако постоје префиксални, суфик- сални и коренски пароними (Dragićević 2007: 319). Врло је битно напоменути још и то да паронимија може бити уну- тарјезичка и међујезичка. Међујезички пароними се другачије називају и лажни пријатељи (Dragićević 2007: 315), али они неће бити предмет об- раде у овом раду. Пример за ову врсту паронимије у српском и шпан- ском језику могли би бити придеви педантан и pedante („умишљен”), који имају потпуно различита значења. 4. Анализа издвојених паронима За потребе анализе паронима у овом раду је извојено девет парова / група придева чији одабир у неким контекстима може бити проблема- тичан, па тако имамо: 1. грађевни / градитељски / грађевински / грађе- винарски; 2. генетички / генетски / генски; 3. електричан / електронски; 4. ефектан / ефективан / ефикасан; 5. информативни / информациони / информатички; 6. системски / систематски / систематичан; 7. симболич- 3 Речник синонима, антонима, паронима: употреба шпанског језика
  • 27. ПРИДЕВСКИ ПАРОНИМИ У СРПСКОМ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У ШПАНСКОМ ЈЕЗИКУ Nasle|e 28 • 2014 • 25-37 29 ки / симболски; 8. структурни / структурални / структуралистички и 9. стручни / струковни. За дефинисање већине придева у српском језику консултован је РСКЈ4, осим у случајевима када придеви нису били забе- лежени у истом, па је у тим случајевима консултован РСЈ5, будући да је новијег датума. Сви примери коришћени у раду преузети су са веб сајта Пројекат Растко. 4.1. Грађевни / градитељски / грађевински / грађевинарски Сва четири набројана придева су забележена у РСКЈ под посебним одредницама, с тим што се под одредницом грађевни налази само пре- усмеравање на одредницу грађевински, док су преостале три одреднице делимично слично дефинисане, па тако уз грађевински стоји да је то онај који се односи на грађење, који се бави грађењем, уз одредницу грађеви- нарски да је то онај који се односи на грађевинаре и грађевинарство, а уз одредницу градитељски – који се односи на градитеље и на грађење. На основу овога је уочено да се у наведеним дефиницијама повремено користи именица градитељ, док је у другима то грађевинар. Даљим ис- траживањем је уочено да се ни ове две именице не разликују знатно на основу дефиниције у коришћеном речнику, па је тако градитељ – онај који нешто гради, а грађевинар – човек који се бави подизањем грађеви- на, градитељ. Наиме, у дефиницији друге именице је за њен опис упо- требљена прва именица, што нас доводи до закључка да се можда могу третирати и као парцијални синоними. Самим тим се и значење поме- нутих придева може сматрати врло сличним, иако се нпр. уз именицу радник најчешће користи придев грађевински, па би било несвојствено српском језику употребити синтагму градитељски радник. Када је реч о шпанском језику, анализом је уочено да не постоји кон- кретан еквивалент овим придевима, већ се они у различитим контексти- ма могу превести на различите начине, од којих је најучесталија употре- ба предлошке синтагме de (la) construcción као у следећим примерима: Најбољи нам је за то пример летошњи грађевинарски штрајк (“El mejor ejemplo para esto es la huelga (del sector) de la construcción del año pasado„), […] може да послужи за гориво и као изврстан грађевински материјал (“[…] podría servir como combustible y como material de construcción excelente”) и Цели је простор иза „Пилане„ био напуњен грађевним мате- ријалом […] (“Todo el espacio detrás de “Pilana” estaba lleno de material de construcción […]”). Из ових примера се може видети да се поменутом син- тагмом преводе придеви грађевни, грађевинарски и грађевински, док је са придевом градитељски ситуација нешто другачија. Наиме, овај придев се на шпански може превести придевом arquitectónico, што би одговарало и придеву архитектонски у српском. За илустрацију нам могу послужи- ти следећи примери: Појава скупине градитељских дела високе занатске 4 Речник српскохрватскога књижевног језика 5 Речник српскога језика
