ORIGINALNI NAUČNI RAD UDK 902.3 ...
56 MARKO PORČIĆ Većina autora koja se ovim problemom bavila (etnolozi, antropolozi i is...
MOBILNOST I STOČARSTVO... 57 Definisanje problema i ciljevi istr...
58 MARKO PORČIĆmetodologiju konstruisanja uporednih okvira (Binford 2001). Kao empirijskao...
MOBILNOST I STOČARSTVO... 59sonov, Kendalov i Spirmanov, v. Blalock 1972; Žižić i dr. 2005) iz...
60 MARKO PORČIĆHusbandry – Contribution to Food Supply (ordinalna). Na ovim varijablamaizvrš...
MOBILNOST I STOČARSTVO... 61 Pirsonov koefici- ...
62 MARKO PORČIĆ 10 ...
MOBILNOST I STOČARSTVO... 63 ...
64 MARKO PORČIĆ Ukoliko se pogledaju pokazatelji uticaja pojedinačnih slučajeva na para-me...
MOBILNOST I STOČARSTVO... 65 Dve promenljive koje mere izraženost sezonskog kontrasta preu...
66 MARKO PORČIĆ(sensu Binford 2001) može i treba primeniti kao opšti metod. Posebno bi biloza...
MOBILNOST I STOČARSTVO... 67 Literatura Arnold, E.R. and H.J. Greenfield 2006. The Origins of...
68 MARKO PORČIĆ Гарашанин, М. 1973. Праисторија на тлу СР Србије I. Београд: Срп-ска књижев...
MOBILNOST I STOČARSTVO... 69 Marshall, F. and Hildebrand, E. 2002. Cattle Before Crops: ...
70 MARKO PORČIĆ Mar...
of 16

Porcic mobilnost i_stocarstvo_-_kroskulturna_analiza

statistics analysis
Published on: Mar 4, 2016
Source: www.slideshare.net


Transcripts - Porcic mobilnost i_stocarstvo_-_kroskulturna_analiza

  • 1. ORIGINALNI NAUČNI RAD UDK 902.3 Marko Porčić Veza između mobilnosti i stočarstva – kroskulturna analiza∗ Apstrakt: Mobilnost i stočarstvo se, pod uticajem pojma nomadsko stočarstvo i transhumanca, često mešaju i poistovećuju. Ovakvo po- istovećivanje u arheologiji, gde se poseže za etnografskim analogi- jama sa modernim nomadsko-stočarskim zajednicama koje se onda upoređuju sa praistorijskim zajednicama, može skrenuti interpreta- ciju na pogrešan put. U ovom radu autor je pokušao da kroskultur- nom analizom osvetli odnos između mobilnosti i stočarstva. Rezul- tati analize pokazali su da veza između ove dve dimenzije postoji, ali da relativno veliki udeo varijacije u mobilnosti zajednice ostaje neobjašnjen varijacijama u stepenu stočarske ekonomije. Takođe, otvara se pitanje uzroka mobilnosti ovih zajednica, sa naglaskom na ekološke činioce. Analitički postupak u ovom radu preduzet je sa idejom o izgradnji uporednih okvira i organizovanja prethodnog znanja o nekom fenomenu, naročito kada se takvo znanje želi upot- rebiti u arheološkoj intepretaciji. Ključne reči: mobilnost, stočarstvo, kroskulturna analiza, uporedni okviri Uvod Fenomen nomadskog stočarstva je, pre svega, antropološki fenomen(Myres 1941; Dahl and Hjort 1976; Galaty and Johnson 1990; Khazanov1994), ali kada se u njegovo razmatranje uvede vremenska dimenzija, on pos-taje istorijski i arheološki. Sa jedne strane, arheologija se zanima nomadskimstočarstvom sa ciljem da otkrije kada se i zašto ovaj fenomen javlja u(pra)istoriji čovečanstva (npr. Fleming 1972; Geddes 1983; Arnold and Gre-enfield 2006; Sherrat 1981, 1983; Gilbert 1983; Bar-Yosef and Khazanov1992; Marshall and Hildebrand 2002), a isto tako nomadsko stočarstvo kaobihevioralni fenomen predstavlja predmet istraživanja u oblasti teorije sred-njeg opsega (npr. Hole 1979; Chang and Koster 1986; Cribb 2004).∗ Autor je stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije, a ovaj tekst nastao je uokviru projekta „Interkulturna komunikacija u paleobalkanskim društvima“ br.147040, finansiranog od strane istog Ministarstva. Етноантрополошки проблеми н.с. год. 2. св.1 (2007)
  • 2. 56 MARKO PORČIĆ Većina autora koja se ovim problemom bavila (etnolozi, antropolozi i istori-čari) davala je svoju definiciju ovog fenomena i, shodno tome, formirane su razli-čite klasifikacije, u zavisnosti od toga koji su kriterijumi smatrani za bitnije. Sobzirom na to da je stočarsko nomadstvo fenomen koji se javlja gotovo na svimkontinentima (osim Australije), varijacije su raznovrsne, a klasifikacije i tipologijemnogobrojne (npr. Brodel 2001: 83; Dunare 1976; Galaty and Johnson 1990;Gušić M. 1976; Khazanov 1994; Marcu 1976; Ршумовић 1976). U antropološkoji etnološkoj literaturi postoje rasprave oko definicije nomadskog stočarstva – kojezajednice se mogu nazvati nomadsko-stočarskim, a koje ne (v. Khazanov 1994). Pravljenje mnogobrojnih klasifikacija i tipologija rezultiralo je nejasnoćomsamog pojma. Ova nejasnoća pojma u antropologiji odrazila se i na arheologiju.Benkof i Grinfild su primetili da u arheologiji često dolazi do mešanja pojmovapastoralizma (stočarstva) i nomadstva (i ponekad transhumance) (Bankoff andGreenfield 1984: 8), tako da se svako intenziviranje stočarstva poistovećuje sanomadizmom. Na primer, činjenicu da nijedno naselje ranobronzanodopske