Дезорганизација породичних функција 1.ПОРОДИЦА И БРАК Породица је примарна заједни...
Дезорганизација породичних функција Између брака и породице постоје значајне разлике.Са структуралногстановишта, брак ...
Дезорганизација породичних функцијаидентификације (који је више емоционалног него рационалног карактера) лакшесе открива у...
Дезорганизација породичних функција Извесни поремећаји у породици могу да угрозе породични интегритет и дадоведу до де...
Дезорганизација породичних функција Француска 4.9 ...
Дезорганизација породичних функција Веома је важно коме су после развода поверена деца на даљу бригу иваспитање.Према...
Дезорганизација породичних функција 5. различити ставови супружника везани за обавезе у браку и ...
Дезорганизација породичних функцијапримарна одговорност родитеља а када родитељи злоупотребе своју улогу, бригуо детету пр...
Дезорганизација породичних функција СЗД има законску обавезу да истражује злочине почињене над децом као исарадњу са о...
Дезорганизација породичних функцијапланирање породице, за негу и васпитање деце.Са сигурношћу можемопредподтавити да друшт...
Дезорганизација породичних функција ЛИТЕРАТУРА 1. Др. Иван Видановић: Поједина...
Дезорганизација породичних функција САДРЖАЈ1.ПОРОДИЦА И БРАК......
of 12

Porodica i brak

Published on: Mar 4, 2016
Source: www.slideshare.net


Transcripts - Porodica i brak

  • 1. Дезорганизација породичних функција 1.ПОРОДИЦА И БРАК Породица је примарна заједница зато што је прва најважнија и најприснијаљудска скупина. Она је прототип сваке друге друштвене заједнице јер се упородици успостављају трајне, емотивно присне, солидарне и свестране везеизмеђу чланова, какве би се могле пожелети и у глобалном друштву. Зато, и због вишеструких функција, породицу многи сматрају основномћелијом сваког друштва, својеврсним „друштвом у малом”. Породица настајеформирањем брака између мушкарца и жене, у којем се рађају деца. Породица је шири појам од брака али је брак основа породице. Породица јепримарна група и интимна заједница, а брак је друштвена установа окренутадонекле и ширем друштву. Као организована заједница људи, друштво је укупност међусобноповезаних друштвених појава (друштвених процеса, односа ,друштвених група идруштвених творевина) као резултата узајамног деловања понашања људи уоквирима разноврсних међусобно повезаних друштвених делатности (делатностбиолошке репродукције, економска делатност, политичка делатност, регулативна,културна и интелектуално духовна делатност) које имају своје међусобнопрожимајуће облике друштвене организације, почев од разних правиладруштвеног понашања, па до разних институција и организација које секонституишу у тим оквирима , као и у оквирима глобалне друштвене целине. Типична заједница је породица, док је типично друштво предузеће или некодруго пословно удружење. У заједници људи живе, док у пословним предузећимапостижу осређене интересе. Односи у заједници су присни, прожети снажнимпозитивним емоцијама, испуњени узајамном солидарношћу чланова и осећањемзаједничке припадности. У заједници чланови остају међусобно повезани, а упословним удружењима чланови су вештачки повезани конкретним интересом,али они остају међусобно емотивно раздвојени и поред интереса који их повезују. Брак је друштвено призната (или не призната) био-социјална веза измеђулица супротних полова која има релативно трајни карактер и различите облике исадржаје, зависно од одрађених животних и друштвених услова.У овомпојмовном одређењу брака као елемента породичне структуре треба даклеузимати у обзир следеће: • биолошки карактер брака ,односно успостављање полних веза између лица супротних полова, без обзира да ли је та веза друштвено призмата или није; • усопстављање хетеросексуалних веза и односе засноване, на пример, на лезбијској љубави или на хомосексуалном односу, без обзира на то што су ти односи доста распрострањени а у неким друштвима и друштвено признати; • различите облике брака током друштвено-историјског развоја (групни брак, полигамијски,моногамијски брак) • променљивост елемената садржине брака (психичких, моралних, социјалних и др.) • релативну трајност брака, усмислу да је брак релативно трајна веза супротних полова без обзира што та веза може бити веома кратка и врло нестабилна.11 Др. Марко Младеновић-Основи социологије породице;Београд 1973, стр. 239.Семинарски рад 1