  • 28. Маша З. Петровић / Бојана Д. Тулимировић 30 и уметничке вредности […] (“La aparición del conjunto arquitectónico de gran valor artesanal y artístico […]”) и Као прави градитељски подвиг […] (“Como el verdadero reto arquitectónica […]”). Интересантан је и пример […] јер је одмах послала свог грађевног саветника, где синтагми грађевни саветник у шпанском одговара синтагма concejal de urbanismo, која би се, да је у питању обрнута анализа, на српски углавном превела као савет- ник за урбанизам, а не као урбанистички саветник. 4.2. Генетички / генетски / генски За разлику од придева генски који нису забележени у РСКЈ, придеви генетички и генетски јесу и то тако што нас за дефинисање оба придева аутори речника преусмеравају на одредницу генетичан који је дефини- сан као онај који се односи на постанак, генезу; који проучава постанак. Из овога се закључује да су придеви генетички и генетски заправо си- ноними, иако се поставља питање да ли су међусобно заменљиви у свим контекстима или пак између њих постоји бар минимална значењска ра- злика. За дефинисање придева генски је консултован РСЈ у коме се овај придев дефинише као онај који се односи на гене, генетски, што нас до- води до закључка да и он носи значење налик значењима прва два де- финисана придева. То би нас могло навести да погрешно закључимо да ће се сва ова три придева на шпански преводити на исти начин, што је каснијом анализом доказано као погрешно. Када је у питању придев генетички, његов еквивалент у шпанском језику је придев genealógico, па бисмо тако синтагму генетички процес превели као el proceso genealógico. Са друге стране, придеви генетски и генски би се превели придевом genético, па тако имамо Генетски код: ени- гма која траје (“El código genético: el enigma que dura”) и […] где је ин- стинкт генски програм […] (“[…] donde el instinto es el programa genético […]”). Интересантно је поменути и синтагму генетски техничар, чији превод не би био técnico genético, већ бисмо је ипак превели само име- ницом genetista која означава особу која се бави проучавањем генетике. 4.3. Електричан / електронски Што се дефинисања ова два придева у српском језику тиче, електри- чан се дефинише као онај који се односи на електрицитет, који има у себи електрицитета, који се заснива на електрицитету, који ради или се креће помоћу електрицитета, док се са друге стране придев елек- тронски дефинише као онај који се односи на електроне, који се заснива на својствима електрона, док се у продужетку наводи и да се први при- дев најчешће користи у синтагмама као што су електрична инсталација, електрична енергија, док се други користи у синтагмама електронски микроскоп, електронска цев. Од свих анализираних парова / група придевских паронима, ово је један од примера у коме имамо најсличнију ситуацију у српском и шпан-
  • 29. ПРИДЕВСКИ ПАРОНИМИ У СРПСКОМ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У ШПАНСКОМ ЈЕЗИКУ Nasle|e 28 • 2014 • 25-37 31 ском језику и која је, када је у питању одабир адекватног еквивалента у шпанском језику, стварала најмање потешкоћа приликом превођења. Наиме, придеву електричан у потпуности одговара придев eléctrico, док придеву електронски одговара придев electrónico. То је видљиво и из следећих примера: Гледалац приступа слици као извору електрич- ног пражњења […] (“El espectador se acerca a la imagen como la fuente de descarga eléctrica […]”); […] без обзира колико је удаљен од електричног извора (“[…] independientemente de la distancia de la fuente eléctrica”); […] главни циљ пројекта јесте прављење електронског текста […] (“[...] el principal objetivo del proyecto es la elaboración de un texto electrónico […]”) и […] као творевина електронског доба […] (“[…] como producto de la era electrónica […]”). 