Priča o OŠ „Ivan Goran Kovačić“ Ova priĉa poĉinje davne 1920. godine, taĉnije 12. septembra istegodine, kada je otvor...
pa do današnjih dana biti u vrhu gradskih, okruţnih i republiĉkih takmiĉenjai turnira. Dramska sekcija postiţe lep ...
Danas je škola, umesto televizorima, opremljena najsavremenijimraĉunarima i pratećom opremom, muziĉkim ureĊajima... ...
of 3

Priča o oš 1

Istorijat skole
Published on: Mar 4, 2016
Source: www.slideshare.net


Transcripts - Priča o oš 1

  • 1. Priča o OŠ „Ivan Goran Kovačić“ Ova priĉa poĉinje davne 1920. godine, taĉnije 12. septembra istegodine, kada je otvorena četvororazredna osnovna škola u NiškojBanji.Pošto se u to vreme školska zgrada tek gradila, nastava se izvodila uprivatnoj kući Gavrila Radenkovića. U toj istoj kući ţiveo je i prvi uĉitelj saporodicom, Petar- Pera Radenković. Prva školska zgrada završena je 1923. godine.Škola je sagraĊena namestu negdašnje turske dţamije na severoistoĉnom kraju Banje nedaleko odţelezniĉke stanice. Po završetku zgrade podignuta je i lepa ĉesma. Škola jeimala i veliki plac koji je zahvaljujući Ċacima i roditeljima pretvoren u velikipovrtnjak i voćnjak sa malim vinogradom na severnom kraju. Ovo imanjeobraĊivali su, uglavnom, sami uĉenici. Interesantno je da je škola nabavila i prvi radioaparat u selu koji jeizazvao takvo interesovanje da su se u veĉernjim satima okupljali ljudi radizajedniĉkog slušanja radio programa. Posebno mesto u aktivnosti škole i uĉitelja imala je dramska grupakoja je obavezno svake godine, bar dva puta, organizovala priredbe nakojima se najpre prikazivao neki komad a posle toga je bilo veselje uzmuziku i igru. Uĉitelj je imao i neposredni uticaj na popularizaciju lova i ribolovameĊu stanovnicima sela što se ogledalo u dosta velikom broju aktivnihlovaca koji su naroĉito došli do izraţaja kada je u Banji poĉeo ĉešće daboravi kralj Aleksandar I, i sam veliki ljubitelj lova, pa je ĉesto traţio odbanjskih lovaca da mu prave društvo u lovaĉkim izletima i po najkrševitijojokolini, a zauzvrat lovce je obilno ĉašćavao lovaĉkom municijom. Na zadatku narodnog prosvećivanja pre, u toku i posle II svetskog ratasmenjivale su se generacije uĉitelja, a sama zgrada škole više puta je trpelaoštećenja i obnavljana. Konaĉno, 20. 8.1950. godine, škola prerasta uosmogodišnju školu koju su pohaĊali Ċaci iz Koritnjaka, Prve Kutine,Radikine bare, Lazarevog sela, Malĉe, Sićeva, Gornje Vreţine i Niške Banjei zove se „ Deveta osmoljetka“. Zbog nedostatka uĉionica koriste se iprostorije vile „ Ristić“. 20.1.1953. škola dobija novo ime Osmogodišnja škola „StevanSinđelić“.Škola je u ovom periodu radila povremeno u izuzetno teškimuslovima, pa je tako interesantan podatak da se nastava u školskoj 1951/52.godini odvijala u ĉetiri zgrade raĉunajući i staru školsku zgradu. U školi se od 1955. godine osnivaju uĉeniĉke druţine, razne grupe uokviru vannastavnih aktivnosti. Formira se rukometna ekipa koja će od tih