  • 2. Дезорганизација породичних функција Између брака и породице постоје значајне разлике.Са структуралногстановишта, брак је дивалентна заједница јер садржи само две стране у томодносу (мушкарци и жене) без обзира на чињеницу што се и са једне и са другестране (или само са једне) могу наћи више мушкараца или више жена.Међутим,породица је сложенија друштвена творевина, јер је она, по правилу два родитељаи деца, без обзира што у одређеним случајевима, по броју чланова, породицаможе бити мања од брака.Међутим суштинска разлика између породице и бракане мора бити само у броју чланова, већ и у садржини односа.Први моменат којитреба имати у виду, је да се брак углавном своди на полну везу за разлику одпородице, као биолошке заједнице у ширем смислу која поред полних укључује ирепродуктивне везе. Време заснивања брачних односа је веома битно.Проблемисе углавном јављају код прерано али и код прекасно склопљених брачних веза.Веома млади људи нису довољно емоционално зрели, а често ни социјалнообезбеђени па су њихови бракови доста нестабилни.Слично је и код прекаснозаснованих бракова.Закаснело заснивање породичних односа показује да се тодогађа више на бази економских и других интереса, а мање на бази емоција иљубави. 2.ФУНКЦИЈЕ ПОРОДИЦЕ –БИОЛОШКА –ЕДУКАТИВНА –ЕКОНОМСКА –СОЦИЈАЛНА –ПСИХОЛОШКА Већина социиолога се слаже са тиме да су функције породицевишедимензионалне и да се могу одредити на три нивоа: на БИОЛОШКОМНИВОУ (задовољење сексуалних потреба и репродуктивна функција), наЕКОНОМСКОМ НИВОУ (производне и потрошне функције) и на ПСИХО-СОЦИЈАЛНОМ НИВОУ (васпитна функција, функција социјализације иразвијања емотивних веза између чланова). Породичне функције су историјскакатегорија, па самим тим оне су историјски променљиве. Систем породичних функција је одређен местом и улогом породице удруштвеној структури.Стога се систем тих функција мења у зависности одпромена односа породица-друштво.Биолошка репродукција друштва остајенезаменљива функција породице.Али то није више само биолошка функција, већсе све чешће везује у сплет био-психо-социјалних функција: рођење и физичкиодгој детета повезано је са психо-социјалним одгојем детета и емоционалнастабилност која се из такве везе развија, постају све значајнији фактори. Формирање карактера личности мора почети од првих дана живота и туфункцију породица не може пребацити ни на кога другог.А психолошки процесСеминарски рад 2
  • 3. Дезорганизација породичних функцијаидентификације (који је више емоционалног него рационалног карактера) лакшесе открива у интимној атмосфери породице него у другим установама.Породицаврши функције примарне групе, омогућујући непосредни контакт, личнуповезаност, развијање емоција и подстиче да се развије љубав као потреба, те јесвакако она јединствена друштвена организација која подстиче развитак иемоционалне стране људског живота, пружајући услове да се формира интегралнаи уравнотежена личност. 3. ДЕЗОРГАНИЗАЦИЈА ПОРОДИЧНИХ ФУНКЦИЈА 3.1 ДЕЗОРГАНИЗАЦИЈА УОПШТЕ Идеја о постојању друштвене дезорганизације потиче од социолога који супокушали да објашњење све веће учесталости девијантног понашања не траже удефектима личности девијаната (социјална патологија) већ у одређенимсвојствима друштвеног система.