Матурски рад из социологије
на тему:
Наркоманија и њене социјалне
последице
Ученица:
Снежана Петровић,IV1
Ментор:
Зоран Ма...
САДРЖАЈ:
-1.Увод.....................................................................................................3
-2....
1.УВОД
Наркоманија, реч грчког порекла и означава по дефиницији страст за уживањем у опојним
дрогама, а наркоман је самим ...
стручњацима у дугим и упорним покушајима да научно објасне људско
искуство са дрогама од древних времена па до данас. У ра...
младих “интелектуалаца” са широком сфером интересовања, али без
снаге за акцију или јасних идеја водиља у животу, једино ш...
МАРИХУАНА И ХАШИШ
Изазивају физичко и психичко опуштање али и
промене расположења. Спољни знакови су
црвенило очију, рашир...
Након првих узимања, особа више дана након тога сабира утиске,
процењује да ли јој "доживљај" одговара или не. Најчешће по...
рехабилитације, њихова помоћ је веома драгоцена.
4.2. ЛИЧНОСТ
Нико није заштићен од тога да постане наркоман. Не постаје з...
шарене кошуље бизарних кројева. Девојке су поред већ наведених
детаља неуредности и запуштености, носиле дуге шарене хаљин...
5. РАЗВОЈ И ДИМЕНЗИЈЕ
Према подацима Уједињених Нација, око 180 милиона људи на свету
конзумира дроге, Канабис - око 144 м...
интравенским убодима или бројем ушмркавања дроге. Уколико је у
стању да се набави квалитетан хероин и направи добар раство...
ленчарења, испразних квазиинтелектуалних надметања и бескорисног
траћења времена. Наркоманска група није хијерархијски сло...
заједнице и живљењем у њој, као ни осећање дужности и жеља за
престижем. Осећање припадности наркоманској субкултури произ...
различите репресивне мере у својој режији, које готово увек имају
супротан ефекат од очекиваног. Дете одговара контраагрес...
слабе оцене. Некада амбициозни ученици сада се све мање узбуђују
када добију слабу оцену. Све чешће почињу да изостају са ...
за дрогу у било ком виду, нити одобрава њихово уживање.
2. Један део савремених адолесцената показује интересовање за млад...
Наркомане почетком
седамдесетих година у
нашој земљи
фасцинирале су перле,
прапорци, заслепљујућа
светлост ватромета и
буч...
музика. Масовна окупљања на рок концертима, под ведрим небом или
у затвореним просторима који могу да приме велики број пу...
Међутим, то не значи да су сви наркомани без изузетка неспремни за
војску. У циљу детаљног разврставања унутар групе нарко...
15. ДРОГА И ЗАКОН
Поседовање и уживање опојних
дрога није кажњиво дело. Међутим,
то оне који је поседују и уживају не
амне...
стручних лица док ће моћи и да се посаветују са њима по свим питањима.
Према овоме се види да у свету постоје разни покуша...
Једино извесно и несумњиво је да је дрога, небитно којој групи
припадала, и иза ког се имена крила највеће зло савременог ...
Чачак, 2006.
• " НАРКОМАНИЈА " - Семинарски рад из Социологије
• ИНТЕРНЕТ:
- http://blog.b92.net
- http://www.svedok.co.yu...
of 23

Narkomanija i njene socijalne posledice- maturski rad

maturski rad na temu: Narkomanija i njene socijalne posledice
Published on: Mar 3, 2016
Published in: Education      
Source: www.slideshare.net


Transcripts - Narkomanija i njene socijalne posledice- maturski rad

  • 1. Матурски рад из социологије на тему: Наркоманија и њене социјалне последице Ученица: Снежана Петровић,IV1 Ментор: Зоран Маринковић,проф. Гимназија Вук Караџић Трстеник Мај,2014 год.
  • 2. САДРЖАЈ: -1.Увод.....................................................................................................3 -2.Појам и време настанка.....................................................................4 -3.Врсте дрога.........................................................................................5 -Амфетамини.....................................................................5 -Барбитурати......................................................................5 -Марихуана и хашиш........................................................6 -Кокаин .............................................................................6 -Опијати ............................................................................6 -Психоделицне дроге........................................................6 -Лепкови,средства за чишћење и средства са испарењима................................................6 -4.Најчешћи разлози (узроци)узимања дроге.......................................7 -4.1.Средина .......................................................................7 -4.2.Личност........................................................................8 -4.3.Дрога............................................................................9 -5.Развој и димензије.............................................................................10 -6.Однос човек-дрога.............................................................................10 -7.Наркоманска група............................................................................11 -8.Социјална изолација..........................................................................12 -9.Породица и наркоманија...................................................................13 -9.1.Прва реакција деце на сазнање родитеља да им дете узима дрогу....................................................13 -9.2.Реакција родитеља на сазнање да им деца узимају дрогу....................................................................14 -10.Проблеми са школом ......................................................................15 -10.1.Однос школе према наркоманима..........................15 -11.Ставови адолесцената према дроги................................................16 -12.Проблеми на послу...........................................................................16 -13.Дроге и рок музика ..........................................................................17 -14.Наркоманија и војни колектив........................................................18 -15.Дрога и закон....................................................................................20 -16.Превенција........................................................................................20 -Закључак................................................................................................22 2