grupeBelotić-Bela Crkva (v. za definiciju grupe Гарашанин 1973) nije pronađenouprkos preduzetim rekognosciranjima (Гарашанин и Гарашанин 1967: 24–25),već samo grobovi pod tumulima, Garašanin je objašnjavao tvrdnjom da se eko-nomija nosilaca kulture Belotić-Bela Crkva zasnivala na mobilno-stočarskomnačinu života, te da su staništa zapravo bila slična nomadskim kampovima efe-merne prirode i da se stoga nisu sačuvala u arheološkom zapisu (Garašanin 1983:714). Da bi detaljnije objasnio ovu pojavu, M. Garašanin je posegao za etnograf-skom analogijom, uporedivši ekonomiju nosilaca kulture Belotić-Bela Crkva saekonomijom i transhumantnim kretanjima Vlaha i Sarakačana (Garašanin 1977,1994). Druga stvar, osim poistovećivanja stočarstva (koje zaista dobija na značaju odkraja neolita i početka eneolita [Sherrat 1983]) sa povećanom mobilnošću, koja semože videti na prethodnom primeru, jeste da je upotrebljena etnografska analogi-ja za objašnjenje nedostatka naselja u arheološkom zapisu. Ovakva analogijamože se okarakterisati kao induktivna konvencija za objašnjavanje arheološkogzapisa, što je veoma karakteristično za kulturno-istorijsku (etno)arheologiju. Postavlja se pitanje da li je moguće doći do znanja o odnosu pastoralizma imobilnosti, a da to znanje ne bude zavisno od arheološkog zapisa i da ne predsta-vlja formalnu analogiju zasnovanu na jednom slučaju? Procesna etnoarheološkaškola nudi mogućnost konstrukcije uporednih okvira uz čiju pomoć se mogu bližeispitati odnosi između samih dinamičkih, i između dinamičkih i statičkih dimenzi-ja (Binford 2001). Stoga bi bilo neophodno doći do apriornog znanja o odnosuizmeđu stočarstva i mobilnosti na osnovu analize ovih dimenzija u dinamičkomkontekstu, nezavisno od arheološkog zapisa. Ovaj tekst upravo predstavlja poku-šaj da se na osnovu kroskulturne analize ovaj problem osvetli.Етноантрополошки проблеми н.с. год. 2. св. 1 (2007)
  • 3. MOBILNOST I STOČARSTVO... 57 Definisanje problema i ciljevi istraživanja Kako bi se problem jasno definisao, korisno je slediti analitički pristup R.Kriba (Cribb 2004) pitanju šta čini jednu zajednicu stočarsko-nomadskom.Kritikujući Kazanova (Khazanov 1994) i njegove “komplikovane i rigidnetipologije”, Krib je ukazao na to da je nomadsko stočarstvo dualistički kon-cept koji se sastoji iz dve logički (ali, kao što će biti pokazano, ne i statistički)nezavisne dimenzije – mobilnosti i stočarstva. Svaka od ovih dimenzija pred-stavlja kontinuum koji na svojim ekstremima ima nomadstvo/sedentarnost zadimenziju mobilnosti, i zemljoradnju/stočarstvo za dimenziju načina proizvo-dnje hrane (Cribb 2004: 15–20). Kazanov je, takođe, svoje osnovne formedefinisao stavljajući akcenat na odnos udela zemljoradnje i stočarstva u jednojzajednici (Khazanov 1994: 19). Po Kribovom mišljenju, ove kategorizacije bise mogle izbeći ako bismo u razmatranje uzeli još jednu dimenziju – nivo(pojedinac, domaćinstvo, selo, deo plemena, region) na kome dolazi do spe-cijalizacije (Cribb 2004: 16). Na istom mestu on zaključuje da bi trebalo na-pustiti “potragu” za “pravim” nomadima (i diskvalifikaciju iz fenomena svihonih koji ne ispune kriterijume), već se prikloniti pristupu čiji je cilj da prepo-zna određene nomadske tendencije koje se manifestuju u određenom stepenuu širokom rasponu društava i zajednica. Zato svaku od pomenutih dimenzija (način proizvodnje hrane i mobilnost)treba posmatrati kao kontinuum sa ekstremnim vrednostima na polovima ilocirati nivo na kome dolazi do specijalizacije. Na grafiku koji je napravioKrib (Cribb 2004: 17, fig.2.1) može se videti da raspored različitih zajednicakoje su predstavljene u ravni definisanoj ovim dvema dimenzijama nije slu-čajan i da postoji povezanost između stepena nomadstva i stepena stočarstva,tj. kako raste udeo stočarstva u proizvodnji hrane neke zajednice, tako raste injena mobilnost i približava se polu potpunog nomadstva. Pošto je Kribovuzorak veoma mali, svega 7 slučajeva, bilo bi zanimljivo proveriti ovu hipo-tezu na većem uzorku. Osnovni cilj ovog rada jeste upravo da testira hipotezu o vezi između mo-bilnosti i načina proizvodnje hrane, da pruži odgovor na pitanje da li su ovedve dimenzije povezane i koji procenat varijacije u mobilnosti se može objas-niti varijacijom u doprinosu stočarstva ekonomiji. Metod i podaci Opšti metod istraživanja u ovom radu biće kroskulturna kvantitativna ana-liza. Kroskulturna istraživanja imaju svoje korene u evolucionističkoj antro-pologiji XIX veka, a pristup u ovom radu prati Binfordovu etnoarheološku Етноантрополошки проблеми н.с. год. 2. св.1 (2007)