Према њиховом схватању девијације су симптомиили производи друштвене дезорганизације која се испољава као поремећајнормативног понашања, одсуство правила како треба делати, постојањесупротних правила2. И у свакодневном друштвеном животу не постоји увек сагласност међуонима који учествују у неким друштвеним делатностима, односно, групама, да липостоји стање дезоганизованости.Кад се међутим тврди да је породица,нека игра,радна организација или друштво дезорганизовано,подразумева се да они вишенису у стању да ефикасно делују у складу са одређеним обрасцима, представамаљуди о томе како би требсло да делују.Према томе да ли је дата појавадезорганизована зависи од обрасца према коме је њена делатност дефинисана. Дезорганизација настаје када нису задовоњени услови за опстанакорганизације.Постоје два таква предуслова иако један од њих или оба нисузадовољени, долази до дезорганизације. Прво, дезорганизација настаје кадаситуације са којима се учесници једне акције суочавају нису дефинисанеправилима као догађаји система или када правила не дефинишу јасно различитемогућности акције, тада настаје стање безнормности, АНОМИЈЕ, или када немајувише значаја за учеснике акције. Друго, дезорганизација настаје када учесницинису мотивисани, када њихове вредности, интереси и циљеви нису интегрисани зазахтевима за настављање система интеракције.Стање које се означава као неуспехмотивације. Да ли ће један догађај изазвати дезорганизацију ширег смисла интеракције,зависи од његовог места и значаја у том систему, као и од његове повезаности садругим догађајима у систему.Осим тога, сваки систем може да има механизме заспречавање ширења дезорганизације, механизме за обнављање организације. 3.2 ДЕЗОРГАНИЗАЦИЈА ПОРОДИЦЕ2 Јелена Шпадијар-Џинић: Социјална патологија; Београд 1988. стр 89.Семинарски рад 3
  • 4. Дезорганизација породичних функција Извесни поремећаји у породици могу да угрозе породични интегритет и дадоведу до дезорганизације породице, било у латентном облику или у видуразарања породице.То су пре свега: смрт једног супружника или детета, дужеодсуство једног супружника из породице (на пример услед одвојености местарада од места становања), неверство, нежељена или ванбрачнатрудноћа,самоубиство члана породице,разни облици девијантног понашања, дуганезапосленост члана породице, изненадно осиромашење, миграције и др. Дезорганизовану породицу можемо одредити као породицу у којој настајутакви поремећаји у породичном животу који карактерише: • недостатак заједништва, што се манифестује у недостатку сагласности међу члановима у битним питањима породичног живота, у емоционалној неповезаности, у недостатку узајамне подршке и солидарности; • немогућност испуњења битних породичних циљева, што се манифестује: у недостатку кооперације и поремећености породичних улуга, у појачаним и учесталим сукобима који се не разрешавају, у поремећајима самих личности чланова породице (ментални поремећаји, деликвенција и др.).Из тога произилази да само нарушавање породичне структуре услед одсуства неког члана (најчешће неког родитеља) тј.такозвана дефицијентна породица, не може бити довољан индикатор породичне дезорганизације. Други је проблем што структурно дефектна породица –нарочито ако је родитењ који недостаје играо важну улогу у породичном животу- има више тешкоћа, стога, и услова да претрпи и друге суштинске поремећаје и тако постане дезорганизована3 Треба разликовти разрушени брак од поремећене породице. И док је разводили растава без развода довољан индикатор да је брак као институција разрушен,то не мора да изазове дезорганизацју породице као нужну последицу.Стога ће усоцио-антрополошком смислу права манифестација дезинтегрисане породицебити унутрашњи сукоби у породици који немају изгледа да се реше, без обзира дали је дошло до развода или не.Међутим, како се развод јавља као видљиви и каофеномен који је лакше проучавати, најчешће се у социологији породице узимауправо развод као најпоузданији индикатор дезорганизоване породице.У другомслучају, унутрашњи сукоби су скривени, често и брижљиво прикривани, те их јетешко и утврдити а још теже и проучавати с тога се и знатно ређе проучава праваманифестација дезорганизације породице. Данас се много говори о нестабилности савременог брака. Земља Број склопљених бракова Број разведених бракова Албанија∗ 8.5 0.8 Аустрија 5.9 1.8 Данска 5.8 2.8 Финска 5.8* 2.03 Јелена Шпадијар-Џинић: Социјална патологија; Београд 1988. стр 153.Семинарски рад 4
