NASTAVA U KOJOJ UČENIK MISLIReceptivnošću u nastavi smatramo sticanje gotovih, od strane nastavnika formulisanih isaopšten...
maštom stvara nove predstave o predmetima i pojavama. Mašta ima značajnu ulogu u mišljenju.Ona je, zajedno sa percepcijama...
u ostalim vidovima (tekstu, labaratorijskom radu, ogledu, filmu i sl.), npr. tako će se učeniciosposobljavati u korišćenju...
of 3

Nastava u kojoj učenik misli

Published on: Mar 3, 2016
Source: www.slideshare.net


Transcripts - Nastava u kojoj učenik misli

  • 1. NASTAVA U KOJOJ UČENIK MISLIReceptivnošću u nastavi smatramo sticanje gotovih, od strane nastavnika formulisanih isaopštenih znanja, pri čemu se potencira pamćenje učenika, a zanemaruju se njegovi misaoninapori. Bitno je da u nastavnom procesu preovladava samostalni rad učenika, posebno u sferiintelektualnih aktivnosti, a da se receptivnost svede na neophodnu meru, kao osnova za takvuvrstu efikasne aktivnosti učenika.Danas je opšta akcija u svetu usmerena ka uspostavljanju škole i nastave u kojoj će učeniciaktivno učiti, a ne samo pamtiti ono što je već nekad neko drugi formulisao i izložio.Prema tome, osnovna školska formula je: uvažavati vanškolska znanja i iskustva učenika;uvažavati socijalno-emocionalnu sferu ličnosti učenika; uvažavati privatnost učenika, njegovuindividualnost, omogućiti slobodu izbora delova obrazovnih sadržaja: obezbediti sloboduizražavanja i ravnopravnosti učenika u nastavi i školi. Zato se bitno razlikuju tradicionalna iaktivna nastava. Cilj tradicionalne nastave je sticanje znanja iz pojedinih školskih predmeta, aaktivne nastave podsticanje razvoja i bogaćenje iskustva učenika. U tradicionalnoj nastavi suplanovi i programi unapred utvrĎeni, a u aktivnoj su planovi i programi fleksibilni (mogućnostprilagoĎavanja interesima učenika, mogućnost povezivanja različitih predmeta). Osnovni oblicinastave i učenja u tradicionalnoj nastavi su predavanja i receptivni oblici učenja, a u aktivnojnastavi koriste se aktivne metode. U tradicionalnoj nastavi preovladava spoljašnja motivacija(ocene, nagrade, kazne, spoljna kontrola), a u aktivnoj nastavi unutrašnja motivacija(interesovanja učenika, učešće u atraktivnim aktivnostima). Ocenjivanje uspeha u tradicionalnojnastavi se ostvaruje davanjem ocena, kojima se utvrĎuje stepen usvojenosti programa, a uaktivnoj nastavi se organizuje temeljno praćenje razvoja svakog učenika i primenaindividualizovanog ocenjivanja. U tradicionalnoj nastavi uloga nastavnika je predavačka iocenjivačka, a u aktivnoj nastavi uloga nastavnika je organizator nastave, partner u nastavnomprocesu, motivator. Navikvajmo učenike da sami postavljaju pitanja da u različitim izvorimaznanjaTehnologija, informatika i obrazovanje, TIO Zorica Vlajkovactragaju za odgovorima, da nova saznanja proveravaju u praktičnim aktivnostima, da samostalnosude i zaključuju, jer će samo tako aktivno sticati nova znanja.U aktivnoj očiglednosti treba omogućiti učenicima da sami uporeĎuju, analiziraju, sinteziraju,sude i zaključuju. Što su učenici pri tome samostalniji, to je očiglednost bolja.U modernoj nastavi treba da dominiraju samostalni rad učenika u sticanju novih znanja izrazličitih izvora, intelektualni napor u traganju i otkrivanju za učenike novog, rešavanje problemai praktična primena saznatog.Učenje iz različitih izvora znanja je od posebne važnosti za aktivno sticanje znanja. Korišćenjemrazličitih