  • 4. 58 MARKO PORČIĆmetodologiju konstruisanja uporednih okvira (Binford 2001). Kao empirijskaosnova ovog istraživanja biće korišćene sledeće baze podataka: EthnographicAtlas (EA dalje u tekstu) Dž. Mardoka i Standard Cross-Cultural Sample(SU dalje u tekstu) koji je priredio časopis World Cultures1. Iako je Kribova koncepcija jedne dimenzije sa zemljoradnjom i stočars-tvom na ekstremima konceptualno jasna, njena operacionalizacija nije takojednostavna, a isto važi i za merenje mobilnosti. U EA i SU postoji varijablaDependence on Animal Husbandry2 koja meri relativni doprinos stočarstvameren u procentima grupisanim u intervale od 10%. Ako se želi da ta varijab-la ima na svojim ekstremima zemljoradnju i stočarstvo, neophodno je iz anali-ze odstraniti one zajednice kod kojih postoji značajan doprinos lova, sakup-ljanja i ribolova. Tako su iz EA odstranjene iz analize one zajednice koje ima-ju više od 15% doprinosa lova, sakupljanja i ribolova. Ista procedura je spro-vedena i za SU. Zatim su za obe baze podataka iz analize eliminisane zajedni-ce koje su na obeležju koje meri srednju veličinu lokalnih zajednica imalevrednosti preko 5000 stanovnika, kako bi bile eliminisane industrijalizovanezajednice. Broj slučajeva koji su ušli u analizu je 160 iz EA i 43 iz SU. Faza 1 Za dimenziju mobilnosti, kada je SU u pitanju, u prvoj fazi je uzeta varija-bla Fixity of Settlement koja ima šest modaliteta sa rastućom sedentarnošću: 1= Migratory, 2 = Seminomadic – fixed then migratory, 3 = Rotating among 2+fixed, 4 = Semisedentary – fixed core, some migratory, 5 = Impermanent –periodically moved, 6 = Permanent. Međutim, ovakva varijabla ne postoji uEA i zato je bilo neophodno pronaći posredan način da se ona izmeri. To jeučinjeno na sledeći način: Pretpostavljeno je da je varijabla Settlement Patterns (koja postoji i u EA iSU), iako ne meri direktno mobilnost, u uskoj vezi sa mobilnošću. Ova pret-postavka je ispitana na taj način što su izračunati koeficijenti korelacije (Pir-1 Etnografski atlas o kome je reč, prvobitno je objavljen u delovima u okviru časopisaEthnology između 1962. i 1971. Veliki doprinos ovom atlasu dao je jedan od vodećihantropologa koji su se bavili kroskulturnim istraživanjima Džordž Mardok (GeorgeMurdock). Za objavljivanje atlasa u elektronskoj formi, u formatu kompatibilnom saSPSS (Statistical Package for Social Sciences) programom, zaslužan je časopis WorldCultures koji je posvećen kroskulturnim istraživanjima i oslanja se na tradiciju koju suzapočeli Mardok i prvobitni urednik časopisa World Cultures Daglas Vajt (DouglasWhite), obojica istaknuti antropolozi. Mardok i Vajt su zaslužni za izdvajanje podu-zorka Standard Cross-Cultural Sample gde su zajednice opisane na više atributa i gdeje izbegnut problem autokorelacije kulturnih atributa.2 Imena varijabli iz EA i SU su ostavljena u originalu da bi čitaocu bilo lakše da sesnađe u bazama podataka i da ponovi analize, ukoliko želi.Етноантрополошки проблеми н.с. год. 2. св. 1 (2007)
  • 5. MOBILNOST I STOČARSTVO... 59sonov, Kendalov i Spirmanov, v. Blalock 1972; Žižić i dr. 2005) između re-kodirane varijable3 Settlement Patterns i Fixity of Settlement na osnovu poda-taka iz SU. Korelacije su statistički značajne i izuzetno visoke (Pirsonovr=0.887, Spirmanov ρ=0.793, Kendalov τb=0.714, p<0.001), što opravdavakorišćenje rekodirane verzije pomenute prethodne varijable u EA kao meremobilnosti zajednice. Rekodiranje varijable Settlement Patterns je izvršeno na sledeći način: SETTLEMENT PATTERNS RЕKODIRANJE VA-RIJABLA 1 = Nomadic or fully migratory 1 2 = Seminomadic 2 3 = Semisedentary 3 4 = Compact but impermanent settlements 4 5 = Neighborhoods of dispersed family homesteads 5 6 = Separated hamlets, forming a single community 5 7 = Compact and relatively permanent settlements 5 8 = Complex settlements 6 Pošto je izvršeno rekodiranje, izračunati su koeficijenti korelacije (Pirso-nov, Spirmanov i Kendalov) između varijabli koje mere mobilnost i doprinosstočarstva u ekonomiji na osnovu podataka iz EA i SU. Faza 2 S obzirom na to da su ovako definisane varijable ordinalne i da postojimnogo slučajeva sa identičnim vrednostima, interpretacija kvadrata Pirsono-vog koeficijenta korelacije (koeficijenta determinacije) kao procenta varijacijejedne varijable objašnjenim drugom varijablom nije iz statističkih razloga upotpunosti opravdana (v. za detalje Blalock 1972), iako se može naslutiti da sezaista radi o linearnom odnosu (kakav pretpostavlja Krib) (v. odeljak Rezulta-ti). Stoga je bilo neophodno konstruisati varijable koje će biti bliže intervalnojskali, a u tom slučaju bi pomenuta interpretacija Pirsonovog koeficijenta ko-relacije bila moguća. Ovo je bilo moguće uraditi samo za SU gde postoji nekoliko varijabli kojena različite načine mere stepen zastupljenosti stočarske privrede i mobilnosti. Za konstrukciju intervalne varijable stočarstva izabrane su sledeće varijab-le iz SU: Subsistence Economy (dihotomna), Dependence on AnimalHusbandry (ordinalna), Milking of Domestic Animals (dihotomna), Animal3 Rekodiranje je neophodno iz tog razloga što modaliteti 5-7 ne govore ništa o mobil-nosti zajednice, već o njihovoj disperziji. Zato su oni rekodirani grupisani u jedanmodalitet sa istim nivoom mobilnosti. Етноантрополошки проблеми н.с. год. 2. св.1 (2007)