  • 3. 1.УВОД Наркоманија, реч грчког порекла и означава по дефиницији страст за уживањем у опојним дрогама, а наркоман је самим тим онај ко дрогу ужива. Међутим, дефиниција наркоманије као "страсти за уживањем" у дрогама је давно превазиђена, јер је наркоманија еволуирајући попримила много шире димензије и прерасла опсег обичне страсти, и развијајући се, на негативну страну по људе постала обележје једне целе културе и једног новог принципа и начина живота, постала болест. Постала је тренд, одговор на свакодневну монотоност или дисфункционалност друштва у коме живимо, инат према свему што је нормално и разумно, улазница у друштво, начин да се прекрати време или неистражено пространство без којег се живот не сматра комплетним. Некада је "контролисана" наркоманија тј. она која се кретала у обиму одређених култура као саставни део њихових ритуала, била нормална појава и није имала погрдни призвук нити у називу ни у самој својој бити. Међутим човек је, као најинтелигентније биће на планети, нашао начин да зарад сопствене користи и сталне потребе за брзим и ефикасним задовољењем чула развије појам наркоманије до огромних размера, притом уништавајући животе милиона зарад свог још већег богаћења. Продаја, тј. диловање дроге је у данашње време бизнис на коме се згрћу богатства, развијају државе и подижу мала краљевства на приватним поседима широм света, а уживање истих је појава која од нормалних људи прави слој на самој доњој маргини друштва, растура породице и убија нажалост стотине хиљада, па можда чак и милионе годишње. Данас се дрога, осим на неким местима где се задржала као неизбежан део културе или паганских ритуала (Боливија, Перу, Камбоџа, Мексико, Турска, поједине афричке земље итд.) узима из много разлога. Најосновнији од њих су, као сто је већ наведено: тренд, потреба за проналажењем себе унутар себе што је посебно изражено код адолесцената као једна од фаза у кризи идентитета, потреба за лакшим проналажењем себе унутар средине, што је опет карактеристично за адолесценте чије је психичко стање у том периоду живота веома крхко и компликовано, и који теже ка томе да се по сваку цену уклопе у неку већу и самим тиме стабилнију средину; инат и бунт против света, поистовећивање са лажним идолима и онај најопаснији фактор од свих човекових најпревртљивијих особина која је кроз историју била извор највећег успеха и најгорих пропасти – радозналост.Готово је немогуће допрети до свих оних који су у контакту са дрогом. С обзиром на чињеницу да ју је масовна производња учинила невероватно јефтином, дрога и самим тиме наркоманија је постала глобална појава. Она није више разонода најбогатијих, већ и "богатство сиромашних". 2. ПОЈАМ И ВРЕМЕ НАСТАНКА Наркоманија је зависност од дрога. Ова, наизглед једноставна дефиниција је резултат многих главобоља, расправа и неспоразума међу 3
  • 4. стручњацима у дугим и упорним покушајима да научно објасне људско искуство са дрогама од древних времена па до данас. У различитим деловима света и искуства су била различита. Владимир Худолин 1987. ову врсту зависности дефинише као прекомерно, редовно уживање дроге, због чега наступа зависност. Тамо где се алкохол традиционално користио као средство за опуштање и брзо постизање задовољства, дрога се најчешће није користила. У другим деловима света, посебно у оним у којима су биљке из којих се добијају дроге биле “домаће културе” и узгајале се као код нас шљива или пшеница, људи су користили дроге да би се веселили, да би издржали напоран рад на пољима или када би изводили религиозне ритуале. Такође су знали да користе дроге и у самоубилачке сврхе када би скрхани болешћу и неиздрживим боловима дрогу узимали да све то прекрате. Када се ствари тако посматрају онда би тешко могли рећи да је дрога “чисто” урбани или модерни феномен – напротив, она постоји вековима.Реч дрога, у изворном облику означава непрерађени лек или сваку материју (биљну, животињску или минералну) која може служити за прављење лекова. Реч “дрога” у свакодневном говору најчешће везујемо за злоупотребу дрога или зависност од дрога. Дрогом се сматра свака супстанца или материја која својим уношењем у организам мења једну или више његових функција (физиолошке – рад унутрашњих органа или система; психичке – свест, мишљење, опажање, понашање…). Материје које имају својства дроге могу бити природне и вештачке. Стари Грци су знали преко 500 биљних, минералних и животињских дрога. У многим древним културама и данас, дрога се користи као лек, као средство којим се достизало мистично искуство, врхунски доживљаји и увиди, пророчке визије најчешће код Индијанаца, Тибетанаца, Шамана и Јогина. У неким земљама Далеког и Блиског истока дроге су се традиционално користиле на исти начин као што се у Европи користио алкохол. Посебно у току религиозних ритулала да би се постигла стања измењене свести за које се веровало да приближавају божанствима. Тешко је одредити тачно време настанка дрога. Још у сумерским таблицама постоје записи о одређеним супстанцама које када се уносе у организам мењају свест људи. У гробницама фараона, у пећинама Перуа, бивше цивилизације Инка, нађене су куглице опијума, а на каменим зидовима пронађена је урезана биљка конопље, касније идентификована као Канабис. Код нас први наркомани појавили су се у Београду 1965. године. У тој групи било је четири - пет ученика и неколико студента. Сви су се познавали неколико година пре узимања дроге и углавном их је везивала заједничка љубав према Битлсима и Ролингстоунсима, или сличне идеје о животу. Заједнички су читали Сузукија, Фрома и Лао Цеа. Волели су сатима да медитирају уз музику или да, подстакнути Хесеом, размишљају о путу на исток. Једном речју, то је била група 4