  • 5. Дезорганизација породичних функција Француска 4.9 1.9 Грчка∗ 6.3 0.6 Холандија 5.7 2.4 Југославија 7.3 1.0 Мађарска 6.9 2.7 Немачка 6.8 2.6 Пољска 7.2 1.3 Румунија 7.3* 1.4 Русија∗ 9.6 3.4 Шведска 4.5 2.4 Енглеска∗ 6.9 2.9 САД 10.1 5.0 Табела 1:Број склопљених бракова и стопа развода у нашој и другим земљама (на 1000 становника) Да ли је висина стопе развода и њено евентуално повећање последњихдеценија индикатор кризе породице?Не може се категорички прихватити такватврдња јер већи број развода може бити и показатељ промене у схватањима обраку и неприхватања да брак треба одржавати по сваку цену:другим речимаможе бити показатељ еманципације модерног човека, нарочито жене.Ипак, јошувек постоје велике предрасуде према разводу брака. Статистички је утврђено да на развод брака делује старост супружника.Првегодине брака су најтежа проба, отуд висок проценат развода бракова до петгодина трајања.Највише се разводе бракови без деце.Такође се чешће разводебракови који су склопљени због настале трудноће у предбрачном периоду. Нискестопе развода су код поњопривредника који се скоро искључиво женепољопривредницама и код рудара. Средње стопе имају индустријски и занатскирадници, саобраћајно особље. Високу стопу имају трговинско, административноособље и руководеће особље, стручњаци и уметници. Поред ових чинилацанаводе се и сагласност у веровањима, став рођака према браку, непромишљеноступање у брак, неурозе и други ментални поремећаји супружника, алкохолизам,сексуалну неподударност и др. Последице развода најчешће сносе деца и то пре свега у психичкомсмислу.С правом се говори и упозорава да мног бракови, иначе поремећени а збогдеце неразведени, утичу негативније на срећу деце него неки разведени.Извеснаистраживања указују на повећање деликвенције деце из разведених бракова, алије проценат велики и из породица удоваца.Сматра се да се ту више ради онеадекватној социјализацији услед тога што нису присутна оба родитеља, безобзира да ли је у питању развод или смрт једног од родитеља.Последице сунарочито тешке када родитељи наставе са нетрпељивошћу, продужавајући свађе,отимајући се о љубав детета и забрањујући детету да виде другогродитеља.Последице могу бити тешке и у случајевима када родитељи избегавајуда се разведу, наводно због деце, а не успевају да реше проблем својихнеспоразума и нетрпељивости и да их превазиђу. - Подаци из предходних година (према статистичком годишњаку Југославије, 1989,стр. 746).Семинарски рад 5
  • 6. Дезорганизација породичних функција Веома је важно коме су после развода поверена деца на даљу бригу иваспитање.Према Статистичком годишњаку на 22557 разведених беакова било је59.72%бракова са децом. Од тога: 1. деца додељења оцу 2105 9.34% 2. деца додељења мајци 10684 47.37% 3. и оцу и мајци 575 2.55% 4. другим лицима 61 0.28% 5. друштвеним организацијама 47 0.22%4 Претпоставља се да је мајка обично више везана за дете, више му јепотребна, а често како показује пракса, и сами мушкарци се постављајунезаинтересовано према деци из разрушеног брака, јер напуштајући брак желе дасе ослободе и бриге о деци. Брак је разорен и када један супружник трајно напусти породицу, без обзирана чин развода, и по друштвеним и психичким последицама може бити тежи јерне тражи сагласност другог супружника и најчешће га затиче не припремљеног(било у материјалном и економском погледу, било тако што изазива емоционалнешокове).