  • 6. 60 MARKO PORČIĆHusbandry – Contribution to Food Supply (ordinalna). Na ovim varijablamaizvršena je analiza glavnih komponenti (Tabachnick and Fidell 2007, Tenjo-vić 2002). Prva glavna komponenta (karakteristični koren=3.149; objašnjava78.73% varijanse originalnih varijabli; korelacije varijabli sa prvom kompo-nentom su redom 0.922, 0.966, 0.738, 0.907) je uzeta kao nova dimenzija kojapredstavlja stočarstvo. Za konstrukciju intervalne varijable mobilnosti korišćene su tri varijable:Fixity of Settlement, Settlement Patterns (rekodirana verzija) i izvedena vari-jabla koja meri čvrstinu materijala od koga je napravljen zid staništa (varijablaje izvedena na taj način što je izvršena ordinacija modaliteta varijable Prevai-ling Type of Dwelling: Wall Material po čvrstini materijala). Dobijena je va-rijabla sa tri modaliteta uređena po rastućoj čvrstini/težini zida. Uključivanjeove varijable u kompozitnu meru mobilnosti se može opravdati Binfordovimzaključcima o vezi između mobilnosti i materijala od koga je stanište naprav-ljeno, gde njegovi podaci ukazuju na to da povećana mobilnost podrazumevalakše materijale za staništa (Binford 1990). Kao i u slučaju stočarstva, i naovim varijablama je izvršena analiza glavnih komponenti i izdvojena je prvakomponenta kao aproksimacija intervalne mere mobilnosti (karakterističnikoren=2.409, komponenta objašnjava 80.29% varijanse, korelacije varijablisa prvom komponentom su redom 0.944, 0.943, 0.793). Pošto su izračunati skorovi na komponentama mobilnosti i stočarstva, iz-računat je Pirsonov koeficijent korelacije i koeficijent determinacije koji dajeodgovor na pitanje koji procenat varijacija u mobilnosti se može objasnitivarijacijama u stepenu pastoralne ekonomije. Rezultati Faza 1. Sva tri koeficijenta korelacije izračunata na osnovu varijabli De-pendence on Animal Husbandry i rekodirane varijable Settlement Patterns sustatistički značajni, kako na podacima iz EA, tako i iz SU (tabela 1). Odnosovih varijabli se može videti i na bivariacionim grafikonima (slika 1 i slika2). Faza 2. Pirsonov koeficijent korelacije između komponente mobilnosti ikomponente stočarstva, prema podacima iz SU (svega 35 slučajeva ima vred-nosti na obe varijable), iznosi -0.760, p<0.001, a koeficijent determinacije je0.58. Međutim, sa grafikona (slika 3) se može videti da zajednice Janomama iAbhaza predstavljaju statističke ekstremne vrednosti (outliers). Ukoliko ovadva slučaja odstranimo iz analize (tako da je onda N=33), Pirsonov koeficijentkorelacije iznosi -0.888, a koeficijent determinacije je 0.79.Етноантрополошки проблеми н.с. год. 2. св. 1 (2007)
  • 7. MOBILNOST I STOČARSTVO... 61 Pirsonov koefici- Spirmanov koefici- Kendalov τb koefi- jent korelacije jent korelacije cijent korelacije Etnografski atlas -0.776 -0.462 -0.395 N=160 p<0.001 p<0.001 p<0.001 Standardni -0.838 -0.667 -0.536 uzorak N=43 p<0.001 p<0.001 p<0.001 Tabela 1: Rezultati korelacione analize promenljivih koje mere mobilnost i udeo stočarstva u ekonomiji, prema podacima iz EA i SU. Zajednice Cooks Dis- Centered Leverage Standardized tance Value DFBETA Kazak 0,07180 0,11720 -0,33894 Rwala Bed- 0,28155 0,11720 -0,69842 ouin Tuareg 0,06096 0,07890 -0,29924Tabela 2: Indikatori uticaja u tabeli navedenih zajednica na regresioni model. 10 Animal Husbandry 8 6 4 2 0 1.00 2.00 3.00 4.00 5.00 6.00 Rekod. Settlement Patterns Slika 1: Odnos između mobilnosti i načina proizvodnje hrane, prema podacima iz EA. Intenzitet boje trougla ukazuje na broj slučajeva sa datim koordinatama. Етноантрополошки проблеми н.с. год. 2. св.1 (2007)
  • 8. 62 MARKO PORČIĆ 10 Dependence on Animal 8 Husbandry 6 4 2 0 1 2 3 4 5 6 Fixity of Settlement Slika 2: Odnos između mobilnosti i načina proizvodnje hrane, prema podacima iz SU. Intenzitet boje trougla ukazuje na broj slučajeva sa datim koordinatama. Kazak Rwala Bedouin Abkhaz Tuareg 1,00000 Komponenta stočarstva 0,00000 -1,00000 Yanomamo -2,00000 -1,00000 0,00000 1,00000 Komponenta mobilnosti Slika 3: Bivarijacioni grafikon koji prikazuje odnos komponente stočarstva i komponente mobilnosti, prema podacima iz SU.Етноантрополошки проблеми н.с. год. 2. св. 1 (2007)