  • 5. младих “интелектуалаца” са широком сфером интересовања, али без снаге за акцију или јасних идеја водиља у животу, једино што су желели била је нека жудња за променом у једноличном животу. У то време враћа се неколико младића из иностранства који причају о свом искуству са дрогом, али који је не доносе, нити отворено не наговарају остале да их следе. Ипак, ове приче не остају без одјека у душама оних који их слушају. Прва дрога у Београду, са којом је започета епидемија наркоманије, заправо и није била дрога у класичном смислу. Радило се о прелудину, познатом по психостимулативним својствима, а који се користи у медицини као средство за смањење апетита, у лечењу гојазности. Пошто у то време прелудин није био означен као дрога, могао је да се слободно купује у апотекама. Због својих стимулативних својстава, прелудин постаје веома популаран међу београдским наркоманима. Корисници ове дроге имали су утисак да лебде, били су слободнији у опхођењу са другима, били су стално у покрету,... Овај доживљај је био крајње примамљив за особе које су до тада испољавале пасивност и одсуство било каквих иницијатива, а и узимање прелудина није било под ударом власти, па није било бојазни од законских казни. Из године у годину су се појављивале новије дроге и све већи број корисника истих. 3. ВРСТЕ ДРОГА АМФЕТАМИНИ Убрзавају физичке и душевне процесе и изазивају осећај узбуђења и вишка енергије. Као спољни знакови јављају се мршављење, ширење зеница, несаница, дрхтавица… Последица дуготрајног конзумирања су параноја и насилништво. БАРБИТУРАТИ Изазивају јаку летаргију и поспаност. Спољни симптоми су нејасан и сметен говор, недостатак физичке координације и равнотеже. Дуготрајно конзумирање барбитурата има последицу поремећаја спавања тзв. “двоструки вид”.У комбинацији са алкохолом конзумирање може бити смртоносно. 5
  • 6. МАРИХУАНА И ХАШИШ Изазивају физичко и психичко опуштање али и промене расположења. Спољни знакови су црвенило очију, раширене зенице, некоординираност покрета, летаргију и повремене мучнине. Дуготрајно коришћење води ка физичким и психичким оштећењима. КОКАИН Стимулише живчани систем, појачава чула и понекад доводи до халуцинација. Спољни симптоми су раширене зенице, дрхтавица, халуцинације и несаница. Као последице дугог конзумирања јављају се оштећења слузокоже носа, свраба и појава отворених рана. ОПИЈАТИ (опијум, морфијум, хероин, метадон и петидин) Смањују физички и психички бол, изазивају привремену еуфорију. Спољни симптоми су мршављење, летаргија, промена расположења, знојење, нејасан говор, бол у очима и бледило. Јавља се губитак апетита, неухрањеност и осетљивост на инфекције. Превелика доза изазива смрт. ПСИХОДЕЛИЧНЕ ДРОГЕ (ЛСД, мескалин) Делују непредвидљиво. Изазивају халуцинације које могу бити угодне али и застрашујуће. Видљиви знакови су раширене зенице, знојење, дрхтање, грозница, промене понашања. Узимање ЛСД-а и мескалина за последицу може имати неодговорно понашање. Иако спорије изазивају зависност једна доза може изазвати озбиљне психичке поремећаје. ЛЕПКОВИ, СРЕДСТВА ЗА ЧИШЋЕЊЕ И СРЕДСТВА СА ИСПАРЕЊИМА Изазивају халуцинације, вртоглавицу, еуфорију, а понекада и несвестицу. Спољни симптоми су црвенило у лицу, ширење зеница. Конзумирање може бити изузетно штетно по мозак, јетру и бубреге, а постоји опасност од гушења. 4. НАЈЧЕШЋИ РАЗЛОЗИ (УЗРОЦИ) УЗИМАЊА ДРОГЕ Најчешћи разлози узимања дроге, нарочито када су млади у питању, су радозналост, доколица, начин да се буде "ин", да се одрасте, да се припада и буде прихваћен, да се избегну проблеми ... То је донекле и у складу са узрастом ових малолетних особа, богатих маштом али не и животним искуством. Они некритично и без икаквих претходних знања, улећу у ову авантуру, пуним срцем али празном главом. Дакле, постоји људска тежња да се надиђе стварност, да се нестане у "ништа" или да се доживи свемоћ спајања са Богом и природом, све у циљу бежања од стварности. 6
  • 7. Након првих узимања, особа више дана након тога сабира утиске, процењује да ли јој "доживљај" одговара или не. Најчешће почиње лепо и са безброј дивних осећања, заводљиво и опчињавајуће, и готово увек се лоше заврши. Дрога временом подмукло покрива душевно и физичко здравље, тако да особа улази у стање психичке, физичке или и психичке и физичке зависности. Пошто многи хронични уживаоци дрога донекле знају шта их очекује у ближој или даљој будућности, на основу туђих и делимично својих искустава, могу да зажеле да поново пробају дрогу или да донесу одлуку да то више никада не чине. Међутим, чар забрањеног је неодољиво привлачна, и након извесног времена особа добија жељу да поново проба дрогу, "али овог пута заиста последњи пут и никад више".Интересантне су неке студије које се односе на покушај објашњавања разлога долажења у стање зависности од дрога код једне веће групе испитаника: највећи број је изјавио да то чини из радозналости (61,33%), затим "под утицајем других" (33,33%) и да би побегли у мање трауматске "реалности" (2%).Погрешно је разлоге налазити искључиво у личности или, са друге стране друштва, разлоге увек посматрамо у троуглу: СРЕДИНА - ЛИЧНОСТ - ДРОГА. 4.1. СРЕДИНА Средина у којој је личност одрастала, развија се и у којој живи, је снажан фактор који утиче на узимање дроге. Породица има веома важну улогу, односи и комуникација у породици који се често прекидају, конфликтни су, манипулативни, лажни. Родитељи често немају времена за своју децу, чиме су деца незадовољна. Блум и сарадници описују нека негативна својства породица чија се деца дрогирају: одсуство ауторитета, непродуктивне комуникације и истицање личних циљева. Сходно томе, деца утеху траже ван својих породица.Веома велики утицај на дрогу има и школа. Предавања која се одржавају у оним школама где је дрога увелико узела маха су од велике користи. Школа се залаже за то да се најпре информишу наставници, родитељи, па затим ученици. На тај начин школа је постала активан учесник у ланцу превентивних активности, а не само пасивни рецептор. У кругу вршњака развијају се односи привржености, прихватања, солидарности, али се ти односи стварају само око једног мотива - дроге. Зимберг је показао да млади према вршњацима остварују однос поверења, разумевања и попуштања. Са тема о дрогама спонтано се прелази на суштинске проблеме младих, као осећај отуђености у безосећајном и непријатељском свету. "Нормални" вршњаци не одбацују увек наркомане. Они могу са много упорности, снаге, љубави и стрпљења и помоћи друговима да се излече од те опаке болести зависности. У групу "нормалних" вршњака спадају здрави вршњаци који имају веома снажан утицај на мотивацију за лечење оболелих пацијената. Нарочито у фази 7