izvora znanja (priroda, društvena sredina, udžbenici, priručnici, enciklopedije, literatura,nastavna sredstva i mediji, kompjuteri- obrazovni i drugi softveri, internet i dr.), učenici su uprilici da tragaju za novim znanjima, da se navikavaju i uče kako izdvajati bitno i povezati sabitnostima iz drugih izvora, da od više datih struktura stvaraju jednu, sopstvenu strukturu.Od posebne je važnosti učenike tokom školovanja učiti i naučiti u primeni racionalnih i efekasnihmetoda učenja. To je pretpostavka i uslov aktivnog sticanja znanja i osposobljavanja zapermanentan proces samoobrazovanja. Naučiti učiti je daleko važnije od pamćenja brojnihčinjenica i generalizacija, koje se vremenom zaboravljaju, a mnoge od njih i brzo zastarevaju.Mašta je sposobnost pojedinca da u svesti stvara slike predmeta ili pojava koje ne percipira udatom trenutku, niti ih je bilo kada u životu percipirao. Maštom pojedinac može stvaratipredstave i ideje o predmetima, pojavama ili bićima koje ranije nije doživeo. Čovek je u stanju da
  • 2. maštom stvara nove predstave o predmetima i pojavama. Mašta ima značajnu ulogu u mišljenju.Ona je, zajedno sa percepcijama i predstavama pamćenja, osnova misaonih procesa.Pošto je razvoj mišljenja, posebno stvaralačkog, jedan od osnovnih zadataka nastave svihnastavnih predmeta, a nezaobilazni deo stvaralačkog mišljenja je i mašta, to je neophodno unastavnom procesu negovati i maštu učenika.Moderna nastava treba da bude vešta kombinacija poučavanja od nastavnika i samostalnogučenja učenika. Što je stepen osposobljenosti učenika za samostalno učenje veći, time će potrebaza poučavanjem biti manja, ali poučavanje nikada iz nastave neće biti eliminisano. Nastavnik i unajmodernijoj nastavi sa najmodernijim nastavnim medijima, mora biti organizator nastavnogprocesa. U velikoj meri od nastavnika, od njegove osposobljenosti za organizaciju nastave, premazahtevu moderne didaktike, zavisi u kojoj će meri učenici i biti u podreĎenom položaju, da unastavi samo slušaju, pamte i verno reprodukuju ono što su čuli od nastavnika, a u kojoj će meribiti misaono angažovani u samostalnom radu i učenju pri savladavanju nastavnog gradiva.Jedan od osnovnih zahteva moderne nastave je da se učenicima dozvoli da samostalno, koristećirazličite izvore znanja dolaze do odreĎenih rešenja i da ih u celini saopšte pred odeljenjem.U modernoj - aktivnoj nastavi, u kojoj se postavljaju problemi, u kojoj učenici sami tragaju zaodgovorima na osnovu sopstvenog posmatranja, analize, sinteze, suĎenja i zaključivanja, nužnesu aktivne pauze u kojima se rešava zadati problem. U takvoj nastavi dominiraju pitanja i zadacikojima se potencira mišljenje učenika, a u znatno manjoj meri pamćenje,Tehnologija, informatika i obrazovanje, TIO Zorica Vlajkovackoje ne može u nastavi biti potpuno zanemareno. Na pitanje i zdatak za čiji je odgovor i rešenjepotrebno i mišljenje može se uspešno odgovoriti ili rešiti samo onda ako učenik ima dovoljnovremena da razmišlja i da konstruiše pravi odgovor i da adekvatno rešenje. Na savkomnastavnom času učenicima treba davati radne naloge (zadatke), koje će oni samostalno u grupi iliu tandemu, rešavati uz maksimalni intelektualni napor. Bez takvih zadataka i samostalnog radaučenika, nastavni časovi se pretvaraju u monologe nastavnika ili njegove dijaloge sa učenicima ukojima dominiraju pitanja produktivnog