  • 9. MOBILNOST I STOČARSTVO... 63 Diskusija Odgovor na pitanje da li postoji veza između mobilnosti i stočarstva je po-tvrdan, čemu u prilog svedoče rezultati prve faze (tabela 1). Sva tri koefici-jenta korelacije iz obe baze podataka su statistički značajna, a veza izmeđumobilnosti i varijable koja meri stočarstvo je inverzna (zato što je mobilnostkodirana na taj način da veće vrednosti označavaju povećanu sedentarnost, tj.smanjenu mobilnost). Sva tri koeficijenta су jednako poređana po veličini, kako oni dobijeni naosnovu podataka iz EA, tako i oni iz SU, s tim što su koeficijenti SU neznatnoveći od odgovarajućih koeficijenata iz EA. Ove fluktuacije se mogu objasnititime da rekodirana varijabla Settlement Patterns iz EA ne meri direktno mo-bilnost, već je samo u korelaciji sa mobilnošću, što umanjuje preciznost ana-lize. S obzirom na to da su varijable merene na ordinalnoj skali i da postoji dos-ta slučajeva koji imaju jednake vrednosti, najprikladniji koeficijent korelacijeje Kendalov tau b (Blalock 1972: 418–426), koji ukazuje na umereno jakuvezu između mobilnosti i stočarstva. Ova veza je iz pomenutih razloga neštojača u SU. Ipak, uočljivo je da su Pirsonovi koeficijenti korelacije ubedljivo najveći uobe baze podataka (-0.776 u EA i -0.838 u SU). Iako interpretacija ovih koefi-cijenata ne bi bila sasvim opravdana, s obzirom na to da su varijable merenena ordinalnoj skali, dvodimenzionalni grafici (slika 1 i slika 2) sugerišu pos-tojanje linearne veze između mobilnosti i stočarstva, baš kao što je pretposta-vio Krib (Cribb 2004: 17, fig. 2.1). Odgovor na drugo pitanje (o procentu varijacije jedne varijable, objašnjenedrugom) daju rezultati druge faze analize, gde su u korelaciju stavljene kom-pozitne varijable mobilnosti i stočarstva. Sudeći prema vrednosti Pirsonovogkoeficijenta korelacije i obliku grafika (slika 3), veza je linearna i jaka, naro-čito kada se koeficijent računa na osnovu redukovane baze podataka SU, tj.kada se iz analize isključe zajednice Janomama i Abhaza koje predstavljajumultivarijacione ekstremne vrednosti. Međutim, na slici 3 je uočljivo da trizajednice sa izuzetno niskim vrednostima na komponenti mobilnosti (što zna-či da su one izuzetno mobilne zbog inverznog kodiranja) i izuzetno visokimvrednostima na komponenti stočarstva čine posebnu grupu, tj. između njih iglavnine slučajeva ne postoji postepen prelaz. Postavlja se pitanje koliko ovatri slučaja, aко primetimo da se radi o "arhetipskim" predstavnicama no-madskih stočara (Tuarezi, Beduini i Kozaci), doprinose izgledu i jačini vezekoja se ogleda u Pirsonovom koeficijentu korelacije i koeficijentu determina-cije? Етноантрополошки проблеми н.с. год. 2. св.1 (2007)
  • 10. 64 MARKO PORČIĆ Ukoliko se pogledaju pokazatelji uticaja pojedinačnih slučajeva na para-metre regresionog modela sa komponentom mobilnosti kao zavisnom, i kom-ponentom stočarstva kao nezavisnom promenljivom (bez Janomama i Abha-za) – Cooks Distance, Leverage i Standardized DfBeta (tabela 2), ove trizajednice prema kriterijumima koje navodi Fild (Field 2005: 164–169) nepredstavljaju slučajeve koji ispoljavaju odlučujući uticaj na parametre regresi-onog modela. Čak i ako izbacimo ove slučajeve iz analize, koeficijent korela-cije je nešto manje apsolutne vrednosti, ali ostaje i dalje relativno visok (r=-0.803) i statistički značajan. Prekid koji se može videti na slici 3 se može ob-jasniti malim uzorkom, jer ako uporedimo sa slikom 1, gde je prikazano 160zajednica iz EA, vidimo da je prelaz mnogo blaži, a sa druge strane sličanprekid vidimo na slici 2, gde su prikazane ordinalne varijable mobilnosti istočarstva merene na SU. Stoga, možemo pretpostaviti da je prekid na slici 3u vezi sa prekidom na slici 2, jer komponente mobilnosti i stočarstva pred-stavljaju kompozitne varijable u kojoj značajnu ulogu imaju ordinalne pro-menljive Dependance on Animal Husbandry i Fixity of Settlement. Da smobili u prilici da merimo komponentu mobilnosti na uzorku iz EA, do prekidaverovatno ne bi došlo sudeći po izgledu slike 1. Koeficijenti determinacije kada se isključe Janomame i Abhazi iznosi 0.79,što znači da komponenta stočarstva objašnjava 79% varijacije u komponentimobilnosti. Ovo je prilično visok procenat, ali podsetimo da bi on bio mnogomanji (59%), da iz analize nisu izostavljene pomenute zajednice. Ni u ovoj prilici nije suvišno ponoviti da korelacija ne znači istovremeno iuzročno-posledičnu vezu. O uzrocima mobilnosti mobilnih stočarskih zajed-nica, naročito o uzrocima mediteranske transhumance, raspravljano je dosta uliteraturi (Arnold and Greenfield 2006; Gušić B. 1976a, 1976b; Ршумовић1976). Kontrast između sezonskih ekstrema se najčešće pominje kao uzrokmediteranskog tipa transhumance, tj. povećana mobilnost se vidi kao odgovorna ovakve klimatsko-ekološke faktore (v. za drugačije mišljenje Halstead1987). Na primer, kada je reč o umerenim kontinentalnim