  • 8. рехабилитације, њихова помоћ је веома драгоцена. 4.2. ЛИЧНОСТ Нико није заштићен од тога да постане наркоман. Не постаје зависник ко то хоће. Ту постоје неке дубоке и примарне промене у организацији личности које утичу да личност дрогу открије као средство да смањи или потпуно елиминише напетост, стрепњу, незадовољство, депресију, који су саставни део живота. Оне друге промене настају због утицаја дроге на нервни систем и они ремете социјално функционисање - односе са породицом, вршњацима, партнерима, циљевима. Но, како у животу не успевају да реше све те проблеме, бар не на начин који би их задовољио, траже алтернативне путеве, тј. траже лек. "Погрешно изабран лек" постаје за ту личност дрога или опојно средство које путем навике води до сталног узимања дроге. Већ на самом почетку наркоманије, упадљиве промене се запажају у сфери расположења. Основно расположење карактеришу осцилације, које могу ићи од стања усхићености до дубоко депресивних епизода. Долази до одсуства самоконтроле, наглих скокова и падова расположења. Особа се често повлачи у осаму својих соба, а избегава било какав контакт са друштвом, а нарочито са родитељима. За наркомане је карактеристична и инверзија сна и будног стања. Они обично дању спавају, а ноћу су активни. "Иду у живот" пред поноћ, када остали људи иду на починак. Време изласка најчешће проводе у кафићима или приватним становима. Они тада, изоловани од осталог света имају потпуну слободу за своје активности. Искоришћавају је тако што пуше "траву", договарају се око набавке дроге, припремају дрогу за конзумирање, и за сам чин конзумирања. Најчешће "урађени" враћају се кући у ране јутарње часове и лежу у кревет. Буде се касно, око поднева, обично мрзовољни, често ненаспавани и незаинтересовани за било какву активност. Први знак карактеристичан за измењеност личности је склоност ка лагању. Наркоман почиње да лаже у свим приликама и ситуацијама, са разлозима и без разлога. Лаже родитеље, пријатеље, наставнике, лекаре, представнике закона,... После извесног времена наркоман и сам почиње да верује у своје лажи. Наркомани седамдесетих година у нашој средини покушавали су да опонашају хипике и хипи стил живота, у чему су успевали и због чега су били упадљиви. Мушкарци су носили дугу косу, често и браду. Били су посебно неуредни и запуштени. Коса им је била са типичним масним праменовима, опуштена или везана у перчин, а нокти дуги и нечисти. Само мали број је водио рачуна о елементарним хигијенским навикама. Носили су везане траке око главе. Били су одевени у 8
  • 9. шарене кошуље бизарних кројева. Девојке су поред већ наведених детаља неуредности и запуштености, носиле дуге шарене хаљине. И девојке и мушкарци били су украшени перлама, минђушама, и бројним наруквицама. Последњих 10 - 15 година наркомани се одевају тако што се не разликују од "нормалног" човека и не упадају у очи обичном пролазнику. Прихватили су моду уграђивања металног накита у кожу тела (пирсинг). Прихватили су и моду тетоважа.Наркоманија доводи до формирања "негативног" идентитета личности. Деца која су дотле била послушна, лепо васпитана, поштовала старије и особе од ауторитета, била одговорна према кућним и другим обавезама, која су водила рачуна о одевању и хигијенским навикама, показивала различите здраве афинитете интересовања, била дружељубива, заинтересована за игру и спорт, разне облике здравог физичког надметања, или интелектуалног надигравања, имала добар апетит и здрав сан и напредовала у свом психофизичком развоју, придржавала се породичних правила игре, са првим својим контактом са дрогом, почињу да постепено заказују на готово свим напред наведеним плановима, неким брже, неким спорије, али са развојем зависности, промена у понашању почињу да бивају све уочљивије. Истовремено, са променама у понашању почињу да се уочавају и први знаци физичког пропадања услед губитка апетита и токсичких ефеката дроге: пад телесне тежине, бледо лице, упали образи, промене на кожи лица, мутан поглед и тамни подочњаци, пад физичке кондиције, појачана физичка заморљивост,... 4.3. ДРОГА Било да води порекло од француске речи drogue - лек, арија, или енглеске речи drug - опојно средство, дрога као колоквијалан појам, користи се да означи хемијску супстанцу, која унета у организам мења једну или више његових функција. (физиолошке - рад унутрашњих органа и система, и психичке - свест, мишљење, опажање, понашање...). Сви лекови су дроге које се користе да би ублажили сметње различитих врста, да би отклонили симптоме различитих обољења (болови, поремећај спавања, претерана напетост и сл.) али нису све дроге лекови, тако да не значи да сви морају да постану наркомани. Након понављања употребе, дрога доводи до психичке и физичке зависности. 9
  • 10. 5. РАЗВОЈ И ДИМЕНЗИЈЕ Према подацима Уједињених Нација, око 180 милиона људи на свету конзумира дроге, Канабис - око 144 милиона људи, амфетаминске стимулансе - око 20 милиона, Кокаин - око 14 милиона и опијате - око 13,5 милиона од којих 9 милиона конзумира најраспострањенију и најопаснију дрогу – хероин.Иако се у свету дрогира око 180 милиона људи, број земаља у којима се производе ове супстанце никада није био мањи него у овом веку, а главне земље су и даље Авганистан, Мианмар и Колумбија. Само Авганистан и Мианмар остварују око 90 % укупне илегалне производње опијума док је Колумбија сама одговорна за две трећине производње листова коке.У Сједињеним Америчким Државама скоро 15 милиона људи старијих од 12 година конзумира опојне дроге а 2004. године је ухапшено око 1,5 милиона људи због неовлашћеног конзумирања, продаје и стављања у промет опојних дрога. У Србији и Црној Гори има око 100.000 наркомана, што није мали број обзиром на број становника. Еволуција злоупотребе психоактивних дрога имала је карактеристичне фазе: 1. фаза 1951 до 1980 бројала је 20.000.000 зависника (100%) 2. фаза 1981 до 1990. бројала је 58.000.000 зависника (290%) и 3. фаза 1991 до 2005. бројала је 200.000.000 зависника (1000%) 6. ОДНОС ЧОВЕК-ДРОГА Процес навикавања на дрогу и другачији начин живота одвија се постепено у току више недеља, месеци, па чак и година, зато је тешко поставити неке прецизније границе приликом дефинисања када је неко постао наркоман. Без обзира на почетак узимања дроге, онога дана када се успостави зависност, наркоман из основа мења свој дотадашњи начин живота. Дрога постаје једина ствар на свету која може да му пружи задовољство када он то зажели. Породица, пријатељи, посао, интелектуалне и духовне преокупације, сексуалне жеље, храна и здравље - све је то у другом плану. Сви наркомани - без обзира где раде, где живе, колико имају новца или колико су интелигентни, живе на индентичан начин. Прва помисао при буђењу односи се на дрогу - где и како је набавити. Нема те жртве која се не би поднела, само да се до дроге дође. Наркомани током времена постају неосетљиви на друге врсте задовољстава. Сви дани једног наркомана су исти. За хроничног опиомана (хероиномана) дан је обележен 10