  • 2. pa do današnjih dana biti u vrhu gradskih, okruţnih i republiĉkih takmiĉenjai turnira. Dramska sekcija postiţe lep uspeh na opštinskom takmiĉenjupredstavom „ Car Ćira“, a rad sekcije pomogli su svojim struĉnim radom iglumaĉkim savetima, tada mladi glumci niškog Narodnog pozorišta, RatkoSarić i Ţika Milenković. 24.10.1962.godine škola menja ime u Osnovna škola „Ivan GoranKovačić“. Novu školsku zgradu dobila je i u njoj zapoĉela rad 6.2.1963. godine.Po sećanju tadašnjeg Ċaka doţivljaj nove školske zgrade bio je poseban: „Zamene, kao Ċaka koji je poĉeo školovanje u trošnoj zgradi , ulazak u noveprostorije bio je ravan ĉovekovom osvajanju Meseca. Ĉini mi se da je sveblistalo oko mene. Ĉinilo mi se da smo svi tada hodali na prstima da ne bihodom narušili lepotu toga zdanja. Ĉinilo mi se da su svi uĉenici presrećni.Ĉinilo mi se, takoĊe, da je tih prvih godina svaki uĉenik pazio da se ništa uškoli ne polomi, pokvari, itd.“ Kako su naselja iz kojih su uĉenici dolazili u našu školu neprestanorasla, tako se u školi i tada, kao i u sadašnjoj , javljao problem nedostatkaprostora, pa su redom otvarana isturena odeljenja u Naselju Nikola Tesla,Brzom Brodu i Prvoj Kutini. U novoj školskoj zgradi organizuje se kabinetska nastava. UreĊena jei Ċaĉka-školska kuhinja koja je bila opremljena i za izvoĊenje praktiĉnenastave iz domaćinstva. Formiraju se odeljenjske i razredne zajednice uĉenika i razvijatakmiĉarski duh. Odeljenjske zajednice se takmiĉe. Uĉionice se punecvećem, zidovi ukrašavaju likovnim radovima uĉenika... Škola se prijavljuje za takmiĉenja u nauĉnim, sportskim i drugimoblastima. 1964/65. godine odrţana je „ Olimpijada znanja“ na kojoj su uĉeniciove škole osvojili najviše poena iz oblasti kulturno-zabavnog ţivota, anajmanje iz znanja. 1968/69. školske godine škola je dobila razglasnu stanicu. Naodmorima se sluša muzika. Na kraju drugog ĉasa uĉenici se obaveštavaju ovaţnim dogaĊajima. Roditeljima se na poĉetku roditeljskog sastankaobavezno obraća direktor škole. Poĉinje saradnja sa školskim programom Televizije Beograd.Sastavljena je komisija za praćenje Školskog TV programa. Kada je 1971.Elektronska industrija poklonila 13 crno-belih televizora, u školi je zapoĉeloeksperimentalno praćenje Školskog programa JRT, sa ciljem uvoĊenja TVprograma u sve škole u Srbiji. Zbog toga se u školu uveo „ televizijski ĉas“koji je trajao 30 minuta.
  • 3. Danas je škola, umesto televizorima, opremljena najsavremenijimraĉunarima i pratećom opremom, muziĉkim ureĊajima... Gotovo da nije bilo godine, ni takmiĉenja u kome škola nije uzelauĉešća i sa koga nije donela neko priznanje. Najzapaţeniji su uspesi Ċaka, sada penzionisane, nastavnice likovnogVere Dević ĉiji su radovi nagraĊivani i izlagani ne samo u Srbiji već i uinostranstvu (Nemaĉka, Rusija, Ĉehoslovaĉka i Poljska). Tradiciju uspeha u inostranstvu nastavio je i njen sin, sadašnjinastavnik likovnog, Dejan Dević, koji je sa ekipom Ċaka osvojio trećunagradu na meĊunarodnom takmiĉenju Siemens Join multimedia 2004. Nezaboravni su i uspesi rukometne ţenske ekipe, šahovske sekcije,odbojkaške muške ekipe, hora, kao i pojedinaĉni uspesi Ċaka natakmiĉenjima iz raznih oblasti: srpskog jezika, matematike, fizike, stranihjezika... Kroz školu je prošlo ko zna koliko hiljada uĉenika. MeĊu njima jemnogo onih koji su otišavši iz škole dostigli vrhove: ima svetskih prvaka,poznatih glumaca i pesnika, slikara i muziĉara, inţinjera,i doktora, i doktoranauka, vrsnih lekara, majstora, vozaĉa, biznismena ...a ima i onih koji su seu nju vratili. Osnovna škola u Niškoj Banji prolazila je kroz iskušenja razliĉitihvremena i odnosa, kroz ratne strahote i siromaštva poratno, ţivela više usiromaštvu nego u blagostanju, ali je uvek, nekad manje nekad više, uspešnoizvršavala svoju vaspitno-obrazovnu funkciju. Za više informacija proĉitajte monografiju Mirjane Radivojević„Osnovna škola u Niškoj Banji“ (Moţete je naći u školskoj biblioteci).

Related Documents