zonama Balkana, razlo-zi za transhumancu nisu toliko jasni i jednoznačni kao u primorskom pojasu,jer ne postoji toliko oštar kontrast između sezonskih ekstrema (Arnold andGreenfield 2006: 9). Razlika između klimatskih uslova implicira i razliku usistemima stočarstva, tako Ršumović naglašava da je stočarstvo u kontinen-talnom pojasu više oslonjeno na zemljoradnju i stalna naselja sa pripremlje-nom zimskom prehranom za stoku, jer, između ostalog, u ovim krajevimanema predela bez snežnog pokrivača, pa stoga nema ni uslova za tipična no-madska kretanja (Ршумовић 1976: 164). Da bi se dodatno ispitao uticaj sezonalnosti na mobilnost, potrebno je pro-naći varijable koje će meriti stabilnost tj. umerenost klime. Ovde će samopreliminarno biti testirana ova veza, u svrhu tekuće diskusije.Етноантрополошки проблеми н.с. год. 2. св. 1 (2007)
  • 11. MOBILNOST I STOČARSTVO... 65 Dve promenljive koje mere izraženost sezonskog kontrasta preuzete su izBinfordove studije Constructing Frames of Reference (2001), a to su promen-ljive izvedene na osnovu prosečne temperature najtoplijeg i najhladnijeg me-seca u godini za oblast u kojoj zajednica živi – TEMP i MTEMP (računaju sepo formulama koje je dao Binford 2001: 59, 68, jednačine 4.02 i 4.03). Vred-nosti na varijablama na osnovu kojih se računaju ove mere preuzeti su iz SU. Korelaciona analiza pokazuje da postoji statistički značajna (na nivou zna-čajnosti od 0.05) linearna korelacija između mobilnosti i varijable MTEMP(Pirsonov r=0.388, p=0.026), Interpretacija dobijenih rezultata je jasna. Povećan kontrast u temperaturitokom godine utiče na mobilnost zajednice4, ali objašnjava tek oko 15% vari-jacija u mobilnosti na posmatranom uzorku. Zanimljivo bi bilo u analizu uvesti i dimenzije koje mere intenzitet kontra-sta u padavinama, kao i neke demografske varijable poput veličine populacijeili gustine naseljenosti, ali takva analiza prevazilazi obim ovog rada. Zaključak Iako opšta tendencija veze između mobilnosti i stočarstva postoji, izraženakroz relativno visoku apsolutnu vrednost koeficijenta korelacije, ako pogle-damo meru (koeficijent determinacije) koja nam govori koliko procenata va-rijacije u mobilnosti zajednice možemo objasniti udelom stočarstva u privre-đivanju, videćemo da taj procenat iznosi 59–80%, u zavisnosti od toga da li seodlučimo da izostavimo neke zajednice (što može biti opravdano ako nam jecilj da napravimo regresioni model koji će u većini slučajeva dobro predvi-đati, ali za eksploratornu analizu je korisnije posmatrati originalni skup slu-čajeva). Posmatrajući kompletan skup slučajeva iz redukovanog SU, 40%varijacije u mobilnosti zajednice ostaje neobjašnjeno udelom stočarstva uprivređivanju. Ovu činjenicu treba imati na umu kada se pristupa ocenjivanjumobilnosti zajednica samo na osnovu udela stočarstva u ekonomiji. U diskusiji je dotaknuto pitanje uticaja ekoloških faktora na mobilnost za-jednica koje proizvode hranu. Iako se ova preliminarna analiza oslanja meto-dološki na slične analize lovačko-sakupljačkih zajednica (Binford 1990,2001), treba naglasiti da je kulturna ekologija stočarskih zajednica dosta razli-čita od ekologije lovaca i sakupljača (Cribb 2004: 20–22), tako da se rezultatistudija o kulturnoj ekologiji lovačko-sakupljačkih zajednica ne mogu auto-matski primenjivati, ali se istraživačka procedura izgradnje uporednih okvira4 Visoke vrednosti MTEMP znače da je kontrast u temperaturi između različitih me-seci u godini neznatan, dok niske vrednosti – blizu nuli, ukazuju na ekstremne kontra-ste. Етноантрополошки проблеми н.с. год. 2. св.1 (2007)
  • 12. 66 MARKO PORČIĆ(sensu Binford 2001) može i treba primeniti kao opšti metod. Posebno bi bilozanimljivo sa stanovišta praistorijske arheologije Balkana (problema vezanihza arheološku (ne)vidljivost stočarskih staništa ranog bronzanog doba), istra-žiti odnose između mobilnosti, prirodne sredine i izgradnje staništa (njihovearheološke vidljivosti npr.). Ove rezultate bilo bi moguće uporediti sa većpostojećim sličnim studijama vezanim za lovce-sakupljače (npr. sa Binford1990). Konstruisanje uporednih okvira za balkanske forme stočarstva (odnomadskih Vlaha i Sarakačana do različitih formi transhumance) bilo bi odvelikog značaja za ispitivanje odnosa mobilnosti i arhitekture u praistoriji, aneke smernice i inspiracija za buduća istraživanja te vrste se mogu naći uetnografskoj literaturi (npr. Cvijić 1922; Freundreich 1962; Трифуноски1963) Osnovni zaključak ovog rada jeste da stočarstvo i mobilnost jesu u vezi, aliove dve dimenzije ne treba poistovećivati. U svetlu ovakvog načina razmiš-ljanja, ispravan i nedvosmislen termin, koji bi obuhvatio sve zajednice kojeproučavamo kao elemente jednog fenomena bio bi mobilno