  • 11. интравенским убодима или бројем ушмркавања дроге. Уколико је у стању да се набави квалитетан хероин и направи добар раствор за убризгавање, дан му је садржајан и краће траје. Када нема хероина или на њега дуго чека, дан ће му се одужити као недеља или месец. Ако нема хероина, из страха од кризе прогутаће или убризгати у вену све до чега дође. Најчешће су то тродон, бенседин, кодеин или неко средство за успављивање (веће дозе бенседина, флормидала, флуразепама). Неки ублажују симптоме кризе пушењем хашиша или пијући већу количину жестоког пића помешаног са разним седативима. Када не нађу ништа од свега тога, спремни су да се боду празним шприцевима, или да ваде крв из једне вене и да је убризгавају у другу вену. Овакав варијетет наркоманије, где се одређено задовољство постиже кроз бол изазван иглом, међу уживаоцима дроге назива се игломанија и увек говори за тежи поремећај личности. 7. НАРКОМАНСКА ГРУПА Везе једног хроничног и зависног наркомана са друштвеном заједницом углавном се своде на контакте са особама које се налазе у истом проблему. По својој психичкој структури наркоман спада у личности које показују врло ниску толеранцију на бол и емоционални стрес. Када није у ближем контакту са истомишљеницима и пријатељима, губи осећање привидне сигурности, а спољна фасада се лако руши. Због свог дефектног социјалног развоја најчешће покушава да избегне било коју врсту социјалне одговорности, због чега постаје непријатељски расположен и неповерљив према онима које сматра за део легитимног света, а који доживљава као угрожавајући. Зато је удруживање наркомана са групом истомишљеника једна од његових реалних социјалних потреба. Из тих разлога савремени наркомани ретко уживају дрогу изоловани. Највећи број наркомана живи свој живот у оквиру мањих неформалних група, вечерњих скупова по становима или се повремено срећу у већем броју на рок концертима или рејв хепенинзима, тако да је наркоманска група у суштини једно од најзначајнијих обележја модерне наркоманије. Наркомани су у већем броју случајева веч преморбидно обележени и несигурни као појединци, принуђени да се сакупљају и сигурност стичу кроз групни идентитет. Није искључено да наркоманска група носи у себи заиста и елементе једног неуспелог покушаја социјално несигурних и емоционално незрелих личности да нађу своје место под сунцем. Мотиви сакупљања очигледно нису здрави, везе унутар групе су лабаве, али упркос свему томе наркоманска група егзистира, поготову када се осети угрожена споља. Чланови наркоманске групе повезани су делом због снабдевања дрогама, а делом због заједничког начина живота, колективног узимања дрога, 11
  • 12. ленчарења, испразних квазиинтелектуалних надметања и бескорисног траћења времена. Наркоманска група није хијерархијски слојевита и у њој сви чланови имају иста права и истовремено сви су без обавеза. Поштују појам слободе. Понекад групи може да се наметне снагом своје личности једна особа, коју тада сви доживљавају као духовног и идејног вођу и безрезервно је слушају, верујући да је она инкарнација свих њихових потреба. У таквим случајевима група дела по упутствима лидера и слепо се покорава његовим наређењима, чак и када нису у сагласности са њиховим ранијим моралним и етичким нормама У групи траже неспутане сензуалне доживљаје. Но, како их изазивају помоћу дроге, сензуалност се искривљује и најчешће јавља у изопаченој форми. Наркоманска група не мора увек да буде мирољубива. Адолесцентна наркоманска група уместо да призна отворено своју тежњу за слободом, љубављу и одбацивањем компромиса према обавезама, може да реагује у виду исказивања мржње, гнева или отворено агресивног понашања. Своју агресивност не испољавају увек отворено, већ маскираним или симболичним обликом понашања, као, на пример, кроз одевање које је крајње неконвенционално, упадљиво и изазовно. Овакво понашање само је наставак неразумевања и даљег заоштравања односа измеду наркомана и њихових породица, које је започело још пре узимања дроге. Став друштва према дроги још више продубљује јаз између заједнице и адолесцентних наркомана, јер је заснован на предрасудама, страху, традиције и моћи, а не на научним и логички оправданим разлозима. Бранећи себе, друштво заправо одбацује један свој сегмент који је оболео, а у чијем оболевању и само има значајан удео. Не желећи да призна кривицу, одлучује се за лакшу и једноставнију солуцију - одбацивање. Ту негде лежи основни узрок за настанак наркоманије и њено тешко лечење. 8. СОЦИЈАЛНА ИЗОЛАЦИЈА Процес социјализације заустављен је, или успорен онога тренутка када се успостави зависност. Слаба и површна социјализација онемогућава стварање приснијих контаката са личностима изван наркоманске субкултуре. Наркоман има поверења само у наркомане, па чак и онда када се овај огреши о њега, што говори о отежаном коришћењу социјалних искустава. Према свим осталим особама, које наркомани у свом жаргону називају "the straight persons" (енг. исправне особе), имају подозрив став који понекад може да иде чак до параноидне одбојности. На овај начин наркомани живе у социјалној изолацији, у оквиру своје субкултуре, или као изоловани појединци. Своју социјалну неприлагоденост могу да испољавају кроз дефанзивне облике понашања, или кроз импулсивност и отворену агресују. У наркоманској субкултури готово да не постоји потреба за одржавањем 12
  • 13. заједнице и живљењем у њој, као ни осећање дужности и жеља за престижем. Осећање припадности наркоманској субкултури произилази из потребе да се припада неком без обавеза, са неограниченом слободом понашања у оквиру групе, као и из потребе да се уз неформално чланство набавља дрога кад год то постане неопходно. Чврста повезаност унутар групе не постоји. Јасне идеолошке концепције, такоде, не постоје. Група се понаша у складу са тренутном ситуацијом и потребама. Размишљања и закључивања зависе од актуелних расположења и врсте дроге. 