4.4. Ефектан / ефективан / ефикасан Када је у питању ова група придева, уочено је да је она једина од ана- лизираних парова / група придева која и у српском и у шпанском има по три различита придева који се могу сматрати паронимима. У РСКЈ, ефек- тан је дефинисан као онај који чини ефекат, снажан, упадљив, убедљив, уверљив, док се придев ефективан односи на оног који даје ефекат, до- бар резултат, прави, извршен, стварни, а придев ефикасан је дефинисан као успешан, сигуран. На основу ових дефиниција се може закључити да је основна разлика између придева ефектан и ефикасан у томе што први чини, а други даје ефекат и да је њихово значење делимично слично. Што се тиче превода ових придева на шпански, уочено је да постоје три одговарајућа еквивалента и то efectivo, eficaz и eficiente, чији одабир зависи од контекста реченице у којој је употребљен неки од анализира- них придева, будући да су у питању нијансе у значењу. Тако се нпр. када је реч о придеву ефективан, у синтагми ефективни управник и регент овај придев може превести и као el gerente y regente eficaz, али и као el gerente y regente eficiente, без промене у значењу, с тим што је у овом слу- чају можда боље определити се за прву варијанту, како би се избегла какофонија. Са друге стране, у синтагми три дана ефективног боравка исти придев би се сада превео другачије, употребом трећег придева у шпанском, па бисмо тако добили tres días de estancia efectiva. Уочена је и трострука могућност превођења овог придева на шпански, као што је то у примеру […] прихватање мађарског језика као ефективног језика комуникације […], који бисмо могли превести као […] la aceptación del húngaro como una lengua eficaz/eficiente/efectiva de la comunicación […]. Тек пoзнавањем ширег контекста бисмо могли утврдити да ли је у датом примеру адекватније употребити придев efectivo (уколико се односи на неки ефекат који језик производи) или придеве eficaz и eficiente (уколи- ко се односи на ефикасност језика као средства комуникације). Када је реч о придеву ефектан, уочено је да се он углавном преводи шпанским придевом efectivo, као што је то случај у примерима […] све до ефектног обрта на крају […] и […] показао je мајсторство ефектног и функцио-
  • 30. Маша З. Петровић / Бојана Д. Тулимировић 32 налног коришћења [...], које бисмо превели као [...] hasta el giro efectivo al final […] и […] ha demostrado la maestría del uso efectivo y funcional […]. Трећи анализирани придев, ефикасан, на шпански језик се најчешће преводи придевом eficaz, што илуструју и следећи примери Зато су ста- ри лекари били много ефикаснији од нових и […] није битно колико има представника Срба, већ да буде ефикасан механизам заштите чији би превод био Por este motivo, los médicos de antes eran mucho más eficaces que los de ahora и […] no importa cuántos representantes de serbios haya, sino que sea un mecanismo eficaz de protección. 4.5. Информативни / информациони / информатички Када је реч о овој групи придевских паронима, потребно је истаћи да је за дефинисање придева информатички косултован РСЈ у коме се овај придев дефинише као онај који се односи на информатику. Прео- стала два придева су забележена у РСКЈ и на основу њихових дефини- ција је јасно да су они делимично синонимни, па је тако значење приде- ва информациони онај који се односи на информације, који обавештава, док је придев информативни дефинисан као онај који садржи доста оба- вештења, пун информација, па чак и као информациони, што нас наводи да закључимо да су у питању синоними. Међутим, у продужетку њихо- вих дефиниција се налазе и именице са којима се они најчешће комби- нују, па тако наспрам информационог билтена и информационог уреда стоје информативни чланак и информативни реферат, што ипак гово- ри у прилог чињеници да је њихов одабир рестриктиван. Превођењем реченица из корпуса установљено је да се придев ин- форматички преводи придевом informático и да се при његовом преводу не наилази на потешкоће. Тако нпр. имамо наслов Српска ћирилица у ин- форматичком окружењу који се на шпански преводи као El cirílico serbio en el entorno informático или синтагму информатички рат чији би превод био guerra informática. Придев информациони углавном се преводи пред- лошком синтагмом de (la) información, док се придев информативни пре- води шпанским придевом informativo. У складу са овом констатацијом имамо и следеће примере који илуструју ту тврдњу: Ћирилица и савре- мене информационе технологије (“El cirílico y las tecnologías modernas de la información.”); [...] би у тренутку надолазеће економске кризе створи- ла информациони р

Related Documents