Сосиолошки је овај облик разореног брака мање проучаван негоразведени брак када је у већој мери потенцијални извор поремећености породице. И ванбрачна породица је један облик разорене породице, иако ту брак и нијебио склопљен, али се ради о фактичком напуштању мајке и детета.Ванбрачнапородица, нарочито у лошим условима,с обзиром на традиционално негативанстав према мајци и детету, има доста услова да постане поремећена јер су тешкоћена које наолазе и мајка и дете често не савладиве и изазивају дубоке психичкетрауме. За поремећаје брачних односа карактеристична су два елемента : – непостојање обостраног задовољства – конфликт Брачни конфликт може бити отворен или затворен,стваран илинестваран,свестан или несвестан.Сем тога конфликт између партнера је посебноповезан са структуром унутрашњег конфликта.Веома је важно утврдити његовуприроду тј. да ли је он у основи интерпсихичке или интрапсихичке природе.Радисе најчешће о особама, брчним паровима који добро функционишу на скоро свимплановима живљења, али су у браку застпљени као личности поремећеногпсихичког стања, па то стање не постаје узрок само конфликта у браку него и низадругих, везаних за социјалне конфликте. У Центру за социјални рад се оваквим и другим проблемима приступатимски. Социјални радник, педагог,психолог, правник, свако са свог аспектаприлази овој сложеној проблематици и организује различите облике рада изобласти превентиве и непосредног третмана и изучавања. Највећи узроци развода брака на основу досадашњих праћења и искустава суследећи: 1. алкохолизам брачног друга 2. неверство 3. директан утицај родитеља брачних другова, нарочито у случају вођења заједничког домаћинства 4. зависност брачних партнера од својих родитеља, односно њихова недовољна психичка зрелост и спремност за брак4 Подаци узети из:Институт за педагошка истраживања : Дете у непотпуној породици;Београд 1990.стр 326.Семинарски рад 6
  • 7. Дезорганизација породичних функција 5. различити ставови супружника везани за обавезе у браку и прихватање улога у браку и породици 6. љубомора брачног друга 7. физичко и психичко малтретирање брачног друга 8. занемаривање брачног друга и деце и емоционално удаљавање 9. економска несигурност и не решени стамбени, материјални и други услови. Сва досадашња испитивања конфликтних односа у породици и бракупоказују да они могу да имају, знатне углавном негативне ефекте по њенечланове.Знатан број деце са емоционалним проблемима потиче из оваквихпородица.Испитивања иду даље и показују на повезаност између односа измеђуродитеља и у породици, као целини, са каснијим избором брачног друга детета ињеговим брачним односима и ставовима према сопственој деци, чиме се кругзатвара а стварају нови проблеми након унапред одређеном прогресијом. Међутим, облици поремећене породице су скривени и често се иза фасадесређеног породичног живота крије пакао узајамног неразумевања, понижавања игажења људског достојанства.Такви случајеви постају видљиви само унајдрастичнијим облицима те су често скривени за око истраживача сви онислучајеви у којима породични сукоби остају у „четири кућна зида”. Статистичкисе такве породице не региструју као поремећене и ствара се привид стабилности итамо где царује свакодневни рат.Али се до правог стања не може доћи директнимпитањима о слагању или не слагању чланова породице јер су истраживањапоказала да је искраност у тим одговорима веома мала.Поремећена породица сене може испитати само на основу статистичке анализе јер статистика бележисамо разведене бракове или патолошке појаве у породици, а све остале случајеве укојима се испољава квалитативни поремећај породичног живота она пропушта дарегиструје јер су њени инструменти неповољни за то.Потребно је само да сеупотребе најадекватније методе да би се дошло до релевантих научних података. 5 3.3 СЕКСУАЛНО ЗЛОСТАВЉАЊЕ ДЕЦЕ У ПОРОДИЦИ Код дезорганизованих породица долази и до сексуалног злостављањадеце.Доћи до правих и истинитих информација, у вези са овом проблематиком, јевеома тешко и комплексно питање. Праћење овог проблема у већини земаља везано је за више служби али јеносилац истраживања и пружања помоћи Центар за социјални рад, Служба зазаштиту деце (СЗД). Свака сексуална активност, без пристанка истог ,јесте чин сексуалногзлостављања.Служба за заштиту деце темељи се на убеђењу да је заштита деце5 Институт за педагошка истраживања : Дете у непотпуној породици;Београд 1990.стр 361.Семинарски рад 7