9. ПОРОДИЦА И НАРКОМАНИЈА 9.1. ПРВА РЕАКЦИЈА ДЕЦЕ НА САЗНАЊЕ РОДИТЕЉА ДА ИМ ДЕТЕ УЗИМА ДРОГУ Уколико родитељи открију неки карактеристичан компромитујући материјал у кући, као, на пример, шприц, иглу, смотуљак вате, лимунтус, мрки прах у станиолској фолији, искривљену нагорелу кашику, папир за цигарете са натписом Ризла, измрвљено зелено лишће замотано у провидан папир од кутије за цигарете и сл., или открију у купатилу на пешкиру или на поду крваве мрље, деца изненађено одговарају, у почетку, да немају појма како се то нашло у кући. Понекад кажу да је то прибор из неког бившег времена, на који су одавно заборавили, или да припада неком њиховом другу који их је замолио да шприц или пакетић дроге за неко време остави код њих на чување. Ипак, врло често, притешњени необоривим доказима, признају да то припада њима али у почетку још увек су они ти који се осећају повређени и нападају родитеље, са готово типичном заменом теза - с којим правом они упадају у њихове собе и претурају по њиховим креветима и личним стварима. Притом испољавају у значајној мери изражену некритичност. Ово откриће често представља преломну тачку у развоју наркоманије детета и његово прво, истина невољно, признање да је у невољи и посредан вапај за помоћ. Ово представља најтежи тренутак, како за родитеље тако и за самог наркомана. 9.2. РЕАКЦИЈА РОДИТЕЉА НА САЗНАЊЕ ДА ИМ ДЕЦА УЗИМАЈУ ДРОГУ Сазнање родитеља и признање детета веома су болни али истовремено имају и своју добру страну , јер више нема неизвесности. Дете се ослободило своје тајне и мучних тренутака претварања и лагања, а родитељи са признањем свог детета, ма колико им оно тешко пало, сада без већих дилема знају на чему су и шта треба даље да чине. Без обзира на њихов степен познавања или непознавања суштине ове болести, први пут заузимају активнији став, који може бити погрешан или исправан. Неки, не схватајући праву природу болести свог детета, гледају на њихово понашање као на порок, безобразлук или издају породице, и преферирају 13
  • 14. различите репресивне мере у својој режији, које готово увек имају супротан ефекат од очекиваног. Дете одговара контраагресијом или бекством из куће и још већим везивањем за дрогу и наркоманску групу. Постоји тип родитеља, посебно међу очевима, који одбацују дете или заузимају став да оно мора само да реши свој проблем, јер га је само и направило. Има и родитеља који показују велико разумевање за болест свог детета и не само да га не одбацују, већ се труде да покажу пуно разумевања за невоље у које је упало и да му понуде сваку врсту помоћи, пре свега, у виду моралне подршке, а затим да потраже помоћ од стране лекара и да се активно укључе у дуготрајни процес лечења и рехабилитације. Од става родитеља и познавања свога детета као и правилног схватања проблема наркоманије, зависи крајњи исход па и судбина детета које се налази у проблему наркоманије. Родитељи који на наркоманију не гледају као на порок већ као на озбиљну болест, имају веће шансе да помогну своме детету.Након што се истина открије и дође до признања, већи део наркомана се декларативно опредељује за лечење, са нејасном мотивацијом и још нејаснијим идејама на који начин се треба лечити, док мањи део пружа отпор лечењу, поготову када се ради о марихуани, уз тврдњу да је то лака и безопасна дрога, безопаснија од дувана или алкохола. Када је у питању прва група, родитељи морају бити крајње опрезни у односу на вербално понашање своје деце и степен њихове стварне мотивације и снаге воље да издрже лечење до краја. Исто тако, као што родитељи не смеју некритично да прихватају краће прекиде узимања дрога, као већ завршену причу о дроги и наркоманији свога детета и да се прерано радују, тако не треба ни да очајавају у случају рецидива, јер су управо рецидиви једна од типичних карактеристика свих болести зависности, па и наркоманије.У том смислу, морају бити опрезни током комплетног процеса лечења своје деце, морају дискретно пратити њихово очигледно понашање али не и испољавати претерану сумњичавост или параноидност. Поготову, не у разговорима са својом децом, приликом њихових повратака кући, наравно, уколико за то не постоје стварни и евидентни разлози. Поверење треба градити не на сумњама и подозривости већ на покушајима да се детету да шанса да кроз своје понашање поврати изгубљено поверење. 10. ПРОБЛЕМИ СА ШКОЛОМ Веома је карактеристично да највећи број наркомана који похађају школу, поготову последњих десетак година од како се масовно пуши марихуана и међу најмлађим ученицима школа основног образовања, нагло попушта у учењу. Раније солидни ученици, сада почињу да ређају, без неког виднијег разлога за родитеље па и саме наставнике, 14
  • 15. слабе оцене. Некада амбициозни ученици сада се све мање узбуђују када добију слабу оцену. Све чешће почињу да изостају са наставе, а на часовима делују одсутно и незаинтересовано. На прозивку наставника изненада се трзају као из неког сна или дремежа. Критике наставника не прихватају. Понекад су спремни да полемишу са наставницима тврдећи да их наставници мрзе, да су необјективни, да имају своје љубимце и да је њихов једини хендикеп што и они нису љубимци појединих предметних наставника. Са тежих часова све чешће изостају. Број неоправданих часова расте. У прво време док је још очувано осећање обавезе према школи, ови изостанци се оправдавају лекарским уверењима, која су неретко фалсификована. Неки од њих бивају одстрањени из школе због слабих оцена и неоправданих часова, или школу сами напуштају. Један мањи број наркомана, да би умирили сопствену савест и родитеље, уписују се ванредно у различите школе, али по правилу нередовно дају испите или их уопште не дају и остају вечити ученици или студенти. 10.1. ОДНОС ШКОЛЕ ПРЕМА НАРКОМАНИМА Неке школе у сарадњи са лекарима и полицијским стручњацима организују састанке са ученицима, родитељима, наставницима, како би се упознали са проблемима које носи наркоманија и како би спречили децу да посегну за дрогом, односно да престану са њеним узимањем. - Парадокс нашег времена - Професор IV Београдске гимназије Вељко Чобански, који у тој школи ради већ 28 година, отпуштен је после годину дана суспензије зато што се усудио да на родитељском састанку каже ко су ђаци који се дрогирају. Када га је суспендовала, директорка школе је то објаснила "неетичким понашањем" (зато што је рекао имена деце на родитељском састанку) и, важније, због повреде угледа школе". Ваљда је школски углед битнији од добробити њихових ђака. 11. СТАВОВИ АДОЛЕСЦЕНАТА ПРЕМА ДРОГИ Адолесцентна популација из које касније могу да се регрутују наркомани, није хомогена у погледу ставова и интересовања у односу на дрогу. Чак би се могло рећи да је врло диференцирана и да су ставови младих према дроги прилично шаролики и неуједначени. Зато се, углавном, сви адолесценти, из практичних разлога, деле на пет група. 1. Велики број савремених адолесцената не показује никакво интересовање 15