stočarstvo. Ovajtermin obuhvata čitav spektar zajednica sa različitim stepenima mobilnosti istočarstva. On se može koristiti da bi se označio ceo fenomen, a termin no-madsko stočarstvo će biti rezervisan samo za zajednice koje imaju visokevrednosti i na dimenziji udela stočarstva i na dimenziji mobilnosti (što će unajvećem broju slučajeva i biti, jer su dve dimenzije u korelaciji). Ovaj rad ne predstavlja etnoarheološku studiju u pravom smislu (up. Por-čić 2006), jer se bavi samo dinamičkim karakteristikama kulturnog sistema.Analiza ove vrste se uklapa u model izgradnje teorije kakav je formulisaoBinford u svojoj kapitalnoj kroskulturnoj studiji o lovačko-sakupljačkim zaje-dnicama (2001). Cilj ovakvih studija jeste da istraže uzroke varijabilnostiodređene klase kulturnih sistema, da se utvrde veze između različitih dimenzi-ja, tj. da se određeni fenomen sagleda u svoj svojoj složenosti. Drugim reči-ma, na ovaj način stvara se koherentna celina apriornog znanja o funkcionisa-nju različitih klasa kulturnih sistema (naročito u onim aspektima koji su snaž-no determinisani ili makar ograničeni ekološkim faktorima), koje služi kaopolazna tačka za istraživanje prošlosti. Samo sistematizacijom prethodnog znanja na analitički način se ono možekoristiti za zaključivanje o prošlosti, jer u suprotnom, ostajemo sa mnoštvomnepovezanih pojedinačnih slučajeva čijom prostom projekcijom u prošlostprizivamo sve opasnosti koje sa sobom nosi formalna analogija.Етноантрополошки проблеми н.с. год. 2. св. 1 (2007)
  • 13. MOBILNOST I STOČARSTVO... 67 Literatura Arnold, E.R. and H.J. Greenfield 2006. The Origins of Transhumant Pas-toralism. Oxford: BAR. Bankoff, A.H. and H.J. Greenfield 1984. Decision-making and culturechange in Yugoslav Bronze Age. Balcanica XV: 7–31. Bar-Yosef, O. and A. M. Khazanov 1992. Introduction. In: Pastoralism inthe Levant, Archaeological Materials in Anthropological Perspectives.(eds. O. Bar-Yosef and A. Khazanov). Wisconsin: Prehistory Press. 1–9. Binford, L.R. 1990. Mobility, Housing, and Environment: A ComparativeStudy. Journal of Anthropological Research 46: 119–152. Binford, L.R. 2001. Constructing Frames of Reference: An AnalyticalMethod for Archaeological Theory Building Using Ethnographic and Envi-ronmental Data Sets. Los Angeles: University of California Press. Blalock, H.M. 1972. Social Statistics (second edition). New York:McGraw-Hill. Brodel, F. 2001. (1947) Mediteran i mediteranski svet u doba Filipa II,tom I. Beograd: Geopoetika. Chang, C. and H.A. Koster 1986. Beyond Bones: Toward an Archaeologyof Pastoralism. In: Advances in Archaeological Method and Theory, vol.9 (ed.M. Schiffer). 97–148. Cribb, R. 2004. Nomads in Archaeology. Cambridge: Cambridge Univer-sity Press. Cvijić, J. 1922. Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje, knjiga prva.Zagreb: Hrvatski štamparski zavod. Dahl, G. and A. Hjort 1976. Having Herds: Pastoral Herd Growth andHousehold Economy. Stockholm: Stockholm Studies in Social Anthropology. Dunare, N. 1976. Typologie pastorale traditionnelle Sud-Est Europèenne.У: Одредбе позитивног законодавства и обичајног права о сезонскимкретањима сточара у југоисточној Европи кроз векове, зборник радоваса међународног научног скупа, (ур. В.Чубриловић). Београд: САНУ.189–212. Field, A. 2005. Discovering Statistics Using SPSS. London: SAGE Publi-cations. Fleming, A. 1972. The Genesis of Pastoralism in European Prehistory.World Archaeology 4: 179–191. Freundreich, A. 1962. Narod gradi na ogoljenom krasu. Zagreb-Beograd:Savezni institut za zaštitu spomenika kulture. Galaty, J.G. and D.L. Johnson (eds.) 1990. The World of Pastoralism:Herding Systems in Comparative Perspective. New York: Guilford Press. Етноантрополошки проблеми н.с. год. 2. св.1 (2007)
  • 14. 68 MARKO PORČIĆ Гарашанин, М. 1973. Праисторија на тлу СР Србије I. Београд: Срп-ска књижевна задруга. Garašanin, M. 1977. Zur Frage der Transhumanz in der dinarischenBronzezeit. Balcanica VIII:37–42. Garašanin, M. 1983. Grupa Belotić-Bela Crkva. U: Praistorijajugoslavenskih zemalja IV. (ur.A. Benac). Sarajevo: Svjetlost. 705–718. Garašanin, M. 1994. Pastoralisme semi-nomade et nomade dans laPéninsule balkanique à l’énéolithique et au début de l’Age du bronze.Balcanica XXV-1:7–18. Гарашанин, М. и Д. Гарашанин 1958. Ископавање тумула у Белотићуи Белој Цркви (Западна Србија). Зборник радова Народног музеја I: 17–50. Гарашанин, М. и Д. Гарашанин 1967. Ископавања у комплексу Бело-тић-Бела Црква 1961. године. Зборник Народног музеја V: 5–30. Geddes, D.S. 1983. Neolithic Transhumance in the MediterranianPyrenees. World Archaeology 15: 51–66. Gilbert, A.S. 1983. On the Origins of Specialized Nomadic Pastoralism inWestern Iran. World Archaeology 15: 105–119. Gušić, B. 1976a. Ekološka osnova stočarstva na prostoru Dinarida. U: Rad21. kongresa saveza udruženja folklorista Jugoslavije: Čapljina, 17–21.septembra 1974. (ur. C. Rihtman) Sarajevo.73–85 Gušić, B. 1976b. Ekološki uslovi na prostoru transhumantnog stočarenjana Balkanu. У: Одредбе позитивног законодавства и обичајног права осезонским кретањима сточара у југоисточној Европи кроз векове,зборник радова са међународног научног скупа, (ур. В.