Петак 26. јун 2015.
14 СРБИЈАdopisnicka@politika.rs
Пирот – Групе изморених људи који
полугласно говоре непознатим је-
зик...
of 1

Politika - o azilantima u Austriji, 26. jun 2015.

Tkest o azilantima iz "Politike" objavljen 26. juna 2015. nakon posete Beču u okviru projekta "Medijske posete Evropskoj uniji" - Delegacija EU - British Council
Published on: Mar 4, 2016
Published in: Marketing      
Source: www.slideshare.net


Transcripts - Politika - o azilantima u Austriji, 26. jun 2015.

  • 1. Петак 26. јун 2015. 14 СРБИЈАdopisnicka@politika.rs Пирот – Групе изморених људи који полугласно говоре непознатим је- зиком док стоје са стране стиснути једни уз друге и тако чекају превоз – слика је која се месецима понавља на пиротској аутобуској станици и на сунцу и на киши, и у хладним и у најтоплијим данима. Чини нам се да једино што желе да сазнају јесте ред вожње: када ће бити следећи полазак према северу, како би наставили пут започет још у Авганистану, Сирији, Ираку… Из групе коју смо затекли на ста- ници издваја се један од тих путни- ка и стаје у ред, иза репортера нашег листа. То је малолетни Авганиста- нац, који упркос томе што је једва прерастао дечачко доба једини гово- ри енглески језик, и труди се да бри- неоцелојсвојојгрупи.Признаједасу илегално прешли границу са Бугарс- ком и тако се обрели у Пироту. – Само да некако стигнемо до Београда – прво је што каже, и тек тада нам поверава да има 16 година, и да са друговима ка Немачкој путује већ четири месеца. Поред мало пртљага, у рукама му је парче папира, тренутно најважније на том дугом путовању, па га само на- кратко показује. То је потврда српс- ке полиције да може да путује кроз нашу земљу. – Изгубио сам два брата, а роди- тељи и сестре сакупили су 11.000 до- лара да ме спасу и пошаљу у Немачку, или Аустрију. Не треба да наглаша- вам колико је овај пут тежак, погото- во што нас у земљама кроз које про- лазимо неки одмах повезују са Ал Каидом и људима од којих бежимо. Али, верујем да ћемо успети – нада се наш саговорник. Момак је са својим сапутницима некако успео да се укрца у аутобус за Београд. Било је у возилу и домаћих путника који су негодовали због тога што је мигрантима дозвољено да пу- тују на редовним међуградским ли- нијама. Све то су пратиле и неумес- не шале, а неки су демонстративно стављали марамице преко носа. Али, било је и оних путника који- ма није сметало присуство људи које је мука потерала из земаља у којима су рођени. Шта се касније догодило са миг- рантима, које смо срели на станици и пратили приликом укрцавања у ау- тобус за Београд, као и са хиљадама сличних који су преплавили Србију на путу ка обећаној земљи, вероват- но ћемо тешко сазнати. Можда ће се баш неки од тих ази- ланата настанити у Бечу, као што се то десило Динису, младићу који је по- бегао из Гвинеје Бисао, спасавајући голиживотодтамошњихвласти.При обиласкуаустријскепрестонице,који је,крозпројекат„МедијскепосетеЕв- ропскојунији”,омогућиладелегација Европске комисије и Британског са- вета у Србији, овог момка смо срели иза пулта рецепције социјалног хоте- ла „Маг дас” („Свиђа ми се”). Динис нас је одвео до фоајеа и упоз- нао са менаџером хотела Себастија- ном де Фосом. У фоајеу су нам пока- зали портрете свих азиланата који ту раде. А запослено је око 30 досељени- ка са Блиског истока и Африке раз- личитих националности, подједнако мушкараца и жена. Динис нам прича да је пре десет го- дина путовао бродом до Италије ско- ро три недеље. Потом се, желећи да оде у Немачку, укрцао на воз, али се локомотива покварила у Бечу. – Ту сам и остао, а сад кад имам овај посао не сели ми се даље. Школујем се и хоћу да постанем менаџер овде – каже Динис, који је са још 14.000 до- сељеника у Бечу укључен у пројекат организације Каритас за интеграцију миграната у друштво. Каритас је у овај петогодишњи про- јекат,реновирањаиупошљавањаази- ланата, уложио око 1,5 милиона евра. Марија Пенчић С голим животом преко света Многим мигрантима који