  • 16. за дрогу у било ком виду, нити одобрава њихово уживање. 2. Један део савремених адолесцената показује интересовање за младе наркомане и њихово понашање, али без жеље да прихвати дрогу и њихов начин живота. 3. Трећу групу чине они који се емоционално поистовећују са наркоманима, а и сами узимају дрогу. За већину од њих, уживање дроге је више вид јавног демонстрирања своје опредељености, него ли знак неодољиве унутрашње потребе за дрогом. 4. Четврту групу чине млади људи који су се идентификовали са наркоманима у погледу ставова, обичаја, понашања и односа према дроги. Ипак, представници ове групе, било због кратког стажа, или фактора личности, задржавају извесну дистанцу према дроги, не подлежући јој никада потпуно. 5. Још увек се релативно најмање бројни они који су потпуно осиромашили своје релације и уобичајене социјалне односе, а психички и физички су зависни од дроге и тако попримили потпуно наркоманско понашање и обележја. Далеко већи број адолесцената припада првој, и делимично, другој групи. Припадници четврте и пете групе су дуго представљали екстрмну мањину али последњих десетак година њихов број се рапидно увећао. 12. ПРОБЛЕМИ НА ПОСЛУ Они који су запослени почињу да попуштају на послу, брзо се замарају и често праве грешке услед отежане концентрације и губитка мотивације за рад. Обавезно касне на посао, или изостају са радног места по више дана. Своје изостанке правдају на најразличитије начине. Ипак, ређе се јављају лекару ради лекарских оправдања из страха да се при прегледу не открије права природа њихове болести. Један број успева да дуго скрива своју болест и да се колико - толико нормално понаша на послу, док дрогу узима у вечерњим часовима; они који су јаче зависни, узимају дрогу ујутру пред посао, како би на послу деловали "сређено". За своје укућане могу дуго да буду узорни радници, који свакодневно иду на посао и обављају своје редовне дужности. Свој лош изглед најчешће оправдавају замором и лошим условима рада. Тек када се развије јача физичка и психичка зависност и дође до појаве првих знакова телесног и душевног пропадања, укућани први пут уочавају да се нешто дешава са наркоманом, препоручују му да се јави лекару, али не знајући о чему се ради. 13. ДРОГЕ И РОК МУЗИКА 16
  • 17. Наркомане почетком седамдесетих година у нашој земљи фасцинирале су перле, прапорци, заслепљујућа светлост ватромета и бучна музика, како на јавним местима у диско клубовима, концертима под отвореним небом тако и у амбијенту својих станова. Волели су посебно рок музику и добро су је познавали. Најчешће су се препуштали пасивном слушању музике или играли уз њен ритам, али и сами свирали многе инструменте. Ипак, могло би се рећи да им је главни инструмент била гитара, која се лако носи о рамену и симболише покретљивост, романтику и традицију. Ритам и звук рока, реге и соула, у то време, најчешће су пратња наркоманских седељки, на којима се уз дим хашиша слуша музика и расправља о јунацима светске и домаће рок и поп сцене. Сви су одлично познавали биографије готово свих водећих музичара и волели да препричавају разне анегдоте из њихових живота, нарочито оне које се односе на њихове везе са дрогом. Нимало им није сметало што су њихови идоли Џими Хендрикс, Џенис Џоплин, гитариста Ролинг Стоунса Брајан Џонс, вођа састава "The Doors" Џим Морисон и многи други, прерано завршили своје животе, јер су на врхунцу своје славе страдали од дроге. Штавише, наркомани покушавају да их имитирају. Често су се могли видети млади наркомани одевени као рок певачи у кожне јакне, фармерке са разним апликацијама, чизме са високим потпетицама, наруквице и ланце. Међу наркоманима у то време нису били ретки надимци. Џеегер, Хендрикс, Боуви, итд. Данас постоје аутентични подаци да се рок музика стварала већ на самим својим почецима, а ствара се и данас и изводи у највећем броју случајева под деловањем различитих дрога, пре свега, хашиша, па је и то можда један од разлога што се најрадије слуша уз дим ове дроге. За време концерата рок музике, нарочито када су се ови изводили на отвореном простору, обавезно се пушио хашиш или су се гутали трипови. Исто тако, приватне наркоманске седељке на којима се колективно пушио хашиш, нису се могле ни замислити без рок музике и стерео озвучења, које је грмело до максимума. У садашњем времену, много шта од првобитне сценографије и костимографије, па и врсте музике, постепено се повукло са наркоманске сцене. Сада се поред рока, слуша реп, етно џез или техно 17
  • 18. музика. Масовна окупљања на рок концертима, под ведрим небом или у затвореним просторима који могу да приме велики број публике, за разлику од прошлих времена, изузетно су ретка, ако изузме рејв хепенинге уз звуке техно музике, енергизиране масовном употребом екстазија, трипова и марихуане, који су сада у моди. Савремени наркомани, за разлику од својих претходника из претходне две деценије су све изолованији, узимају дрогу у паровима или појединачно у осами својих станова, тек изузетно на журкама или другим врстама урбаних посела. 14. НАРКОМАНИЈА И ВОЈНИ КОЛЕКТИВ Све оне особе које пате од акутних или хроничних менталних поремећаја, или су представници таквих склопова личности који се не могу уклопити у колективни начин живота у једној високоорганизованој радној и социјалној средини какав је војнички колектив, не могу бити војници. Поред већ раније познатих душевних обољења и поремећаја, у односу на које су изграђени јасни ставови у погледу способности за војску, последњих година јавља се наркоманија као проблем чије решавање још у току. Ако поставимо високе технолошке и организационе захтеве савременог модерног војног колектива, с једне стране и својства личности наркомана, са друге стране, недвосмислено се намећу питања и закључци у односу на способности ових личности да се прилагоде захтевима живота у војничком колективу. Сигурно је да личност, која себе доводи у стање измењене свести , или се, пак, налази у стању апстиненцијалне кризе, не може одговарати колективним захтевима савремене армије, другим речима: не може бити војник. Значајно је истаћи да наркоман, у војној средини, може бити опасан по околину као жариште менталне инфекције. Наркоман у фази развијене болести непоуздан је као личност, склон је да слаже и да обмане, нема развијено осећање дужности, одбија наређења и уопште често чини дисциплинске прекршаје. Спреман је да у кризи ода чак и најстрожу војну тајну или да прода оружје у бесцење. Није у стању да схвати циљеве борбе, а сваки отпор према непријатељу сматра апсурдним. При свему томе, недостаје му храброст и борбеност, односно активан став у решавању проблема. 18