karaktera. Na ovakvim časovima misaone aktivnostiučenika se svode na minimum. Na časovima obrade novog gradiva dijalog može imati smislajedino ako su učenici angažovani na istraživačkim zadacima (na tekstu, filmu, tv emisiji, modelu,shemi, ogledu, u prirodi, u društvenoj sredini i sl.) s ciljem saznavanja novog. Tek posleobavljenih istraživačkih zadataka, dijalog sa učenicima može biti bogat i raznovrstan -produktivan. U njemu svi, ili bar većina učenika, mogu biti aktivni. Za ispunjenje brojnih naloganastavnika, npr. analiziraj, posmatraj, obrati pažnju, zabeleži, uporedi, zaključi, utvrdi, pripremise za objašnjenje, proveri, dokaži, definiši, dopuni, zameni, proširi, oceni, ilustruj, navedi noviprimer, obrazloži i sl. potrebno je odreĎeno vreme (ćutanje) u kome će učenici obaviti odreĎenuradnju i pripremiti se za saopštavanje sopstvenih rezultata. Kvalitet pojedinih časova bi trebalovrednovati i po tome koliko su učenici imali radnih naloga tokom časa, u kojoj meri ti naloziangažuju misaono učenike (kakav je kvalitet i karakter naloga), u kojoj meri su oni bilidiferencirani i prilagoĎeni mogućnostima i sposobnostima učenika i u kojoj meri su učeniciuspeli rešiti postavljene zadatke.Sasvim je razumljivo da se istraživanje u nastavi i van nje, ali u funkciji pripreme za nastavni rad,najčešće kombinuje sa različitim izvorima. Retko se koristi samo jedan izvor ili samo jednanastavna metoda. Istraživačka nastavna metoda se obavezno kombinuje sa dijaloškom,monološkom i metodom demonstracije. Sve zavisi od uzrasta učenika, njihove osposobljenosti zasamostalno istraživanje, istraživačkog zadatka, od sadržajne povezanosti odreĎenih izvora, odraspoloživih izvora i tome slično. Što je kombinacija kvalitetnija, time je i saznavanje učenikauspešnije. Istraživanje putem rešavanja problema moguće je samo ako se ostvaruje istraživanje i
  • 3. u ostalim vidovima (tekstu, labaratorijskom radu, ogledu, filmu i sl.), npr. tako će se učeniciosposobljavati u korišćenju različitih izvora znanja, što je jedna od pretpostavki uspešnog učenjau savladavanju odreĎenog gradiva. Učenje, zasnovano na osnovama istraživačke nastavnemetode, može biti uspešnije, znanja trajnija i primenljivija. Zato je treba primenjivati kad god jemoguće i pri učenju raznovrsnih nastavnih sadržaja iz različitih nastavnih predmeta. U zavisnostiod sadržaja i karaktera nastavnog predmeta izvori za istraživanje će biti različiti, ponekad ćedominirati jedni, a ponekad drugi. Na nastavniku je da odabere one koji su najcelishodniji zarealizaciju postavljenih zadataka na konkretnom nastavnom času.Primenom istraživačke metode u nastavi stvoriće se povoljni uslovi da dijaloška metoda poprimiproduktivni karakter i da se njen reproduktivni karakter svede na razumnu i neophodnu meru, damonolog učenika bude kvalitetniji sa puno argumenata, stavova i mišljenja učenika o izučavanomproblemu, da metoda demonstracije poprimi stvaralački karakter, uz maksimalno angažovanjemisaonih aktivnosti učenika, a sve manje zadržavanje samo na nivou perceptivnih saznanja.Opredeljenjem nastavnika da koristi istraživačku nastavnu metodu, bilo u kom njenom vidu,nužno ga podstiče da razmišlja kako angažovati učenike u etapi pripremanja nastave i kako ihmotivisati da u nastavnom procesu budu samostalni istraživači. To bi uslovilo moderniji pristuppripremi i organizaciji nastave u celini.

Related Documents