пролазе кроз Србију je сан Немачка или Аустрија, верују да ће тамо брзо доћи до посла У Аустрији месечно 6.000 захтева за азил Мигранти у земљама Европске уније на добијање статуса азиланта у просеку чекају скоро десет година. Због великог прилива досељеника са Блиског истока и Африке, Аустрија је пре десетак дана стопирала обраду захтева за азил. Само у другој недељи овог јуна пристигло је 2.000 молби. Од почетка године, како каже портпарол МУП-а Аустрије Карл Хајнц Грундбек, у просеку овој држави месечно пристигне око 6.000 захтева. – Аустрија је тренутно прва на листи жеља миграната у тражењу азила. Имамо велики проблем и потребна нам је и солидарност у земљи, али и подршка других чланица ЕУ. Дневно примимо и до 300 захтева, док неке земље чланице толико добију за годину дана. Решење је да ЕУ помогне што пре – поручује Грундбек. Портрети миграната у бечком хотелу „Пољоопскрби” у Суботици, иако нема ниједног повериоца, блокиран рад због непостојања билатералног споразума о сукцесији између Србије и Хрватске Суботица – Рачун суботичког преду- зећа„Пољоопскрба”блокиралајеАген- цијазаприватизацију22.јуна,иакоова фирма нема ниједног повериоца нити дугове.Блокадајепоследицанедостат- ка билатералног споразума о сукцесији између Србије и Хрватске. Због тога што се дведржавенисудоговориле, директорМаринВидаковић од стечајног судије мора да тражи сагласност да испла- ти зараде за троје запосле- них, рачуне за утрошене ко- муналнеуслуге,алии96.000 динара на име пореза на до- бит коју су остварили у про- шлој години. Када је марта ове године Агенција за приватизацију у Акциони план за окончање приватизације за 188 пре- дузећа, међу оне којима је известан стечај уврстила и „Пољоопскрбу” у овом предузећу били су и изненађе- ни, али и љути. – Од оснивања суботичке пословне јединице 1977. године, никада нисмо били у блокади – истиче Видаковић. – Да би се разумела њихова пословна ситуација, потребно је да вратимо у време бивше Југославије, када је овде хрватско предузеће „Пољоопскрба” формирало пословну јединицу и ку- пило пословни простор од око 160 квадратних метара у центру града, на Тргу Јакаба и Комора. Сараспадомтадашњедржаве,1992. године, суботичка јединица „Пољо- опскрбе” регистрована је као домаће друштвено предузеће, које се и у земљишним књигама води као влас- ник пословног простора. Правни наследници фирме „Пољо- опскрба” у Хрватској су сматрали да пословни простор припада њима, па су поднели тужбу Основном суду у Суботици који им је дао за право, и проценио га на око 80.000 евра. Међутим, Србија се са тим није сло- жила, па и даље траје спор око влас- ништва. То је све условило да су- ботичка „Пољооскрба” не успе да промени статус, већ је остала друшт- вено предузеће. – Покушали смо да иде- мо у приватизацију и 2002. и поново 2008. године, али обапутанасјеодбилаАген- ција за приватизацију, јер је трајао судски спор око имовине. Да бисмо то пре- кинули, са власницима хр- ватскефирмесклопилисмо уговор у којем смо се сагла- сили да њима припада око 60 одсто простора, али ни овај уговор не може да се спроведе пошто не постоји билатерални спо- разум Србије и Хрватске о сукцесији – каже Видаковић. У свом или позајмљеном простору, тек „Пољоопскрба” је добро послова- ла. Прошле године имали су 39 мили- она динара промета, а у државну касу наимеПДВ-ауплатилисучетирими- лиона динара. – Пошто је у јавност изашао списак дасмопредвиђенизастечај,добављачи су зауставили испоруку робе. Морали смодаформирамоновуфирму,одвоји- ли канцеларију, и за њу уплаћујемо за- куп, практично сами себи, што је све непотребанманевар,алинисмоимали другиначинданаставимопословање– каже Видаковић. А. Исаков Фирма позитивна, држава увела стечај ФотоА.