  • 19. Међутим, то не значи да су сви наркомани без изузетка неспремни за војску. У циљу детаљног разврставања унутар групе наркомана, чија склоност ка дрогама иде од обичне радозналости до озбиљне психичке и физичке везаности за њу, са аспекта способности за службу у армији већ су разрађени неки критеријуми, који још увек нису дефинитивни, али се налазе на провери. С обзиром на веома разноврсне склоности ка дрогама, као и различитост клиничких слика наркоманије, данас се особе код којих постоји основана сумња да узимају дроге, након комплесних прегледа на регрутним комисијама, оцењују једном од следећих оцена: СПОСОБАН - овде спадају наркофили и излечени наркомани код којих не постоје психичке и телесне последице услед злоупотребе дроге, нити знакови психичке зависности. ПРИВРЕМЕНО НЕСПОСОБАН - наркоман који показује склоност ка периодичном узимању дроге и код кога постоји одређени степен психичке зависности. У ову групу, такође, спадају наркомани са израженом психичком и физичком зависношћу, али код којих није дошло до неизлечивих телесних или тежих психичких оштећења. Код њих се након лечење може очекивати потпуни психосоматски опоравак. ТРАЈНО НЕСПОСОБАН - наркоман код кога је, услед непрекидне злоупотребе дрога, дошло до тежих психичких и дефинитивних физичких оштећења. Таква оштећења озбиљно угрожавају овакве личности у социјалним комуникацијама и чине их професионално неуспешним. На овај начин, војни колектив је заштићен од примања наркомана у своју средину, а наркоманима је дата шанса да се излече и постану војници. Постоји основана нада да знатан број привремено онеспособљених наркомана, може бити излечен и рехабилитован у интервалу од 2 - 4 године, наравно под претпоставком да се обезбеде адекватни услови за њихово излечење.Војни колектив може да представља повољну социјалну средину за излечење и рехабилитацију наркофила и наркомана, пружајући им, пре свега, неопходну изолацију изнад командске средине и идентификацију са новом, здравом средином. На тај начин, војни колектив може бити у функцији тзв. терцијалне превенције, односно рехабилитације и ресоцијализације.Искуства Института за ментално здравље и здравствено васпитање Војно медицинске академије, иду у прилог ове претпоставке. Многи наркомани су успели да се дефинитивно отргну од дроге и њених приврженика баш за време боравка у војној средини. У том смислу, неопходно је да се оствари тесна сарадња између војних и цивилних институција, ради свестранијег решавања проблема наркоманије 19
  • 20. 15. ДРОГА И ЗАКОН Поседовање и уживање опојних дрога није кажњиво дело. Међутим, то оне који је поседују и уживају не амнестира од сарадње са полицијом. Јер полиција је дужна да прикупља податке од уживалаца дроге или наркомана. Заблуда је да полиција неће закуцати на врата особе која само ужива дрогу. Он је дужан да пружи информације где је и код кога купио дрогу, јер посао полиције је да хватају оне који је продају. Оног тренутка када се дрога да или прода другом, то је кривично дело. Посредовање у куповини је такође кривично дело. Контакт са дрогом се лако претвори у кривично дело. 16. ПРЕВЕНЦИЈА Окосница савременог програма превенција наркоманије је у синтези уско стручних и друштвених активности и њиховом међусобном прожимању. Нарочито су одговорни родитељи како за себе тако и за своју децу. Родитељи су дужни да унапређују себе тј. квалитет свог живота и живота своје деце, а самим тим да превенирају настајање понашања који ће довести до зависности од дроге. Најефикасније и једино специфичне мере примарне превенције се огледају у свеобухватној едукацији и информисању појединаца и целе друштвене заједнице. Овоме треба додати и изграђивање система вредности и ставова, који могу помоћи појединцима да самостално и критички доносе одлуке и решавају проблеме свакодневног живљења. Наравно, ефикасне су и репресивне мере као и мере спроводљиве у ужој и широј друштвеној заједници. Нарочито велику улогу и одговорност имају медији - информативне куће и средстава масовног комуницирања (штампа, радио и ТВ). Репресивне - законске и полицијске мере такође су врло ефикасне и део су мултидисциплинарног приступа. Такође, веома ефикасни су и саветодавни центри у општинама и месним заједницама, као информативни центри за давање информација и подршке путем телефона. У Аустралији, у Сиднеју 2005. године отворен је први центар где се може легално конзумирати хероин. Локал је добио уредну дозволу за рад од стране окружног суда у Сиднеју. Центар би требало да прима око 150 до 200 наркомана дневно који ће моћи да ињектирају хероин под назором 20
  • 21. стручних лица док ће моћи и да се посаветују са њима по свим питањима. Према овоме се види да у свету постоје разни покушаји да се смањи број наркомана са овом необичном методом, док је било жестоких противљења у свету од стране УН и Ватикана. ЗАКЉУЧАК Уживање дроге штетно делује на уживаоца, а могуће је и на њихову околину - невине жртве. Због тога свако друштво треба да регулише и сузбија употребу дрога и сваки појединац мора да схвати да је дрога нешто што му неће донети ништа, а однеће му све. 21
  • 22. Једино извесно и несумњиво је да је дрога, небитно којој групи припадала, и иза ког се имена крила највеће зло савременог друштва. Наркоман је озбиљан болесник, у правом смислу те речи, тако га треба и третирати, јер је то уједно и једини начин да му се помогне. Мудрост живота минулих векова и мудрости плејаде мудраца нуде младима поруку – да не трагају за ирационалном лепотом, већ да налазе лепоту реалности. Јер нема трагичније стварности, од свакодневног бегства од стварности. ЛИТЕРАТУРА: • " ДРОГА И ЉУДСКО ПОНАШАЊЕ " Др Петровић П. Стеван; Партенон; Београд, 2003. • " ДРОГА СТОП ХОЋУ ДА ЖИВИМ " Вукосављевић Бојана; Легенда; 22
  • 23. Чачак, 2006. • " НАРКОМАНИЈА " - Семинарски рад из Социологије • ИНТЕРНЕТ: - http://blog.b92.net - http://www.svedok.co.yu - http://www.narkomanija.org.yu - http://www.zavisnost.rs - http://savetovaliste.nshc.org.rs - http://www.hhdn.org - http://www.zcbor.org.yu - http://www.psihologijanis.org 23