  • 8. Дезорганизација породичних функцијапримарна одговорност родитеља а када родитељи злоупотребе своју улогу, бригуо детету преузима Служба за заштиту деце (СЗД). Случајеви сексуалне злоупотребе детета су за доказивање тешки и сложенијер је тешко да се добију подаци којима се потврђују или отклањају тврдње. Заштита детета се обавља приступом који је оријентисан првенствено напородицу.По пријему пријаве да је дете сексуално злостављано првенствено сеуспоствља сарадња са породицом детета: – сагледавају се фактори ризика у тој породици – да ли постојећа ситуација у породици угрожава физичку и емотивну безбедност – какав је одговор наводног прекршиоца и каква је спремност прекршиоца да сарађује са СЗД – какав је одговор родитеља који није прекршилац и његова спремност да пружи подршку и заштити жртву – прикупљање информација од сродника (браће и сестара) – прикупљање показатеља везаних за саму жртву: I. физичких показатеља II. бихејвиоралних показатеља I. ФИЗИЧКИ ПОКАЗАТЕЉИ* –гениталне или аналне повреде –венеричне болести –генитални бол или свраб (инфекција) –поцепана или флекава одећа –поремећај спавања –губитак апетита –мокрење у кревет –тешкоће при ходању и седењу –трудноћа 2. БИХЕЈВИОРАЛНИ ПОКАЗАТЕЉИ* – избегавање часова физичког васпитања – индиректне алузије на проблеме код куће – неспособност концетрације – фантазирање – пад интересовања – развојна регресија – лоши односи са вршњацима – бежање од куће и укључивање у деликвентне радње – испољавање знакова депресије и сниженог самопоштовања – испољавање бројних страхова и везивање за другог родитеља – плашљивост према додиру и тајновито понашање – борба са осећањима страха,љутње, беса , мржње и конфузије. 3.3.1 Координација између СЗД и органа за примену закона** Џил Коул (Студија о заштити деце, вођа тима за заштиту деце), Сијетл;Вашингтон;САД,стр 278.* Џил Коул (Студија о заштити деце, вођа тима за заштиту деце), Сијетл;Вашингтон;САД,стр. 279.* Џил Коул (Студија о заштити деце, вођа тима за заштиту деце), Сијетл;Вашингтон;САД,стр. 325.Семинарски рад 8
  • 9. Дезорганизација породичних функција СЗД има законску обавезу да истражује злочине почињене над децом као исарадњу са осталим надлежним органима ради спровођења ефикаснијег иквалитетнијег истраживања и да обезбеди да кораци оредузети од стране једногоргана не угрозе циљеве другог органа. Органи треба да координирају својеистраживачке активности, како би се свеле на минимум могуће негативнепоследице по жтрвутоком истраживања. СЗД ангажује се на случају по пријави све дотле док се не завршиистраживање и не добију све информације од установе са којима је службасарађивала (школом, здравственим установама, полицијом и правосудниморганима). Да би се дошло до истинитих информација врло је непредвидив пут. Зато јенеопходна јака координација између служби. Дешава се да у истраживању случајадође до сложених спорова између органа, зато је неопходно заједничкоистраживање.Опште правило је да све информације које се по закону сматрајуповерљивим добију пуноважно писмено одобрање надлежних институција. Заистраживање се бирају стручни и поверљиви људи који првенствено пратепонашање прекршиоца после открића као и понашање саме жртве.Сва питања иизјаве се морају износити на неутралан и не осуђујући начин.