Исаков Споран пословни простор у Суботици Марин Видаковић Ћуприја–ТелевизијаЋуприја,укојојјезапослено38рад- ника, јуче је спасeна од ликвидације. Пошто овај медиј Агенцији за приватизацију није доставио процену вред- ности капитала, предлог за ликвидацију требало је да раз- матра Општинско веће. У преговорима са Нинославом Ерићем, пред- седником опш- тине Ћуприја, ћупријске нови- наре је подржала Драгана Чабар- капа, председни- ца Синдиката но- винара Србије. Председник оп- штине прихва- тио је предлог да се одлука о ликвидацији ТВ Ћуприја повуче са данашње сед- нице Општинс- ког већа, али је остао при ставу да о судбини ме- дија треба да одлуче одборници на седници Скупштине која ће бити одржана до 1. јула. – Председник Ерић је прихватио све што смо предло- жили. Договорили смо се да ће Агенцији за приватиза- цију до понедељка бити достављена процена вредности капитала и да ће радницима бити понуђен социјални про- грам по Уредби Владе Србије. Најважније је да фирма пре- живи и да се успостави социјални дијалог како би новина- ри били заштићени – наводи Чабаркапа за „Политику“. Зоран Матић, председник Синдиката ТВ Ћуприја, за- довољан је не само што се одустало од ликвидације, већ и од првобитног списка радника који је требало да оста- ну у фирми. – Договорили смо се да сутра са Општинског већабудеповуче- на одлука о лик- видацији фирме и да се достави документација потребна за при- ватизацију, како бисмо могли да преживимо бар до краја октобра – каже Матић. Председник општине, пак, потврђује да ће бити урађена процена вред- ности капитала, која ће се потом наћи пред одборницима Скупштине оп- штине који ће одлучити да ли су за ликвидацију или при- ватизацију ТВ Ћуприја. – Скупштина ће одлучити шта ће се дешавати са њеним јавним предузећем, јер не могу о томе да одлучујем сам. Општина жели да да отпремнине запосленима који то желе,алиСиндикатновинаранијежелеодадајемишљење о томе – оцењује Ерић за наш лист. З. Глигоријевић Одборници одлучују о судбини ТВ Ћуприја Драгана Чабаркапа са новинарима телевизије у Ћуприји УКРАТКО Румски сабор витезова Рума – У недељу, 28. јуна, у Руми ће би- ти организован Видовдански сабор ср- пских витезова. Ова културно-спорт- ска манифестација почеће тачно у под- не на градском тргу, где ће представ- ници Министарства саобраћаја орга- низовати програм посвећен заштити грађана у саобраћају, пре свега најм- лађих. Припадници специјалног батаљона војне полиције „Кобре“ демонстри- раће своје вештине, а ту ће бити и представници Војске Србије, 204. пука „Миленко Павловић“ из Батајнице, представници САЈ-а, а чланови мото- клуба жандармерије ће провозати де- цу моторима... У спортској хали у Руми од 17 сати биће приређен свечани програм у коме ће се представити 15 клубова и спортских удружења борилачких вештина и спор- това, најмлађи чланови, афирмисани шампиони у борилачким спортовима, ветерани, а биће прилика и за сећање на оне којих нема. Најављено је и учешће ђака Музичке школе „Теодор Тоша Андрејевић“, Градског певачког друштва, КУД-а „Бранко Радичевић“ чији ће чланови извести традиционалне сплетове ига- ра из Србије. Д. Р. Механизација за пољопривреднике Трстеник – Европска унија наставила је јуче да испоручује пољопривредне ма- шине као помоћ домаћинствима у трс- теничкој општини која су претрпела највеће штете након прошлогодишњих мајских поплава. Пољопривредницима су испоручени тракторскафреза,ротационисакупљач сена, тракторски плуг, фреза и сетвос- премач. Помоћ ЕУ пољопривредници- ма Трстеника пристиже од септембра прошле године. Р. С. Крушевачкој гимназији Видовданска награда Крушевац – Одборници Скупштине гра- да одлучили су да јединствену Видов- данску награду добије Гимназија у Кру- шевцу за 150 година успешног рада и за изузетне резултате у области обра- зовања. Плакете града добили су: Фаб- рика мазива за резултате у области производње и извоза, академик проф. др Владан Ђорђевић за рад у области развоја теорије механике флуида, при- вредник Радоица Милосављевић за ре- зултате у области привреде и унап- ређење примарне здравствене зашти- те грађана. Признања ће добитницима бити уруче- на на свечаној седници Скупштине гра- да на Видовдан. Р. С. ФотоЗ.Глигоријевић ФотоМ.Пенчић

Related Documents