Чубриловић).Београд: САНУ. 143–157. Gušić, M. 1976. Etnološka struktura transhumantnog stočarstva na tluJugoslavije. U: Rad 21. kongresa saveza udruženja folklorista Jugoslavije:Čapljina, 17–21. septembra 1974. (ur. C. Rihtman) Sarajevo. 85–103. Halstead, P. 1987. Traditional and Ancient Rural Economy inMediterranean Europe: Plus Ça Change? Journal of Hellenic Studies CVII:77–87. Hole, F. 1979. Rediscovering the Past in the Present: Ethnoarchaeology inLuristan, Iran. In: Ethnoarchaeology: Implications of Ethnography for Ar-chaeology. C. Kramer (ed.). New York: Columbia Press. 192–218. Khazanov, A.M. 1994. Nomads and the Outside World (second edition).Wisconsin: The University of Wisconsin Press. Marcu, L. 1976. Formes traditionnelles d’élevage pastoral et systèmesd’organisation chez les Vlaques balkaniques. У: Одредбе позитивногзаконодавства и обичајног права о сезонским кретањима сточара ујугоисточној Европи кроз векове, зборник радова са међународногнаучног скупа, (ур. В.Чубриловић). Београд: САНУ. 67–85.Етноантрополошки проблеми н.с. год. 2. св. 1 (2007)
  • 15. MOBILNOST I STOČARSTVO... 69 Marshall, F. and Hildebrand, E. 2002. Cattle Before Crops: TheBeginnings of Food Production in Africa. Journal of World Prehistory 12:99–143. Myres, J.L. 1941. Nomadism. The Journal of the Royal AnthropologicalInstitute of Great Britain and Ireland 71: 19–42. Porčić, M. 2006. Etnoarheologija – sadašnjost kao ključ za prošlost. Ет-ноантрополошки проблеми 1/2: 105–121. Ршумовић, Р. 1976. Географски услови и њихова улога у еволуцијисточарских кретања у Југославији. У: Одредбе позитивногзаконодавства и обичајног права о сезонским кретањима сточара ујугоисточној Европи кроз векове, зборник радова са међународногнаучног скупа, (ур. В.Чубриловић). Београд: САНУ. 159–176. Sherratt, A. 1983. The secondary exploitation of animals in the Old World.World Archaeology 15: 90–104. Tabachnick, B.G. and L.S. Fidell 2006. Using Multivariate Statistics. NewYork: Pearson Education. Tenjović, L. 2002. Statistika u psihologiji. Beograd: Centar za primenjenupsihologiju Društva psihologa Srbije. Трифуноски, Ј.Ф. 1963. Данашњи влашки катуни у Македонији. У:Симпозијум о средњовјековном катуну одржан 24. и 25. новембра 1961.(ур.М. Филиповић) Сарајево: Научно друштво СР Босне и Херцеговине.171–202. Žižić, M, M. Lovrić i D. Pavličić 2005. Metodi statističke analize. Beo-grad: Ekonomski fakultet. Marko Porčić Connection of mobility and foraging - A cross-cultural analy sis The goal of this inquiry is to explore the existence and severity of the liaison in-between mobility and cattle breeding. The author has decided to test the hypothesis ofa relation between mobility and cattle breading through quantitative analysis of across-cultural data base. It is determined that there exists a statistically important bondbetween mobility and cattle breading in the economy. Although the connection isstrong, a significant part of the variations can not be ascribed to cattle breading. It issuggested that the causes of mobility of cattle breading communities are complex andcan partly be found in the climatic and ecological factors. Key words: mobility, foraging, cross-cultural analysis, climatic and ecological fac-tors Етноантрополошки проблеми н.с. год. 2. св.1 (2007)
  • 16. 70 MARKO PORČIĆ Marko Porčić Le lien entre la mobilité et l’élevage: une analyse transculturelle Le présent travail vise à examiner l’existence et la force du lien existant entre lamobilité et l’élevage. L’auteur vérifie l’hypothèse sur le lien entre la mobilité etl’élevage par le biais de l’analyse quantitative d’une base de données transculturelle.Il en ressort qu’il existe un lien important du point de vue statistique entre la mobilitéet la participation de l’élevage au sein d’une économie. Toutefois, malgré le caractèresignificatif de ce lien, un nombre important de variations dans la mobilité ne sauraitêtre expliqué par la pratique de l’élevage. Il est suggéré que la mobilité des commu-nautés d’éleveurs est motivée par des raisons complexes, qui relèvent en partie desfacteurs d’ordre climatique et écologique. Mots-clés: la mobilité, l’élevage, analyse transculturelle, facteurs d’ordre climati-que et écologiqueЕтноантрополошки проблеми н.с. год. 2. св. 1 (2007)

Related Documents