Најчешће реакцијепрекршиоца када му се саопшти дететова изјава о открићу су: 1. шок 2. порицање 3. љутња, страх и одбацивање 4. збуњеност и несигурност 5. неспособност за преузимање одговорности 6. блокада ефекта и показивање мало и никаквих осећања 7. генерализовано стање кризе 8. принуда и претње6 Испитивања деце као жртве још више су комплексна и непредвидива.Дешавасе да дете у првом тренутку да тачну информацију о томе шта се десило а дакасније на суду то порекне.Само порицање детета не сматра се одмах да дозлоупотребе,злостављања детета није дошло.Већина деце која поричу касније усвом животу ипак открију злоупотребу. Таква деца се обавезно шаљу дечијемтерапеуту. Дете које прво открије а затим порекне да би одстранило бол збоготкрића има више шанси да у будућности опет буде жртва и да ћути озлостављању. СЗД на основу истражених доказа може извршити и измештање детета изкуће родитеља или старатеља. О породици, њеној будућности и перспективи постоје многе теорије.Неке одњих су песимистичке а неке врло оптимистичке. Ипак постоји општа сагласностсоциолошких теоретичара да ће у будућности уследити значајније новине, упркостоме шт се проблеми породичног живота, његовог заснивања, организовања ифункционисања, стално бити присутни, некада у већој некада у мањојмери,зависно од карактера друштвених услова. Сматра се да ће се у будућности веома развијати институције и службе заупознавање и зближавање будућих супружника, за давање стручних савета, за6 Џил Коул (Студија о заштити деце, вођа тима за заштиту деце), Сијетл;Вашингтон;САД,стр 330.Семинарски рад 9
  • 10. Дезорганизација породичних функцијапланирање породице, за негу и васпитање деце.Са сигурношћу можемопредподтавити да друштво неће дозволити стварање анархије у полном иљубавном животу људи, негацију полног морала. „Када се људи буду одговорније односили према властитом животу и према животу своје породице,можемо се надати да ће бити и мање развода бракова и мање одбачене и нежељене деце и уопште мање људских невоља и трагедија”. Босиљка ЂорђевићСеминарски рад 10
  • 11. Дезорганизација породичних функција ЛИТЕРАТУРА 1. Др. Иван Видановић: Појединац и породица (методе, технике и вештине социјалног рада),; Београд 1996. 2. Др. Марко Младеновић: Основи социологије породице; Београд 1973. 3. Др. Милован Митровић,Др. Сретен Петровић: Социологија; Београд 1994. 4. Др. Влајко Петквић: Cоциологија ;Економски факултет, Београд 2000. 5. Јелена Шпадијар-Џинић: Социјална патологија; Београд 1988. 6. Загорка Голубовић: Породица као људска заједница; Загреб 1981. 7. Институт за педагошка истраживања: Дете у непотпуној породици; Београд 1990. 8. Џил Коул (Студија о заштити деце, вођа тима за заштиту деце);Сијетл;Вашингтон;САД 9. Др. Никола Рот: Основи социјалне психологије;Филозофски факултет;Београд 1994.Семинарски рад 11
  • 12. Дезорганизација породичних функција САДРЖАЈ1.ПОРОДИЦА И БРАК.................................................................................................................12.ФУНКЦИЈЕ ПОРОДИЦЕ..........................................................................................................23. ДЕЗОРГАНИЗАЦИЈА ПОРОДИЧНИХ ФУНКЦИЈА ..........................................................3 3.1 ДЕЗОРГАНИЗАЦИЈА УОПШТЕ......................................................................................3 3.2 ДЕЗОРГАНИЗАЦИЈА ПОРОДИЦЕ..................................................................................3 3.3 СЕКСУАЛНО ЗЛОСТАВЉАЊЕ ДЕЦЕ У ПОРОДИЦИ.................................................7 3.3.1 Координација између СЗД и органа за примену закона..........................................8ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................11САДРЖАЈ.....................................................................................................................................12 a.Семинарски рад 12

Related Documents