Radile:
Jelena Milićević
Aleksandra Škundrić VIII-4
2014/15
Nafta, ugalj i zemni gasu najvažniji izvor
energije na planeti Zemlji. Prisustvo
energije u njima se može objasniti
njihov...
Nafta je veoma važna kao izvor energije,
ali njena primena ima mnogo veći
značaj, koristi se za dobijanje mnogih
organskih...
Nafta je smeša sastojaka koji imaju približne
temperature, pa se njena prerada obavlja
u frakcionim kanalima.
Frakcije koj...
Frakcija nafte koja se najviše koristi je benzin. Oktanski
broj benzina je merilo otpornosti benzina na
samoeksploziju, št...
Ugalj je crna stena ili crno-smeđa sedimentna
stena organskog porekla koja ima sposobnost
gorenja, pa se koristi kao fosil...
Proces nastanka uglja nije u potpunosti
objašnjen. Konvencionalna teorija
proces nastanka deli na dve faze:
 Pripremna fa...
Zemni (prirodni) gas je prirodno i gasovito
fosilno gorivo, sa velikim udelom metana.
Javlja se samostalno (suvi zemni gas...
Nafta, ugalj i zemni gas 12
of 9

Nafta, ugalj i zemni gas 12

nafta
Published on: Mar 3, 2016
Published in: Education      
Source: www.slideshare.net


Transcripts - Nafta, ugalj i zemni gas 12

  • 1. Radile: Jelena Milićević Aleksandra Škundrić VIII-4 2014/15
  • 2. Nafta, ugalj i zemni gasu najvažniji izvor energije na planeti Zemlji. Prisustvo energije u njima se može objasniti njihovim organskim poreklom. Raspadanjem organizama u dubini Zemlje, pod dejstvom visoke temperature, visokog pritiska u odsustvu kiseonika, nastali su nafta, ugalj i zemni gas. Oni sadrže organska jedinjenja u kojima je nagomilana hemijska energija, koja se tokom njihovog sagorevanja oslobađa u vidu toplotne energije.
  • 3. Nafta je veoma važna kao izvor energije, ali njena primena ima mnogo veći značaj, koristi se za dobijanje mnogih organskih jedinjenja. Po hemijskom sastavu, nafta je veoma složena smeša zasićenih acikličnih, cikličnih i aromatičnih ugljovodonika i jedinjenja koja pored ugljenika i vodonika sadrže kiseonik, azot i sumpor (što nafti daje neprijatan miris).
  • 4. Nafta je smeša sastojaka koji imaju približne temperature, pa se njena prerada obavlja u frakcionim kanalima. Frakcije koje se dobijaju u prvoj fazi prerade nafte su veoma složene i dalje se prerađuju destilacijom i preradom čime se razdvajaju na sastojke koji služe kao sirovina u proizvodnji organskih jedinjenja. Sirove frakcije nafte prerađuju se u procesima rafinacije (uklanjanje nepotrebnih primesa iz frakcije nafte) i krekovanja (razlaganje molekula viših ugljovodonika na zasićene i nezasićene ugljovodonike sa manjim brojem ugljenikovih atoma na visokim temperaturama u prisustvu katalizatora) .
  • 5. Frakcija nafte koja se najviše koristi je benzin. Oktanski broj benzina je merilo otpornosti benzina na samoeksploziju, što je merilo i za kvalitet benzina. Frakcije dobijene iz nafte imaju primenu u različitim privrednim granama. Pored direktne primene frakcija koje se dobijaju iz nafte kao osnovne sirovine, od njih se prave veštački kaučuk,plastične mase, lekovi, boje, eksplozivi, lakovi, kozmetički preparati. Nafta je osnovna sirovina za veliki deo hemijske industrije. Iako je nafta veoma važna za industriju i za svakodnevni život, nepažnjom može da postane zagađivač prirode. Ogromne su posledice koje može izazvati zagađivanje vode naftom.
  • 6. Ugalj je crna stena ili crno-smeđa sedimentna stena organskog porekla koja ima sposobnost gorenja, pa se koristi kao fosilno gorivo koje se vadi iz zemlje rudarskim metodama. Sastoji se primarno od ugljenika i ugljovodonika, ali i drugih supstanci. Postoje razne metode za klasifikaciju prema poreklu, nameni, starosti, toplotnoj moći i drugim osobinama uglja. Lignit se odlikuje očuvanom i drvenastom strukturom, bledo su mrke i prljavo žute boje. Sadržaj ugljenika je od 60 do 65%, izuzetno do 70%. Mrki ugalj se odlikuje slabije održanom drvenastom strukturom, mrke je do crne boje. Sadržaj ugljenika je od 65 do 80%. Kameni ugalj se deli na više podgrupa. Kriterijum za klasifikaciju je količina ispirljivih supstanci.
  • 7. Proces nastanka uglja nije u potpunosti objašnjen. Konvencionalna teorija proces nastanka deli na dve faze:  Pripremna faza ili faza humifikacije- u ovoj fazi se vrši akumulacija, izmena i transformacija organske supstance u treset. Faza traje desetinama hiljada godina.  Faza ugljenifikacije (karbonizacije)- ova faza obuhvata procese u kojima se treset pretvara u lignit, mrki ugaj, kameni ugalj i antracit (vrsta kamenog uglja) .
  • 8. Zemni (prirodni) gas je prirodno i gasovito fosilno gorivo, sa velikim udelom metana. Javlja se samostalno (suvi zemni gas), ili zajedno sa naftom, obično u gasnoj kapi iznad nafte (vlažni zemni gas) . Zemni gas se koristi kao gorivo (npr. za grejanje motora), u hemijskoj industriji (npr. kao izvor vodonika pri proizvodnji azotnih đubriva), u domaćinstvima (kao energent za grejanje,kuvanje), u industriji (kao energent za grejanje)...